Dan nakon petooktobarske revolucije – 6. oktobar 2000, umesto simbola promena, danas je za mnoge samo simbol „nedovršene revolucije“. Od kako je sa vlasti smenjen Slobodan Milošević, očekivana demokratizacija zemlje nije se dogodila. Svake godine 5. oktobra građani, mediji, civilni sektor i političke stranke govore o političkim promenama i njihovim posledicama. Na gradskom forumu „Kažem 6. oktobar, mislim sloboda“ bilo je reči upravo o trenutnom stanju prava osoba sa invaliditetom, slobodi medija i ljudskih prava uopšte.
Ivan Novković iz PONS fondacije kaže da je Srbija nakon demokratskih promena, krenula da usvaja zakonsku regulativu kako bi se država uredila. On, međutim, smatra de se zakoni ne sprovode. „Srbija je zaokružila osnovni zakonski okvir kada govorimo o pravima osoba sa invaliditetom, ali se ništa od toga ne primenjuje. Organizacije osoba sa invaliditetom i pojedinci se zbog toga dovode u takav položaj da im se ruši dostojanstvo. Mi tog 6. oktobra nismo krenuli ka ostvarenju pravne države. Mislim da sve počiva na tome“, kaže Novković.
Grad Niš ove godine je dobitnik nagrade Kancelarije zaštitnika građana za razvoj svih oblika pristupačnosti. Ipak, Novković kaže da danas mnoge nove zgrade koje dobiju upotrebnu dozvolu, nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom. Takođe, nišavski kej je nepristupačan, a montažna platforma koja je postavljena na ulazu u podzemni prolaz ne funkcioniše.
Pored toga, danas je ugroženo i pravo na besplatnu pravnu pomoć. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne postoji, pa su organizacije civilnog društva jedine koje već 17 godina to rade. Ugroženo je i pravo građana na participaciju u odlučivanju, slobodu medija i govora.
Sedamnaest godina kasnije i dalje na početku
Period od 90-ih do 2000-ih obeležilo je stvaranje slobodnih medija i građani koji su menjali stvari u društvu. Međutim, Ivana Petrović sa City radija smatra da smo danas, 17 godina kasnije, kada je sloboda govora u pitanju, i dalje na početku.
„Veliki broj građana danas i dalje čeka da neko drugi reši njihove probleme. Oni treba da se izbore da država bude u njihovim rukama, a ne da budu pion u rukama vlasti. Onog trenutka kada smo svi mi počeli da živimo jednu džinovsku konferenciju za novinare, tog trenutka je sve definitivno skliznulo u propast. Servira se priča da je sve što se tiče naših života, snova, ekonomije, policije, vojske, medija u rukama jednog čoveka“, kaže Petrovićeva.
Ona podseća na podatak da je u Srbiji registrovano oko 2400 medija i dodaje da ovaj broj ne garantuje pluralizam mišljenja. „Kada listate kanale na televiziji, kada listate dnevne novine ne biste stekli utisak da je taj diverzitet medija toliki. Mediji koji su 2000. bili deo ANEM-ove mreže, bili su alternativa onome što je bilo emitovano kroz državne kanale i kroz medije koji su bili pod uticajem države. Ove 2017. godine prva stvar koja je veoma zabrinjavajuća je da mnogi od tih medija više ne postoje. Taj neki negativni trend se nastavlja. Meni je drago što se nakon 17 godina dešava nešto u medijskoj zajednici. Akcija #stopmedijskommraku, okupila je medije i organizacije civilnog društva. Prolilo se to kao neki gnojni čir i odjednom smo svi počeli da vapimo: Dosta!“, kaže Ivana Petrović.
Demokratija nije samo pravo izbora
Najvažnije za šta su se građani izborili 2000-ih je pravo na slobodne i fer izbore. Mogućnost da na demokratski način izraze svoje mišljenje i stav o tome ko treba da ih predstavlja. Osim toga, društvo je postalo socijalno osetljivije, a u državi su počele da se grade institucije. Ipak, dosta toga što je započeto nije dovršeno, a mnoge šanse za napredak su propuštene.
„Nismo dobili kontrolu vlasti u pravom smislu reči, što jedno demokratsko društvo mora da sadrži u sebi. Ljudska prava i slobode se osvajaju, ne dobijaju se na poklon. Kao što je i rekla ovogodišnja dobitnica nagrade “Osvajanje slobode” Tamara Skrozza da se ta nagrada “diči tim trajnim glagolom – osvajanjem, nečim što traje i što ne može tek tako da se završi”. Dakle, s jedne strane jesmo slobodni građani, ali sa druge je velika odgovornost na nama što ne uzimamo stvari u svoje ruke. Ali opet se to naše odlučivanje svodi samo na izlazak na izbore“, kaže Dragan Đorđević iz niškog Odbora za ljudska prava.
Učesnici foruma smatraju da nosiocima vlasti odgovara da se demokratija svede samo na izborni proces. Zbog toga su potrebni aktivni građani. „Nijedna vlast ne voli one koji preispituju, a mi smo na njih preneli ovlašćenja. Hajde da osvojimo medijski prostor gde možemo da iskažemo svoje mišljenje, jer na tradicionalnim medijima nema mesta za debatu“, zaključuje Đorđević.
