U kontekstu borbe za prava žena, poslednjih godina se organizacije civilnog društva najčešće zalažu za uvođenje femicida kao posebne kategorije ubistva zasnovanog na mržnji prema ženama, kao i za drugačiju medijsku sliku i predstavljanje žena u javnoj sferi. Ipak, izveštaji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti već godinama pokazuju da su rad i zapošljavanje oblasti u kojima su žene najdiskriminisanije.
Naše sagovornice i sagovornik istakli su da u njihovim branšama i dalje postoji diskriminacija na osnovu pola, ali i da su žene preduzetnice posebno ugrožene jer moraju da biraju između posla i rađanja.
Modna dizajnerka Jelena Dimitrijević ističe da je ova situacija ogledalo neravnopravnosti žena.
Kod nas žena preduzetnica ne sme da bude bolesna i nema prava na trudničko bolovanje. Mene to više pogađa, ne bih volela da me neko uslovi da biram između posla i trudnoće, što se na neki način dešava. Volela bih da se što pre to reši, predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju za preduzetnice, je koliko ja znam odavno predat i nažalost još uvek to pitanje stoji kao nerešeno, mozda je bas 8. mart dan kada se to moze rešiti – kaže dizajnerka Dimitrijević.
Engleski nazivi zanimanja umesto rodno osetljivog jezika
Generalni utisak marketing menadžera u firmi Ingsoftware Marka Hermana je da se neravnopravnost decenijama održava u statusu quo, uz minimalne pomake.
Jeste da ima sve više žena u nekim zanimanjima koja su duže vreme smatrana tipično muškim (na primer, IT i programiranje), ali to su relativno mali pomaci u dobrom smeru i ne menjaju opštu sliku gde je ženama namenjena “tradicionalna” trostruka uloga žena-majka-domaćica uz šta mora i da ima zaposlenje – navodi Herman.
Dodaje da, uprkos tome što u marketingu i komunikacijama nema ekstremnih primera neravnopravnosti, ona se može prmetiti “kao nekakav obris dublje neravnopravnosti koja postoji u društvu”.
To najviše vidim u nazivima zanimanja i nažalost čestom odbijanju žena da prihvate da se uz njihovo ime stavi naziv funkcije u ženskom rodu. Kao da sam naziv u sebi sadrži manju vrednost od muškog naziva za isti posao. Često nam je lakše da se sakrijemo iza engleskih naziva Manager/Account nego da prihvatimo mogućnost da korišćenje naziva zanimanja u ženskom rodu možda samo za sebe nije velika promena, ali je bitno da bi do temeljne promene došlo – dodaje.
Veruje da je upravo jezička promena neophodna za širu promenu položaja žena.
Koriščenje naziva zanimanja u ženskom rodu započelo bi transformaciju koja bi dovela do lakšeg prihvatanja žene u tim ulogama, kao i da se one same vide u zanimanjima koje im “tradicija” nije namenila.
Dok god za žene rezervišemo zanimanja koja “tradicionalno” imaju nazive u ženskom rodu, zatvaramo se kao društvo za mogućnost da je “normalno” da žene budu i vlasnice, preduzetnice, direktorke, menadžerke, stručnjakinje u raznovrsnim oblastima – ističe.
Važna je podrška drugih žena
Arhitektica u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš Elena Vasić ističe da raditi u njenoj struci praktično znači biti stalno okružena muškarcima koji koleginicu nikada ne smatraju potpuno ravnopravnom.
Moj poziv se smatra “muškim”, raditi u arhitekturi i građevinarstvu znači da ste praktično stalno okruženi muškarcima koji vas nikada neće smatrati potpuno ravnopravnim sagovornikom, ali ja nikada ne bih menjala svoju profesiju zbog toga – dodaje ova arhitektica.
Navodi i da joj je kroz karijeru nedostajalo više podrške drugih žena.
Suštinski je važno da žene shvate da će ih drugi poštovati onoliko koliko one poštuju same sebe, a ključ ka promenama je da mnogo više vrednuju i podržavaju druge žene. Naravno, ne treba omalovažavati ničiji rad, ali ubeđena sam da jedna mala bezazlena prevaga na strani neke žene, može uvek da učini značajnu promenu – zaključuje Vasić.
Cvet umesto revolucije ili patrijarhat nije lepa reč
Ne samo da ravnopravnost polova ne postoji, smatra specijalistkinja za brendiranje poslodavca Jovana Cvetković Lazić, već se javljaju razni pokreti koji insistiraju na tome da je ženama “data prevelika sloboda” čime se ograničavaju muškarci i uskraćuju njihova prava. 
Dodaje i da se veliki broj žena upravo “bori protiv ženskih prava”.
One ne žele da budu ravnopravne, žele da se zna ko je muško, a ko žensko, ko kosi, a ko vodu nosi. One smatraju da je rodno senzitivan jezik rogobatan i para im uši. One žele cvet za Osmi mart, a ne revoluciju. To se zove internalizovana mizoginija i tome smo sve donekle učene. Vreme je da kod sebe prepoznamo sve te šablone po kojima funkcioniše mizoginija i da je korak po korak eliminišemo iz društva. Ravnopravnost je ono za šta su se naše pretkinje borile i za šta mi treba da nastavimo da se borimo.
Feminizam nije mržnja prema muškarcima, ističe naša sagovornica, uprkos tome što mnogi pokušavaju da ga okarakterišu tako. Patrijarhat nije lepa reč, dodaje, iako “ti isti mnogi pokušavaju da ga predstave tako”.
Feminizam je prisustvo podrške na porođaju, feminizam je da ne morate da se plašite kad same idete noću ulicom, feminizam je da se šminkate kako želite, ili da se ne šminkate uopšte, feminizam je da vas ne diskriminiše niko na osnovu bračnog statusa, feminizam je da nosite kratku suknju i dekolte, ili idete zakopčane do grla, feminizam je da žrtva nikad nije kriva, feminizam je da imate iste prilike i plate kao i muške kolege, feminizam je sve ono što vi želite da budete, a nisu vam dali. Feminizam je da ne brojimo žrtve femicida”, zaključuje Jovana Cvetković Lazić.
Od početka godine, podseća, u Srbiji je ubijeno 9 žena.
Dobile smo pravo glasa na izborima, ali ne u društvu generalno
U Srbiji i dalje vlada mišljenje da je uloga žena rađanje i vođenje domaćinstva, dok je muškarac tu za sve bitnije zadatke za koje je i bolje plaćen, smatra novinarka Južnih vesti Jovana Stojanović. Njeno mišljenje podupiru i zvanični podaci koji konstantno beleže platni jaz između polova, koji je oko 10% na strani muškaraca.
Nedavno sam pročitala da u SANU gotovo da nema naučnica, a i da se devojčice obeshrabruju da se bave naukom, što mi je poražavajuće. Ako je tako, kako da onda pričamo o ravnopravnosti uopšte? I da li su se žene decenijama borile za prava, a da je jedino što smo dobile pravo glasa na izborima, ali ne i pravo glasa na poslu, u kući, društvu generalno”, zaključuje Stojanović.
Ova novinarka takođe smatra da bi žene trebalo više da se uključe u borbu za sopstveni položaj u društvu.
Da se one ohrabre da ne ćute na omalovažavanje i pritiske i da se uče od malena da ne živimo u muškom svetu”, dodaje ova novinarka.
Inače, kao međunarodni praznik 8. mart se ove godine obeležava 112. put. Dan je posvećen borbi za prava žena koje su globalno diskriminisane u mnogim socijanim segmentima.
UN je ovogodišnji praznik posvetio inovacijama i tehnologijama za rodnu ravnopravnost.
