Svega 17% romske dece uzrasta od 3 do 6 godina u 2017. započelo je svoje predškolsko obrazovanje, međutim, svega jedno od šestoro dece završilo je osnovnu školu, navodi se u izveštaju Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP). Sa druge strane, izveštaj pokazuje da je svega petina romske populacije starosti od 15 do 65 godina bilo zaposleno u 2017. godini, a četvrtina njih je imala zdravstvenu zaštitu. Važno pitanje koje se postavlja jeste da li je težak položaj Roma specifičnost tranzicije koja se odvija poslednjih dvadeset godina u Srbiji. Ukoliko istorijski sagledamo pitanje njihovog statusa, Romi su u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji imali daleko povoljniji položaj. O tome svedoči intervjuu sa Šaipom Jusufom za septembarski broj Arene 1977.
„Jugoslavija je za Rome najviše uradila i od nje se i najviše očekuje da i dalje bude primjer ostalim zemljama kako treba raditi. Zato ćemo preko Socijalističkog saveza (radnog naroda Jugoslavija) pokrenuti pitanje da se još više uključimo u društveno-politički život naše zemlje. Mi nismo etnička grupa, već narodnost, i zato ćemo nastojati pokrenuti prvi list Roma u i nas (a i u svijetu), tražit ćemo svoje emisije na radiju i televiziji (Tetovo je prva radio-stanica na svijetu koja emitira program na jeziku Roma) i radit ćemo na ostvarivanju svega onoga što imaju ostale narodnosti Jugoslavije“.
Profesor fizičkog vaspitanja skopskog vaspitanog centra Železare i počasni doktor hindu-romskog jezika svoj život je posvetio svojim sunarodnicima Romima – sakupio je više od četrdeset i pet hiljada reči romskog jezika, pet stotina priča i dvesta pesama. Jusufova najvećih želja bila je da se Romi školuju.
“Mera demokratičnosti jednog naroda i društva je odnos prema malim narodima i zajednicama”, Sait Balić
Predsednik YUROM centra Osman Balić kaže da je Jugoslavija zaista bila, kako je i Šaip Jusufi naveo, „jedina zemlja na svetu gde su Romi ravnopravni sa ostalim narodima“.
„Imam sreću da sam živeo u Jugoslaviji i mogu reći da nakon dvadesetak godina iskustva života nakon raspada – to je bio model izvrsnosti uređivanja međunacionalnih odnosa u jednoj zemlji. Dakle, iako Ustav SFRJ nije bio savršen, a status Roma je bio manjkav po njemu u odnosu na pripadnike drugih naroda i narodnosti – Romi su se osećali bezbedno što i treba da bude vrhunac kvaliteta života u svim zemljama”.
Balić je svoje školovanje na Fakultetu zaštite na radu završio 1978. godine, a već 1980. zaposlio se na Institutu Edvard Kardelj. Ni u toku školovanja, kao ni na poslu nije nailazio na diskriminaciju.
“Obrazovanje Roma u Jugoslaviji bilo je bitno jer je sam kontekst zemlje i društva bio posvećen prosvećivanju, obrazovanju i kulturi kao načinu života. Upravo je ta kultura stvorila okvir da ja mogu da se osećam komotno. Jeste, bilo je stereotipa, ali u odnosu na danas i proces demokratizacije – osećao sam da imam šansu za sopstveni razvoj”, navodi naš sagovornik.
Čak nije bilo ni diskriminacije, navodi on, kada se zaljubio i počeo da se zabavlja sa Branislavom, devojkom koja je bila pripadnica većinskog naroda i ćerka predsednika Crkvenog odbora.
„Osman Balić, ateista iz muslimanske porodice u takvoj zemlji je imao prava da se zaljubi i oženi devojkom iz kuće u kojoj visi kandilo ispod ikone. Oženiti bez problema jednu ’čorbadžijsku’ ćerku moglo je samo u Jugoslaviji. Bio sam bezbedan i sa emotivnog aspekta”, ističe Balić.
Apsolvent farmacije, romski aktivista i novinar portala Mašina Robert Kasumović rođen je neposredno pred raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Iz priča starijih, ali i istraživanjem tog vremena, on navodi da je tačno da su Romi živeli daleko bolje u Jugoslaviji, baš kao i ostali narodi te države.
“Ne bih da idealizujem sistem, pogotovo kad su u pitanju Romi jer su i u socijalizmu imali probleme, ali se rešavanju takvih problema pristupalo i očigledno je da su tada vlasti uspevale da rešavaju takve problem. Često imam običaj da kažem da zbog same prirode socijalizma i njegove otvorenosti i zbog politike koja je vođena u Jugoslaviji, Romi su imali mnogo više šansi za neki bolji i lakši život”, navodi on i dodaje da je nezaposlenost Roma bila svega 18% nasuprot današnjoj proceni da je postotak nezaposlenosti Roma preko 80%.
Kasumović navodi da je jugoslovenski sistem uključivanja Roma u društvo bio najpovoljniji za ovaj narod jer su mogli da govore romskim jezikom, imali su mogućnost da se obrazuju, kao i da dobiju stanove. Ovakva politika, ističe, omogućila je Romima da mogu slobodno da pokažu ko su i da se kao Romi, bez nasilne asimiliacije, uključe u društvo.
Mogućnosti koje su Romi imali u Jugoslaviji, Osman Balić potrekrepljuje i podatkom iz dokumenta Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u kome je 1989. bilo zaposleno hiljadu i četiristo Roma.
“Sada nema četrnaest Roma zapošljeninih u državnoj administraciji. Nama je hiljadu i četiristo zaposlenih Roma brojka do koje želimo da dođemo na osnovu zakona i aktuelnog Ustava koji kaže da smo društvo jednakih šansi, na osnovu Zakona o državnim službenicima koji se ne poštuje. Ta ekonomska sigurnost i učešće Roma u javnom životu ne može da se meri sa sadašnjim stanjem”, kaže Balić.
Niš – epicentar aktivizma jugoslovenskih Roma
Prve asocijacije na niške Rome jesu neki od vrsnih muzičara kao što je Šaban Bajramović čija je izvedba pesme “Đelem, đelem” proglašena i za himnu Roma. Međutim, u Nišu je živeo i radio Sait Balić, predsednik Svetske organizacije Roma u dva navrata. Njegov aktivizam počinje 1950. godine, a nastavlja se kroz društvo Rom “Iba Ademović” koje postaje iskra borbe za etnička i ljudska prava Roma u Jugoslaviji, kao i u svetu. Sait Balić je, kako se navodi na sajtu YUROM centra, pokrenuo pitanja prava Roma i na prostorima srednje i istočne Evrope, pa se tim povodima i sastao sa tadašnjim predsednicima Rumunije i Bugarske
“Zlatno slovo, Vukova nagrada iz Tršića za opismenjavanje Roma, zatim Orden za zasluge za narod sa zlatnim vencem, Oktobarska i Prvomajska nagrada, zatim nagrada Radničkog univerziteta Pavle Stojković”, nabraja Osman Balić neke od jugoslovenskih priznanja koje je dobio njegov otac Sait, “Sa druge strane, Šaban Bajramović je relikt da se na Rome gleda kao na zabavljače, ali na Rome se gledalo kao na društvene činioce i subjekte. U Nišu i celoj Jugoslaviji je početkom šezdesetih godina bila mala kulturna revolucija Roma jer je tada, za razliku od ostatka Evrope, bilo zagarantovano isticanje političkog i etničkog identiteta Roma kao etničke grupe”.
Ubrzo nastaje pedesetak kulturno umetničkih društava od Rijeke do Bujanovca koji dobijaju i prostore za svoja društva. Danas, navodi Balić, Romi nemaju svoje prostorije za kulturno delovanje iako su Zakon o kulturi i Zakon o lokalnoj samoupravi jasni da svaka opština mora da obezbedi nacionalnim manjinama prostor za kulturno delovanje.
Prvi takav prostor u Srbiji gde će Romi predstaviti svoju bogatu kuturu i tradiciju, otvoriće se upravo u Nišu.
Romi u vremenu tranzicije
“Romi danas apsolutno nisu ravnopravni sa većinskim stanovništvom. Možda nisu bili ravnopravni ni za vreme Jugoslavije, ali ne u meri kao danas. Dakle, nisu bile izražene represije, a bitno je reći da nije bilo nacionalizma, a samo jugoslovensko društvo se zasnivalo na zajedništvu i suzbijanju razlika”, kaže Robert Kasumović.
Rasapdom Jugoslavije, Romi su delili sudbinu većinskog naroda. Sa jedne strane, tvrde naše sagovornici, tranzicija iz socijalizma u kapitalizam bila je dobra jer su početkom dvehiljaditih dobili status nacionalne manjine, međutim nacionalizam i desna usmerenja politike i društva stvorili su probleme Romima.
“Tranzicija iz narodnosti u nacionalnu manjinu trebalo bi da bude pozitivna, ali ako uzmemo u obzir promene u čitavom političkom sistemu države u kojoj živimo – nismo dobili ništa. Tačno je, dobili smo svoj nacionalni savet koji bi podrazumevao boljitak Roma, ali nisam siguran da li je do boljitka došlo”, kaže Robert Kasumović.
Sa tvrdnjom da Romi danas nisu ravnopravni građani u Srbiji saglasni su naši sagovornici, a obojica vide problem u nacionalizmu.
“Nismo kao društvo na putu izlečenja jer je sve više ksenofobije, etnocentrizma, pa čak i fašizma. Pitanje Roma je u takvoj stvarnosti mnogo gore i problemi se loše percipiraju u odnosu na SFR Jugoslaviju”, navodi Osman Balić i kaže da se status Roma daleko pogoršao, što je vidljivo u zdravstvu, obrazovanju, ali i u mogućnostima za zaposlenje.
“Lungo drom” do povratka statusa Roma iz Jugoslavije
Položaj Roma danas u Srbiji, tvrdi Balić, ne razlikuje se u mnogome od položaja drugih ugorženih grupa – ostalih etničkih i socijalnih manjina, radnika, trudnica.
“Kontekst oko Roma je komplikovan, ali u neku ruku i jednostavan jer oni dele sudbinu društva i prvi stradaju jer su najranjiviji pošto nemaju ko će da stane iza njih”, pojašnjava.
Put ka položaju Roma kao u nekadašnjoj državi, Osman Balić vidi jačanjem evropske levice, ali i političkim sazrevanjem većinskih naroda u država gde žive Romi, kao i samih Roma koji ne smeju sebe predstavljati samo kao žrtvu:
“Spinovanje stereotipa o Romima ima za cilj da se Romi još više udalje od društvenih kretanja, da kulturna segregacija bude kraj segregacije u oblastima zapošljavanja, stanovanja, obrazovanja i time se konačno segregrišu Romi iz ovog društva. Treba promeniti pogled iz koga se gleda i gledati Rome u funkciji razvoja”. Dug je put, što bismo rekli “lungo drom”.
Promena neoliberanog kapitalističkog sistema, navodi Robert Kasumović, prvi je korak ka povratku položaja Roma koji su imali u bivšoj Jugoslaviji.
“Prava ljudi, njihova imovina i život stavljeni su po stranu i čini mi se da politika u našoj zemlji sve to drži po strani i držaće je po strani jer su kretanja u društvu da je profit na prvom mestu. Nisam siguran kako ćemo u ovakvom političkom sistemu doći do ravnopravnosti. Čak ni ne mislim da ćemo ikada biti ravnopravniji ukoliko ne dođe do bitnijih promena političkog sistema i funkcionisanja čitavog društva“, zaključuje Kasumović.
Pročitajte još:
Džandipe – znanje
ROMANIPEN
