Autor: Tatjana Đukić

Studentkinja doktorskih akademskih studija "Mediji i društvo" Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu

Britanska ambasada će 7. i 8. marta otvoriti svoju prvu PopUp (pokretnu) ambasadu u Nišu, u prostorijama Media i reform centra Niš. Tokom ta dva dana održaće se i brojne aktivnosti putem kojih će se zainteresovanima približiti rad Ambasade, pokazujući značaj britansko-srpskih diplomatskih odnosa koji traju već više od 180 godina. Na otvaranju, u četvrtak, 7. marta u 14 časova, prisutnima će se obratiti Džon Šarp, prvi sekretar Britanske ambasade. Vеć od 15.30 počinje radionica “Da li je IT samo za muškarce?”, na kojoj će govoriti dr Vera Marković, profesorka Elektronskog fakulteta u Nišu, šefica Katedre za telekomunikacije Jelena Popović, Product…

pročitaj više...

Kako bi javnom medijskom servisu predočili potrebe i želje južnjaka o njihovom informisanju, Media i reform centar Niš, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, proteklih meseci je u Pirotu, Vranju, Leskovcu i Nišu prikupljao preporuke građana. One su kao pisma poslate Programskom savetu, koji se stara o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja. Povod su bili rezultati istraživanja Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?, koji su pokazali da veliki broj građana i građanki juga Srbije, čak 39,5%, smatra da RTS nedovoljno izveštava o…

pročitaj više...

Nišlije i Nišlijke smatraju da je jug Srbije nedovoljno vidljiv na javnom servisu, odnosno da informacije sa juga koje su važne za svakodnevni život građana i građanki retko dospeju na programe RTS-a. “To su teme koje se tiču deponije, azila za pse, rešavanje nekih lokalnih pitanja, koja su u principu postala i nacionalni problemi, ali ih javni servis ne prepoznaje,” kaže Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava Niš, ističući da su ovo pitanja koja građane i građanke Niša tište godinama. “Niš nije bakšiš, jug nije neka tamo provincija, i mi smo sastavni deo ove zemlje”, zaključuje Kamenov. Podsetimo, pre…

pročitaj više...

Grad Niš je ovogodišnjim budžetom predvideo pet miliona dinara za uklanjanje arhitektonskih barijera na obrazovnim institucijama, kao i unutar njih. Prve škole gde će se ovo realizovati su OŠ Branko Miljković i gimnazija 9. maj. Uklanjanje barijera je rezultat javnog zagovaranja neformalne Koalicije za pristupačnost okupljene oko Odbora za ljudska prava Niš. Kao završna aktivnost na projektu „Zajedno za pristupačnost“, održan je sastanak kojem su prisustvovali predstavnici pomenutih škola, gradski Većnik Bratislav Vučković, predsednik Saveta za rad sa osobama sa invaliditetom Nišavskog okruga, Jordan Ivanović, članovi udruženja koja čine Koaliciju za pristupačnost i članovi Odbora za ljudska prava Niš. Na…

pročitaj više...

Prema rečima Dejana Stojanovića iz Ministarstva kulture i informisanja, predsednika Radne grupe za izradu Medijske strategije, očekivani rok za usvajanje nove Medijske strategije jeste druga polovina aprila. Nakon Novog Sada, u Nišu je danas održana javna rasprava o Nacrtu ove strategije. Prilike za diskusiju na ovu temu biće i 25. februara u Čačku i 27. u Beogradu. Nova Medijska strategija razlikuje se od prethodnog strateškog dokumenta pre svega u delu koji se odnosi na položaj novinara i njihovu zaštitu, kao i u onom segmentu koji je usmeren na medijsku pismenost i digitalne kompetencije, a čega je, prema rečima Stojanovića “u…

pročitaj više...

Iako je Vlada Srbije pre samo desetak dana saopštila da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, danas, na Svetski dan socijalne pravde, oko pola miliona stanovnika ne može da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe. „Živimo u zemlji u kojoj ‘sit gladnom ne veruje’. Zato će naša premijerka i izjaviti kako u Srbiji nema gladnih, a mi ostali u čudu se zapitati – da li živimo u istoj državi“, navodi predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Pozivajući se na poslednje podatke Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, zaštitnik građana Zoran Pašalić podvlači da siromašnih u Srbiji…

pročitaj više...

“Ko je taj ko je uvredio i ko je ta koja je uvređena – meni je apsolutno nebitno. Reakcija mora uvek da bude ista, bez obzira ko kojoj političkoj partiji pripada”, istakla je dr Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ona je dodala da u situacijama verbalnog nasilja na rodnoj osnovi žene treba da se udruže bez obzira na partiju kojoj pripadaju, i da prvo muškacima iz svoje stranke kažu da vređanje neće tolerisati. Povodom sve intenzivnijeg uvredljivog diskursa upućenog ženama, kako u javnoj sferi, tako i posredstvom medija, Petrušić kaže da se…

pročitaj više...

Preko 600 umetnika i delatnika kulture imenom i prezimenom podržalo je građanske proteste #1od5miliona, zbog, kako navode na Fejsbuk stranici „Umetnici za“, odbrane slobode govora i stvaralaštva, osnovnih načela demokratije, nezavisnih institucija, prava na principijelnu kritiku i borbe protiv zloupotrebe medija za obračune sa političkim neistomišljenicima. “Onog trenutka kada je Nikola Kojo održao govor na protestima o našoj takozvanoj vlasti, onda su režimska glasila počela da ga, u svom maniru, razvlače po naslovnim stranama. Oni, jednostavno, to rade sa svim ljudima koji nisu politički podobni“, priča niški glumac Uroš Milojević, i dodaje da je nakon toga glumac Hadži Nenad Maričić…

pročitaj više...

Srbija je, kako se navodi u izveštaju organizacije Freedom House za 2018, prvi put pala u društvo delimično slobodnih država, između ostalog i zbog „kontinuiranih pokušaja vlasti i njoj bliskih medija da potkopavaju i napadaju nezavisne medije i novinare“. U Srbiji postoji višedecenijski trend podele na podobne i nepodobne medije, ubistva novinara ostaju nerazrešena, a pretnje, fizičko i verbalno nasilje, sve su učestaliji, i bez posledica. Ako promene ima, ona nije nabolje. Ovo su samo neke od tema dokumentarnog serijala „Medijski vrisak“, koji potpisuje autorski tim produkcije SL medija: Jovana S. Polić, Slaviša Lekić i Sanja Lončar. „Medijski vrisak“ posvećen…

pročitaj više...

Broj dece sa problemima u ponašanju koja su mlađa od 14 godina i krivično neodgovorna povećan je za čak 61% za dve godine, međutim, sistemska podrška maloletnicima često izostaje. Grad Beograd u okviru svoje Odluke o socijalnim uslugama ne prepoznaje decu sa problemima u ponašanju kao korisničku grupu, te nema osnova za finansiranje usluga namenjenih njima. “Čini mi se da Beograd, koji ima dva miliona ljudi, ne bi smeo da dozvoli da kaska toliko”, kaže Nataša Raičević iz Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRiG, koji je realizovao kampanju javnog zastupanja dece sa problemima u ponašanju i njihovih porodica “Nisam problem,…

pročitaj više...