Author: Nemanja Stevanović

Za politiku su u Srbiji zainteresovana sedamdeset i dva procenta građana, a tema koja ih najviše interesuje, osim pregovora Beograda i Prištine, jesu i izbori za gradske ili opštinske skupštine, pokazalo je terensko istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”. Bez obzira na političku opredeljenost, veliki broj od 1022 ispitanika na teritoriji Srbije podržava inicijativu za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za boljom kontrolom samog procesa izbora, naglasio je glavni istraživač CRTA-e Vujo Ilić. On kaže da je rast poverenja u demokratiju vidljiv u poslednjih nekoliko godina, a da politika “čvrste ruke”…

Niš će u skoroj budućnosti dobiti postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, Nišlije piju dobru, kvalitetnu vodu, a lokalna fabrika vode može imati kapacitete da sedam dana snabdeva grad ukoliko dođe do nekih problema sa izvorištima – neki su od glavnih zaključaka gradskog foruma Kakvu vodu pijemo u Nišu. Geografski položaj grada i prirodni pad vode pogodni su, pa nije potrebno mnogo prečišćavanja. Učesnici foruma su istakli da je potrebno više informisanja i edukacije o zaštiti vode, a fakulteti, gradske i republičke institucije i civilni sektor moraju da sarađuju na ovom polju. Vesna Stojanović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i…

„Društvene mreže na kojima se često poljavljuje poezija u nekom vidu bio je dobar test da se pokaže da li savremena poetska reč može da dopre do čitalaca koji nisu profesionalno okrenuti praćenju poezije. Pokazalo se da postoje savremeni autori, koji nisu baš tako laki i prijemčivi da mogu da budu pristupačni široj čitalačkoj publici. Ima nade, ali treba videti šta će sa tim dalje biti“, navodi književni kritičar Aleksandar Kostadinović. Iako savremeni život diktira brži ritam, a vremena je sve manje za čitanje, poezija je i dalje skrajnuti deo književnosti iako je po formi kraća. Naš sagovornik navodi da…

„Žene su ravnopravne s muškarcima u svima oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života. Za jednak rad žene imaju pravo na jednaku platu kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom odnosu. Država naročito štiti interese matere i deteta osnivanjem porodilišta, dečijih domova i obdaništa i pravom matere na plaćeno otsustvo pre i posle porođaja“, glasio je član 24 Ustava Federatvine Narodne Republike Jugoslavije iz 1946. godine. Ovom ustavnom odredbom prvi put su izjednačena prava žena i muškaraca na ovim prostorima. Jedini slučaj pre Ustava FNRJ kada su žene imale pravo glasa bilo je kada je nekoliko žena među delegatima…

„Mislim da ima mnogo zabavnih sadržaja u drugim medijima, a pozorište ne bi trebalo da daje toplu kašicu, veselu zabavu i bensedin koji tera na spavanje. Nekako više verujem u pozorište koje pokreće jer kada ste već doveli ljude dotle da izađu iz svojih kuća, ostave sve medije koji su na dva klika daleko i pojave se negde zajedno kao grupa – zloupotrebili ste njihovu aktivnost ukoliko ne pokušate da ih aktivirate dalje. Ako ste ih doveli da ih uspavate, nečim manipulišete i na kraju se neće završiti dobro“, kaže pozorišna autorka Milena Minja Bogavac. Nakon skoro dvadeset godina na…

“Veoma često smo u situaciji da ne znamo šta se događa u Kruševcu, šta se događa u Kraljevu, u Novom Pazaru ili na bilo kojoj tački u Srbiji gde postoji i funkcioniše pozorište. Upravo zbog lošeg protoka informacija, stiče se utisak da pozorište postoji samo u Beogradu. Za gradove u Srbiji gostovanje pozorišta iz Beograda predstavlja najveći kulturni događaj u godini iako imaju pozorišta čijim predstavama aplaudiraju u Beogradu, ili u slučaju vranjskog – nekoliko godina zaredom publika na Sterijinom pozorju”, kaže pozorišni kritičar, teatrolog i član Saveta festivala Teatar na raskršću Alesandar Milosavljević. Zamišljen kao festival koji će spojiti…

„Treba da se razmišlja drugačije, ne mora sve da bude očigledno i uvek je dobro okupiti ljude raznih struka. Naš tim bio je sastavljen od arhitekte, elektronaca i umetnika, pa smo želeli da sve to iskoristimo i napravimo celinu, i ovim primerom pokažemo da kulturni identitet grada može da se izgradi sinergijom raznih struka“, rekao je član pobedničke ekipe prvog Mejkerskog hakatona u DELI prostoru Mihajlo Savić. Spoj džepnog lavirinta, retro igrice iz osamdesetih godina i proširene realnosti pobedio je u takmičenju za potencijalni novi suvenir grada Niša. Mihajlo Savić, Nikola Dopuđ, Mladen Đurić i Miljan Jovanović članovi su tima…

“Energija publike je uglavnom svuda slična. Postoje sitne razlike, a srpska publika je jako zainteresovana za muziku, barem oni ljudi koje sam upoznao i koji su dolazili na moje nastupe. Može se reći da je u Beogradu, ali i u Srbiji na neki način muzika deo tradicije – što je veoma važno”, rekao je pred prvi nastup u Nišu italijanski producent, gitarista i didžej Nikola Konte. Svestrani muzičar nastupio je u intimnoj atmosferi niškog kafića Vinil, a kao podrška za didžej pultom bili su novosadski didžej Jazzysad (Milan Saitović) i niški didžej Loptica (Dejan Šobot). Iako prvi put u Nišu,…

Život bez prepreka i poteškoća korisnicima invalidskih kolica je moguć, a kao primer svim ostalim gradovima može poslužiti Roterdam. Ovaj holandski grad je 2017. dobio nagradu Access City Award kojom Evropska komisija nagrađuje one koji osiguraju jednak pristup punom gradskom životu za osobe sa invaliditetom i progres u ovoj oblasti. Britanac Stiv Vilkinson je 2008. godine najavio prvi Međunarodni dan korisnika invalidskih kolica želeći da tako podigne vidljivost ovog dela populacije. Vilkinson je u brošuri naveo da su ciljevi obeležavanja ovog dana promocija pozitivnih uticaja na korisnike invalidskih kolica, zahvalnost svima koji ovoj populaciji omogućavaju nesmetan život i pokušaj da…

„Svaka retka bolest sa sobom nosi neku vrstu tereta. Hereditarni angioedem (HAE) vrsta je nevidljive bolesti jer osobe koje je imaju najčešće ne izgledaju bolesno iako je to teško oboljenje, a stopa smrtnosti, ukoliko otok zahvati disajne organe, dostiže i 30 odsto. U tom smislu često, iz neznanja, može izostati razumevanje ili podrška okoline kada je neophodna“, kaže Jovana Cvetković, potpredsednica nacionalnog udruženja osoba obolelih od hereditarnog angioedema HAE Srbija. Hereditarni angioedem je nasledna bolest, izazvana nedostatkom krvnog proteina C1 inhibitora. Kako se ova bolest javlja kod jedne u pedeset hiljada osoba, ona se kvalifikuje kao retka bolest. Prema proceni…