Kako bi poboljšali položaj mladih, povećali učešće građana na lokalu, razvijali lokalni nivo kroz preduzetništvo, nauku i medije stavili u službu građana, i negovali lokalni identitet, Fond za jug Srbije dodelio je donacije organizacijama iz ovog dela Srbije. Podrškom socijalnim preduzećima, većom saradnjom akademske zajednice i privrede moguće je pokazati da jug ne zaostaje, već da, naprotiv, može da bude i pokretač novina koje će olakšati život i rad u našem društvu.
Devet organizacija od prijavljenih dvadeset i pet sa teritorija pet opština na jugu Srbije dobilo je novac za projekte čije su teme od omladinskih politika, pa do razvoja preduzetništva i negovanja identiteta juga Srbije.
Veće učešće građana
Iako je Zakonom o komunalnim uslugama propisano da opštine i gradovi sprovode anketu o zadovoljstvu komunalnih usluga makar jednom godišnje, u praksi se to ne radi. Kako bi povećali učešće građana Leskovca u ocenjivanju komunalnih usluga, udruženje ANIMUS kreiraće platformu na kojoj će građani moći direktno da ocene rad komunalnih preduzeća i službi, kao i da daju konkretne komentare na rad.
„Sve komentare, predloge i ocene prosledićemo jedinicama lokalne samouprave i nadležnim službama i preduzećima. Naravno, sakupljaćemo informacije i od njih, jer nam je cilj da vidimo šta se nakon određenog vremena uradilo po tim pitanjima“, rekla je Ana Pecarski iz ovog udruženja.
Ženska socijalna preduzeća
Kroz trinaestogodišnji rad i analize u ruralnim delovima juga Srbije, udruženje AIM centar došlo je do zaključka da su žene u ovom delu zemlje marginalizovane uprkos njihovom radu i trudu. Položaj majki dece sa invaliditetom i majki dece sa retkim bolestima još je teži.
„One nemaju mogućnosti da rade, da nađu posao jer poslodavci neće tolerisati česte izostanke ili izlaske sa posla u toku radnog vremena“, kaže Ivana Petrović iz ovog udruženja i dodaje da postoje primeri žena koje su našle način da svoj i ekonomski status žena u sličnim situacijama poboljšaju osnivanjem socijalnih preduzeća.
Kroz medijsku kampanju i primere dobre prakse, ovo udruženje pokušaće da dâ zalet ženama sa sličnim problemima i pruži im način ekonomskog osnaživanja.
„Nije, dakle, reč samo o ekonomskom osnaživanju već je bitno da se ta priča približi socijalnim preduzetnicim i da se prikaže kako postoji način da se uz malo solidarnosti postigne ekonomski benefit, kao i socijalizacija porodica“, navela je Petrović.
Neobična imena sela
Udruženje Marker iz Niša već skoro tri godine bavi se, uglavnom volonterski, jednim delom identiteta juga Srbije – dijalektom. Kroz moderni pristup na portalu Megafon Sonja Urošević i Jovana Đorđević obradile su, za ostali deo Srbije, neobične reči. Sada su rešile da krenu korak dalje i bave se neobičnim imenima sela.
„Kada naiđemo na tablu u našem kraju, uglavnom se prvo nasmejemo, pa se onda zapitamo kako je takav naziv nastao. Mnogi sa severa nemaju razumevanja za takve nazive, za naš govor, pa onda pomisle da smo neobrazovani, siromašni. Ovakvim načinom borimo se protiv takve vrste diskriminacije, pa ćemo kroz edukativan i zabavan sadržaj, koji će biti plasiran na portal Megafon, objasniti sve ove nazive“, pojasnila je Jovana Đorđević.
Spajanjem priča meštana, stručne literature i stručne javnosti, pokušaće da prikažu bogatstvo jezika koje se neopravdano stavlja u diskurs slabog obrazovanja i siromaštva juga Srbije.
Prva donacija Fonda za jug Srbije
Fond za jug Srbije nastao je kao rezultat višegodišnjeg rada konzorcijuma organizacija civilnog društva, a realizuju ga Proaktiv, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Eneca, Centar za razvoj liderstva i Media i reform centar Niš uz finansijsku podršku Fondacije braće Rokfeler.
Kako navodi Nebojša Rančić iz Media i reform centra Niš, u planu je da se sledeće godine formira fondacija, te da postoji mogućnost finansiranja i grupa građana i neformalnih grupa koje žele da poboljšaju neku od ovih oblasti u svojoj lokalnoj zajednici.
