Author: Nemanja Stevanović

„Poštovati glumca kao umetnika, ali i kao misleće biće, i adekvatno ga nagraditi za njegov rad i trud, najjednostavnija je i najdovoljnija satisfakcija za posao kojim se bavi i život kojim bi bio zadovoljan“, navodi Marjan Todorović, glumac Narodnog pozorišta u Nišu. Pozorišna publika zna ga kao Bogdana u predstavi OdabraNi i Uništeni, Šefa u Brodu ljubavi, Nikolu Bagaru u predstavi Veliki manevri u tijesnim ulicama, a muzička kao Joker-a iz kultnog niškog hip-hop dvojca D-fence. Poznat je i po svojim dramskim tekstovima, za koje je i nagrađivan, a poslednji Mmm… gde smo ono stali?! uvršten je u pet najboljih…

Dvadeset i pet godina nakon formiranja Nezavisnog udruženja novinara Srbije, novi predsednik ove organizacije Željko Bodrožić ističe za naš portal da se i novinari, a i društvo danas nalaze u sličnoj situaciji kakva je bila kada je NUNS nastao. Krivicu vidi i u kolegama koji su se povukli pred nagoveštajima da se formira isti ambijent kao devedesetih, samo bez pucanja, ratovanja i sankcija. Bodrožić kaže da se u suštini vlast tokom devedesetih i ova trenutna ne razlikuju. Zato napominje da su zadaci novinara, NUNS-a, ali i čitavog društva isti kao i pre dvadesetak godina. „Retardirali smo kao društvo, a tu…

„Otvoreni podaci su deo šire kategorije, takozvani ’big data’. Od 1903. pa do početka Drugog svetskog rata podaci su se duplirali, dok se danas podaci dupliraju na svake dve godine, a i taj period se skraćuje. Potrebna nam je pomoć statistike, sofisticiranih alata kako bismo mogli da odlučujemo na osnovu dokaza“, navodi profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu dr Dejan Vučetić. Govoreći o pravnoj regulativi u oblasti otvorenih podataka, profesor Vučetić navodi dva zakona – Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o pristupu informacija od javnog značaja. Međutim, naglašava da kada je reč o legislativi – još uvek se ne…

Dvadeset godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, pripadnicima Republičke državne bezbednosti koji su optuženi da su učestvovali u zločinu izrečena je kazna od ukupno sto godina zatvora. Rade Marković, šef DRB, i Milan Radonjić, načelnik Centra RDB, osuđeni su na trideset, a inspektor Rade Romić i pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak na dvadeset. Ovo je prva presuda za ubistvo novinara u Srbiji. Novinar i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže za naš portal da je dobro što je konačno došlo do presude, ali ističe da je pravda spora. “Mislim da je dvadeset godina predug period za ovako…

Sudsko veće Posebnog odeljenja za visoki kriminal Višeg suda u Beogradu proglasilo je krivima optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije, urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa i magazina Evorpljanin, javlja Cenzolovka. Dvadeset godina nakon ubistva i četiri godine od početka suđenja, nekadašnji šef Republičke državne bezbednosti Rade Marković i bivši načelnik Centra Republičke državne bezbednosti Beograd Milan Radonjić optuženi su na trideset godina zatvora, dok su glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Republičke državne bezbednosti Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak, kome je suđeno u odsustvu, na dvadeset godina. Prvostepena okrivljujuća presuda za ubistvo Ćuruvije ujedno je prva za ubistvo novinara…

“Nastali smo kao skup ljudi koji su se protivili jednoj zločinačkoj ratnoj politici Slobodana Miloševića. To su naši temelji, odatle smo iznikli. Mislim da to treba da čuvamo i na to uvek da mislimo jer zbog prava i pravde smo nastali”, rekao je na vanrednoj skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije glavni i odgovorni urednik nedeljnika Kikindske Željko Bodrožić. Na ovoj skupštini NUNS-a, koja se održala nekoliko dana nakon proslave dvadeset i pet godina osnivanja, Željko Bodrožić je većinom glasova prisutnih članova ovog udruženja postao jedanaesti predsednik. Bodrožić je u svom obraćanju nakon izbora istakao da situacija u državi umnogome podseća…

“Sa početkom ratova devedesetih izgubila se i svest da je kultura bitna. Mnoge redakcije počele su da se bave odbranom nacionalnih interesa, propovedanjem važnosti ćirilice – dakle, nekim izmišljenim i, mogu reći, kretenskim teorijama”, navodi novinar i književni i filmski kritičar Milan Vlajčić. Pre trideset godina, navodi Vlajčić, bili smo ozbiljno društvo, koje je imalo razvijenu kulturu. Danas mu se čini da vlast, a i jedan deo društva, misli da je kulutra ono nepotrebno, nešto o čemu ne treba voditi računa. “U horizontu ovoga beznađa i koruptivne vlasti, kultura jeste incident. Međutim, kultura je ključni temelj svakog ozbiljnog društva. Mi…

„Mi smo imali razvijenu kulturu tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka i pored cenzure. Za poslednjih trideset godina doživeli smo raspad svih demokratskih institucija, a od pre desetak godina nama je budžet za kulturu 0,64%, što je najmanje u Evropi, pa je svedena na prosjački štap. Primera radi, u Austriji je budžet za kulturu ravan vojnom budžetu“, navodi filmski kritičar i novinar Milan Vlajčić. Vlajčić navodi da je upravo ovakav odnos prema finansiranju kulture doveo do toga da u pozorištima izumiru ansambli. Ovo je, pojašnjava, posledica zakona koji propisuje da na jednog odlazećeg člana dolazi samo jedan nov,…

“Pozorište je čudna umetnost – Aristotel je još govorio da je pozorišna umetnost najvažnija umetnost jer okuplja sve ostale umetnosti na jednom mestu. Vreme provedeno u pozorištu je obraćanje živog čoveka živom čoveku. Pozorište se uvek obraća savremenom gledaocu, svom gledaocu ovde i sada. Šta god da igrate ovde i sada, radite iz perspektive i konteksta sadašnjeg trenutka. Zato je pozorište zanimljiva umetnost jer Filokteta pokušavate da dekodirate iz perspektive sadašnjosti”. Na koji način pozorište spaja ljude? Zašto je za grad bitno da ima pozorište? Kakakv se odnos gradi između publike i ansambla u pozorišnoj dvorani? Kako je Niš dobio…

Pritisak na gradsku vlast da u budžet za narednu godinu uvrsti i subvencije za energetsku efikasnost, usklađivanje cene centralnog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji mogući su koraci ka manjem zagađenju vazduha. To može podstaći građane da prestanu da koriste loš ogrev, pri čemu bi njihove kuće imale bolju izolaciju, a prelazak na centralno grejanje na gas smanjiće emisiju štetnih čestica u vazduh, zaključci su tribine “Kada će Niš da prodiše”. Kvalitet vazduha u Nišu tokom zimskih meseci već nekoliko godina je alarmantno nizak. Sve je veća zabrinutost građana, koji se pak uglavnom zadržavaju na žalbi o lošem vazduhu.…