Univerzitetska biblioteka i EU info kutak su pretposlednjeg dana marta, u okviru serije akademskih predavanja za najširu publiku, organizovali u prostorijama biblioteke predavanje profesora Bobana Arsenijevića. Tema predavanja profesora niškog Filozofskog falulteta bio je “Standardni jezik juga i sindrom ružnog pačeta”.
Profesor je predavanje počeo iznošenjem teze prisutne u javnosti, a to je da su govori juga ružni. On je podsetio da, u vremenu kada su i jezički i politički prostori bili veći, ono što je odskakalo od standarda nije prepoznato kao ružno već je, kao na primer, čakavski i kajkavski smatrano egzotičnim.
„Verovatno da postoji dosta razloga za to. Naša kultura pripada jugoistočnoj periferiji kojoj se oseća pripadajućom“ – pojašnjava Arsenijević i dodaje da periferija uvek ugleda na centralni deo. No to se ovde ne zaustavlja. Profesor to objašnjava rečima „postoji jedan stav da mi sa visine gledamo ljude iz Makedonije i Bugarske“, pa se samim tim i osećamo superiornije i trudimo se da ne uvredimo Makedonce, a naročito Bugare čijim nazivom zovemo pripadnike naroda koji živi na jugu naše zemlje.
Pored ove asimetrije periferija – centar “postoji još jedna asimetrija, a to je asimetrija cvijićevskog tipa – razlika između planinskog mentaliteta i onog ravnice i velikog grada”, pa tako o planinskom tipu pričamo kao o glasnijem i hirovitijem, dok je ravničarski, ondosno tip velikog grada staloženiji.
“Jezik Vuka Karadžića je koincidirao sa jezikom dinarskog tipa”, nastavlja nabrajanje asimetrija Arsenijević i obašnjava razlog zbog čega je naš južnjački govor skrajnut.
Kao posledicu prethodnih, naročito poslednje dve asimetrije, profesor ističe treću. “Asimetrija između bogatijeg i obrazovanijeg severa i zapada i siromašnijeg i manje obrazovanog istoka i juga.A to, u velikoj meri ulključuje i stav da su govori juga Srbije nepravilni i ružni.” Tu dolazi do diskriminacije na osnovu jezika, pa se i sam jezik juga smatra manje vrednim zbog samih stanovnika koji se njime služe.
Profesor se dotakao i problema standardnog jezika. On je naglasio da, iako propisan, standardni jezik nije veštački jer se zasniva na živom jeziku, dok je veštački jezik nastao kada su “ljudi seli i nekako ga konstruisali”. On je ukazao na pogrešno mišljenje da se vrhunski lingvisiti bave propisivanjem jezika, kako stoji u nekim udžebinicima. Vrhunski lingvisiti se danas ne bave propisivanjem jezika jer se oni bave “bazičnim pitanjima nauke”, “a propisivanjem se bave oni koji i nemaju sklonost ka naučnom istraživanju”, zaključuje profesor Arsenijević.
“Postoji mnogo jezika čiji standardni jezici nisu predmet propisivanja”, nastavlja i dodaje kao primer engleski koji je “jezik sa vrlo malo propisivanja”.
Zanimljivost za prisutne se ogledala i u rečima “U Nišu se govore dva standardna jezika” propisani i onaj “koji postoji i koji je kreolske prirode, na spoju dva varijateta istog jezika”1. Takozvani niški standard, nastao je od dijalekata ljudi koji su se slivali u grad i pri dodiru sa standardnim propisanim jezikom. Za razliku od standarda srpskog jezika, ovaj drugi standard nije propisan, ali kao i u svakom govoru postoje pravila.
“Jezik ima i simboličku ulogu predstavljanja pripadanja zajednici” dodaje profesor i napominje da ima i ljudi koji u svom životu pričaju uglavnom standardom kako bi se odvojili od “ružnog” jezika juga.
“Standardni postoji i van propisivanja i neće propasti komunikacija ako propisivanja ne bude” jedna je od napomena profesora Arsenijevića.
U završnici predavanja, profesor je pokušao da da odgovor na pitanje: “Otkud ta ideja o ružnim jezicima?”. Naši govori (juga Srbije) su bili ubedljivo najudaljeniji od standarda, pa samim tim i sa najmanje zajedničkih osobina, a “ideologija ispravnog jezika koja se odomaćila u našoj lingvistici” je jedan od problema i uzrok zbog čega su južnjački markirani kao “neispravni”. Neispravnost u lingvisitici može se ogledati, recimo u rečenici “U jezika postoja nešta što nisu ispravni”, odnosno kada nisu svi rečenični članovi kongruirali međusobno.
Kada neko govori svoj jezik prirodno to ne može biti neispravno, ističe Aresnijević i dodaje da može doći do sumnje da li neko ko ne priča propisanim jezikom ima neki jezički nedostatak ili je nepotpuno usvojio svoj jezik. Pravilnije je reći “to kako si to rekao nije potpuno u skladu sa standardnim srpskim jezikom”, nego donositi vrednosni sud da su govori ružni. Upravo je to i koren problema.
“Taj standard je kompromis svih nas” kaže Arsenijević i nastavlja “pristajemo na to da u obrazovanju učimo polustrani jezik zarad postojanja zajedničkog jezika”. “Standardni jezik se čini prestižom”, pa je verovatno to i razlog zbog čega ljudi misle da je govoriti drugačije od standarda “ružno” i “neispravno”
“Mi koji smo rođeni na jugu pristajemo da se odreknemo jezika i cinično je da nas etiketiraju kao one koji pričaju ružno, kao one koji kvare jezik…” nastavlja Arsenijević i predlaže fleksibilnost propisanih normi i promenu stava u obrazovanju na stav da su “svi govori jednako lepi i jednako ispravni“.
“Ljudi sa juga nisu manje rečitiji, nemaju manje retoričkog talenta od nekih iz drugog dela, već imaju jak strah da će ono što bi normalno rekao biti ocenjeno kao ružno i smešno. Voleo bih da u nekom budućem vremenu imamo situaciju da bar nešto od ovoga ne bude tako” zaključio je predavanje profesor Boban Arsenijević.
Informacije o sledećem predavanju možete naći na sajtu i Facebook stranici EU info kutka Niš.
1*Kreolizacija– dodir dva ili više jezika koji nemaju ništa zajedničko. Jezici vrlo primitivne strukture.
