Vise od devedeset odsto đaka u srednjim i osnovnim školama poseduje mobilni telefon, pokazalo je nedavno istraživanje u obrazovnim ustanovama u Srbiji. Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste digitalne uređaje, a generacijama koje su rođene i odrastaju u digitalnom dobu, internet donosi brojne prednosti.
Biti umrežen znači biti uvek u toku, i uvek prisutan svuda. Igre, zabava, upoznavanje, ili učenje – ovo su samo neke od prednosti koje računari i telefoni donose deci i mladima u digitalnom dobu. Međutim, kao i svi drugi alati, i elektronski uređaji mogu biti zloupotrebljeni. Kao i u stvarnom svetu, deca i mladi i na internetu mogu biti izloženi raznim oblicima maltertiranja, koje zbirno nazivamo digitalnim, elektronskim, sajber ili onlajn nasiljem. Maltretiranje putem interneta može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, Kao i u stvarnom svetu, deca i mladi i na internetu mogu biti izloženi raznim oblicima maltertiranja, koje zbirno nazivamo digitalnim, elektronskim, sajber ili onlajn nasiljem. Maltretiranje putem interneta može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima.
Prema UNICEF-u, to je ponašanje koje se ponavlja, i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute. Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Za razliku od tradicionalnih oblika nasilja, osobe koje uznemiravaju druge putem digitalnih medija, obično se kriju iza lažnih imena, lažnih brojeva telefona, imejl adresa ili profila na socijalnim mrežama. Anonimnost, s jedne strane, otežava otkrivanje osobe ili grupe koja vrši nasilje, i ohrabruje ih da se ponašaju onako kako se ne bi ponašale u direktnom kontaktu. Skriven identitet nasilnika, s druge strane, povećava i osećanje nesigurnosti i bespomoćnosti njegove žrtve. Nasilje uživo i nasilje na internetu često se mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni trag, koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.
Prema UNICEF-u, najčešći oblici digitalnog nasilja na internetu su širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama, zatim slanje pretnji putem poruka, kao i lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.
Prema Alternativnom izveštaju koji je nastao nakon istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije tokom 2018. godine, svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je digitalno nasilje, a ovaj broj, nažalost, je u stalnom porastu. Ipak, stručnjaci smatraju da roditelji ne treba deci da brane korišćenje digitalnih tehnologija, niti da ih, na taj način, izoluju od vršnjaka. Oni treba da prate dete i prepoznaju ukoliko dođe do zloupotreba. Razumevanjem pretnje i razgovorom, odrasli decu treba da upute na to kako mogu da se zaštite, uz pomoć nadležnih službi. Dete ili mlada osoba koja trpi nasilje najčešće vidno menja svoje ponašanje, što odraslima treba da bude signal za pravovremeno reagovanje. Dete ili mlada osoba tada pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta. Neočekivano menja svoje navike u vezi sa korišćenjem računara i telefona, izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoložena je, nesigurna i razdražljiva. Nije motivisana za učenje, ima probleme sa koncentracijom, postiže lošiji uspeh u školi. Ima različite psihosomatske simptome, kao što su glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, bolovi u stomaku, naglo mršavljenje ili gojenje, noćne more, i druge.
Odgovornost za digitalno nasilje nije samo na nasilniku, već i na samim internet kompanijama. Mnoge od njih uvode novine kako bi što bolje zaštitili svoje korisnike, kroz uvođenje novih alata, smernica i načina za prijavu nasilja na internetu. Međutim, podaci s terena pokazuju da kompanije moraju da urade više. Tehnološke kompanije u obavezi su da zaštite svoje korisnike, a naročito decu i mlade. Na svima nama je da ih pozivamo na odovornost kada ne ispunjavaju svoje dužnosti.
Ako sumnjaš da te neko uznemirava putem interneta, potraži pomoć od odrasle osobe kojoj veruješ – roditelja, člana porodice, nastavnika…
Možeš da pozoveš i besplatan broj 19833, broj Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Najbolje je da na društvenim mrežama na internetu. Najbolje je da na društvenim mrežama ne otrkivaš svoje podatke – broj telefona, gde živiš ne otrkivaš svoje podatke – broj telefona, gde živiš i koju školu pohađaš.
