Na tribini „Građani, mediji i lokalna vlast – partnerstvo u javnom interesu“ održanoj u Media i reform centru Niš predstavljene su preporuke predstavnika medija, kojima su odobrena sredstva po Konkursu za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, za Grad Niš u 2016. godini.
Preporuke pokazuju da bi vreme i mesto raspisivanja konkursa trebalo da bude standardizovano, a konkursna dokumentacija preciznija i uprošćena. Anketirani predstavncici medija i organizacija rekli su da podaci i biografije članova konkursne komisije treba da budu objavljeni I javno dostupni. Predloženo je i da u rad komisije budu uključeni lokalni eksperti, kao i da se minimum od tri člana poveća na pet. Ankete su pokazale da oni koji su koristili konkursna sredstva predlažu da se oformi posebna komisija koja će se baviti evaluacijom projekata.
Učešće u diskusiji na tribini uzeli su predstavnici medija, medijskih udruženja, organizacija civilnog društva i prisutni donosioci odluka.
“Građani, mediji i lokalna vlast se, čini se, ponašaju kao protivnici. Utvrđivanje javnog interesa i njegovo sprovođenje iziskuju jednu saradnju, jer javni interes jednako treba da bude bitan i građanima i medijima i vlasti. Definisanje javnog interesa je problematično jer on obuhvata sve: od vodovoda i kanalizacije do zaštite političkih i ljudskih prava građana. U lokalnim zajednicama koje su baze političke zajednice to je moguće izvesti na tri načina. Prvi je istraživanje javnog mnjenja gde bi se u razgovoru sa građanima utvrdila lista prioriteta u okviru javnog interesa. Druga lista bi bila ono što bi lokalni eksperti za razna područja mogli da naprave kao prioritete za lokalnu zajednicu, a treću listu bi mogle da naprave lokalne vlasti na osnovu uvida u situaciju na lokalu. Sa te tri liste mogli bi se dobiti višegodišnji prioriteti. Onda bismo imali sveobuhvatnu listu prioriteta koja bi se prezentovala u medijima. Sve to ipak zahteva transparentno ponašanje vlasti, što u Srbiji nažalost nije slučaj. Ovo je daleka budućnost ali dobar cilj kome sve tri pomenute grupacije treba da teže. Jasno je da u komisiji mora biti novinara koji će odlučivati, ali je dilema da li oni treba da budu iz lokalne zajednice ili sa strane jer će tada možda biti manje podložni uticajima”, rekao je Ivan Protić, iz Beogradskog centara za ljudska prava i doskorašnji urednik B92 Info kanala.
Prisutnima se obratio i državni sekretar za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović.
“U javnosti se često čuje da imamo dobre medijske zakone, ali da se oni ne primenjuju. Prepoznali smo u Zakonu o javnom informisanju jedan ozbiljan problem – nepostojanje obaveznosti projektnog sufinansiranja medija, koja se na neki način podrazumeva. Međutim, ne postoji neka odredba koja bi definisala kaznenu meru za lokalnu samoupravu koja ne raspiše konkurs, niti postoji odredba koja bi propisala rok do kada bi lokalna samouprava morala da definiše konkurs. To je nešto što bi trebalo da popravimo novom medijskom strategijom”, kaže Brajović.
Glavni i odgovorni urednik portala “Južne vesti” Predrag Blagojević dodaje da učesnici konkursa ne shvataju suštinu informisanja ili pak, ne žele da shvate. “Suština nije finansiranje medija, to nisu socijalna davanja niti bi trebalo da budu subvencije za rad kao kod javnih preduzeća”.
Profesor Filozofskog fakulteta dr Zoran Aracki kaže da ono što se u zakonu zove sufinansiranje medija gotovo svi pretvaramo u finansiranje medija. “Rešenja koja čujem ovde deluju mi jako dobra i mislim da na tome treba insistirati i raditi. Svi govorimo o medijskim projektima koje treba finansirati, a skoro svi projekti su urađeni daleko od onoga kako projekat treba da izgleda. Komisija radi na principu – daj da podelimo svima po malo, pa će svi biti zadovoljni, a time se javni interes ne ostvaruje”.
Ova javna rasprava organizovana je u okviru istoimenog projekta, sa ciljem unapređenja procesa utvrđivanja i ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u lokalnoj zajednici na teritoriji Grada Niša.
