„Nema poginule dece u saobraćaju 2020. godine na putevima Republike Srbije“, navodi se u nacionalnoj Strategiji bezbednosti saobraćaja, kao jedan od glavnih strateških ciljeva. To se, između ostalog, može postići tako što se svi putnici u vozilu, uključujući i decu, uvek prevoze ispravno, uz upotrebu adekvatnih sistema zaštite.
U Srbiji je, u periodu od 2011. do 2015. godine, u saobraćajnim nesrećama poginulo više od 3000 ljudi, među kojima oko sedamdesetoro dece, podaci su Sektora za istraživanje Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije. Glavni uzročnici nesreća jesu neadekvatno ponašanje u saobraćaju i prekoračenje brzine.
Sa ciljem da se, različitim upozoravajućim sloganima, ljudima skrene pažnja na posledice nebezbednog ponašanja u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je kampanju pod nazivom „Nikad nemoj…”.
Ova kampanja posebnu pažnju skreće na značaj i neophodnost upotrebe dečijih auto-sedišta i sigurnosnog pojasa u vozilima. Agencija za bezbednost saobraćaja ovu ideju sprovodi u saradnji sa telima za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou. Savet za bezbednost saobraćaja Grada Niša, u okviru svojih aktivnosti usmerenih na povećanje i unapređenje bezbednosti saobraćaja, podržao je početak nacionalne kampanje.
„Smatramo da ovakve mere u mnogome doprinose unapređenju bezbednosti saobraćaja, i ispunjenju jednog od strateških ciljeva – da u saobraćaju nema poginule dece. Primarni cilj Saveta za bezbednost saobraćaja Niša, svih ovih godina, jeste opremanje zona škola svom neohodnom saobraćajnom signalizacijom i saobraćajno-tehničkim sredstvima, u cilju povećanja bezbednosti dece u zonama škola i na putu od škole do kuće“, kaže šef Odseka za saobraćaj Uprave za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj grada Niša Igor Trajković.
Kako navodi, Savet je u 2016. godini izdvojio oko 7.000.000 dinara za nabavke i ugradnju znakova sa izmenljivim sadržajem poruka, uličnih markera i termoplastičnih oznaka koje su postavljene u zonama škola na teritoriji Grada Niša.
Jedan od ciljeva Saveta za bezbednost saobraćaja Niša, objašnjava Trajković, jeste i nastavak dogradnje i unapređenje sistema video nadzora za automatsko prepoznavanje registarskih tablica vozila, i detekciju saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama u gradu. Prema njegovim rečima, ovakve mere u mnogome smanjuju broj prekršaja na raskrsnicama.
„Ono što je namera i cilj Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Niša u 2017. godini, jeste povećana primena preventivnih mera. Kao prva i najvažnijha svakako jeste saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece, omladine i odraslih“, rekao je Igor Trajković.
U Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije, osim da u 2020. godini nema poginule dece u saobraćaju, cilj je i da se prepolovi godišnji broj poginulih i ukupni godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda. Pored pomenutih, Strategijom su definisani i ciljevi koji se odnose na upotrebu zaštitnih sistema, prekoračenje brzine, vožnju pod uticajem alkohola i upotrebu dnevnih svetala u putničkim vozilima.
Da bi se ostvarili ovi veoma značajni ciljevi, neophodno je zajedničko delovanje svih relevantnih subjekata, kako na nacionalnom nivou, tako i u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji.
Da li su kazne najbolje rešenje?
Dopunom Zakona o bezbednosti u saobraćaju, koja bi trebalo da bude usvojena naredne godine, predviđene su znatno veće kazne za nevezivanje pojasa i korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje. Naime, visina kazne će se za ove prekršaje udvostručiti i iznosiće 10.000 dinara. Za nekorišćenje auto-sedišta za decu do tri godine, dopunom Zakona, predviđena je kazna od 120.000 dinara, a nevezivanje dece na zadnjem sedištu koštaće vozače 5.000 dinara. Ko bude uhvaćen da upravlja vozilom sa više od dva promila alkohola u krvi, ili bez položenog vozačkog ispita za makar jednu kategoriju, ostaće bez vozila.
Ipak, asistent Visoke tehničke škole u Nišu i nekadašnji šef Odseka za saobraćaj u niškoj Gradskoj upravi Vladimir Popović kaže da kazne ne treba da budu primarno rešenje.
„Kazne nisu ono na šta bi mi trebalo da se orjentišemo. Prva i osnovna stvar jeste promena svesti kod ljudi. Ali, ako u našem društvu moramo da delujemo na taj način – da primenjujemo represivne metode kako bismo promenili svest, onda su kazne očigledno potrebne”, objašnjava Popović.
Svaka pokrenuta kampanja i napisana strategija, edukacija ljudi i apel na vozače, imaju samo jedan cilj – da speče da bilo ko strada u saobraćaju.
