U prvoj polovini ove godine bilo je 38 slučajeva pretnji, verbalnih ili fizičkih napada na 51 osobu koja je zaposlena u medijima u Srbiji, stoji u izveštaju Centra za brzi odgovor na slobodu medija (MFRR). U većini slučajeva se radilo o verbalnom zlostavljanju novinara. Zabeležena su i četiri fizička napada, od kojih su se dva ticala ovogodišnjih izbora.
Od vređanja u javnim debatama preko pretnji smrću do fizičkih napada – ovako je izgledalo prvih šest meseci ove godine u našoj zemlji iz ugla MFRR-a.
Stanje slobode medija u Srbiji je alarmantno, a verbalno zlostavljanje čini većinu, odnosno 63,2 odsto zabeleženih incidenata – piše u njihovom izveštaju.
Od početka godine primetan je veliki broj pretnji u onlajn prostoru – trećina prijavljenih slučajeva odnosno oko 34% desila se na internetu.
MFRR je zabeležio 38 upozorenja koja uključuju 51 osobu ili entitet vezan za medije tokom prve polovine 2024. godine. Stanje slobode medija u Srbiji je alarmantno, a verbalno zlostavljanje čini većinu, odnosno 63,2 odsto zabeleženih incidenata.
Novinari N1 prijavili su četiri slučaja onlajn uznemiravanja, uključujući i pretnje smrću. Sa takvim pretnjama se susrela i redakcija “Južnih vesti”. Novinari Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić bili su izloženi onlajn pretnjama smrću, kao i zastrašivanjima od strane političara. Vrhunac svega bio je grafit na zidu Gruhonjićeve kuće u kome se preti smrću, dok je Lalić vređana u svojoj. Takođe, Gruhonjić se suočavao i sa sve češćim pretnjama na ulici, a na lecima u blizini biračkih mesta je prikazivan kao politički protivnik SNS-a, a kandidat ujedinjene opozicije u Novom Sadu. On je bio meta i dipfejk videa koji su objavili brojni portali u Srbiji.
Četiri fizička napada zabeležena su u prvih šest meseci. Novinara “Radara” Vuka Z. Cvijića napao je urednik “Srpskog telegrafa” Milan Lađević. Dva napada bila su vezana za izbore. Novinara Uglješu Bokića napao je bivši policajac, a Marko Miletić sa portala “Mašina” napadnut je dok je istraživao izborne glasove.
Ni vređanja novinara od strane političara u javnosti nisu izostala. MFRR kao primere navodi predsednikovo pominjanje novinarke N1 u Nišu Gordane Bjeletić.
Dokumentovani slučajevi tokom prve polovine godine potvrđuju uporni trend u Srbiji masovnog nedostatka poverenja u javne vlasti od strane novinara, ne samo zbog njihovog eklatantnog nesprovođenja temeljnih istraga i krivičnog gonjenja odgovornih za pretnje, već i s obzirom na to da oni ponekad izazivaju mržnju i uznemiravanje novinara – stoji u izveštaju.
MFRR beleži i pravne incidente, a istraživački portal “KRIK” suočio se sa najvećim brojem takozvanih SLAP tužbi.
U Evropi 756 kršenja slobode medija
Više od 1.200 medijskih radnika bilo je na meti uvreda, pretnji ili napada tokom prvih šest meseci u zemljama članicama Evropske unije i članicama kandidatkinjama. Najčešće su bila zastrašivanja i pretnje, a zabeleženo je i 100 fizičkih napada od kojih je 47 za posledice imalo povrede. Ometanje rada novinara takođe se neretko dešavalo u prvoj polovini godine.
Zastrašivanje i pretnje medijskim radnicima bili su najizraženiji vid prekršaja u ovom periodu, praćeno blokiranjem novinarskih aktivnosti i diskreditovanjem, uznemiravanjem, uvredama i maltretiranjem – kaže se u izveštaju.
Najčešće kršenje slobode medija dešavalo se na internetu – skoro 25%. Pored toga, vlade i javni službenici su počinili 143 prekršaja, što MFRR smatra zabrinjavajućim trendom.