„Treba poći od načelne postavke da su Jevreji i Cigani uopšte nepouzdan elemenat i da samim tim predstavljaju opasnost za javni poredak i sigurnost. Jevrejski intelekt je taj koji je začeo ovaj rat; on se mora uništiti. Cigani ne mogu biti korisni članovi zajednice naroda s obzirom na njihovu duhovnu i fizičku gradnju. Utvrđeno je da je jevrejski elemenat uzeo znatnog učešća u vođstvu bandi i da su baš Cigani odgovorni za naročita zverstva i za obavljanje obaveštajne službe“, glasila je naredba vojnog zapovednika okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu.
U radu Kultura zaborava ili Romi u Nišu u vreme Drugog svetskog rata, sociolog i romolog prof. dr Đokica Jovanović navodi da je ovo bila i svojevrsna zakonska osnova za postupanje prema Romima u Srbiji i Nišu koju su sprovodili kako vojnici Vermahta, tako i kolaboracionističke vojne snage u Srbiji. Prva velika hapšenja krenula su 20. oktobra 1942. godine, kada su Nedićevi vojnici ušli u svih pet romskih mahala u Nišu i hapsili muškarce od 16 godina, pa do onih u dubokoj starosti. Tada je uhapšeno 370 Roma koji su zatvoreni u logoru na Crvenom krstu.
Niški Romi, koji su bili zatočeni u Lageru Niš u ovom periodu, imali su tri sudbine – prinudni rad u borskom rudniku, ostanak u niškom logoru ili internacija u logore širom porobljene Evrope.
Postoje svedočenja, navodi profesor Jovanović, da su Romi koji su izbegli smrt na Bubnju morali da kopaju rake i u njih polažu i zatrpavaju streljane. Romkinje, navodi dalje u radu, bile su tu kao besplatna radna snaga u gradu čisteći Niš.
Broj romskih žrtava u Nišu je nepoznat i 75 godina nakon oslobođenja. Ukupan broj romskih žrtava varira od pola miliona do milion ubijenih u svim logorima, a od 2011. godine, kao spomen na 2000 Roma ubijenih 1944. u logoru Birkenau u Poljskoj, 2. avgust obeležava se kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta.
Gori lampa, a ništa ne osvetljuje
Sećanje na niške Rome stradale u logoru je i pesma Phabol lampa. Ova pesma je, čini se, i jedino sećanje na stradanje niških Roma, pošto se ovaj dan u Nišu ne obeležava, o čemu svedoči i niški romski aktivista i novinar Turkijan Redžepi:
„Unazad nekoliko dana razmišljam, približava se 2. avgust – Dan sećanja na stradanje Roma u Drugom svetskom ratu. U Evropi i svetu se na neki način obeležava, a u našoj zemlji, u našem gradu Nišu toga nema“.
Pojedini Romi i Romkinje, navodi Redžepi, jesu i te kako svesni stradanja svojih predaka i sunarodnika tokom Drugog svetskog rata u Nišu. Međutim, za razliku od Jevreja, Romi nemaju kolektivno sećanje na holokaust.
„Roma se ne treba sećati samo na Vasilicu, Đurđevdan ili Svetski dan Roma 8. aprila. Najvažniji datumi, kao što je ovaj, moraju da se obeleže. Za neobeležavanje ovog datuma u Nišu i mi, romski aktivisti, snosimo deo krivice, ali se nadam da ćemo iduće godine raditi na njegovom obeležavanju“, navodi Redžepi.
Naš sagovornik se nada da će generacije Roma i Romkinja koje dolaze aktivinije raditi na osvešćivanju svojih sunarodnika i formiranju kulture sećanja na romsko stradalništvo.
Međutim, iako se Drugi svetski rat završio, Romi i dalje stradaju. Ne onako kao za vreme rata, ali…
„Ako nemate posla, ako nemate dovoljno obrazovanja – nemate način da se borite za egzistenciju. Stradanje Roma u borbi za egzistenciju danas se može smatrati modernim holokaustom“, zaključuje Turkijan Redžepi.
Pročitajte još i…
Romske žrtve današnjice
Gde su nestala prava Roma koja su imali u Jugoslaviji?
