Na šta su se sve građani žalili tokom pandemije Kontakt centru republičke inspekcije?

Foto: printscreen sajta inspektor.gov.rs

Neuobičajeno visoke cene osnovnih životnih namirnica, čak i onih koje su bile zaštićene merama Vlade Republike Srbije, kao i cene medicinske opreme, pre svega maski – naterale su građane da se tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa obrate Kontakt centru republičkih inspekcija. Građani i privreda mogli su da preko sajta Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, kao i telefonom na 011/635-03-22, prijave sve uočene nepravilnosti i informišu se o svojim pravima i obavezama.

Od kraja marta, kada je Kontakt centar počeo da radi, do početka maja, dnevno je u proseku stizalo više od 70 prijava. Broj pritužbi republičkim inspekcijama u Nišavskom upravnom okrugu dostigao je broj od 130, od toga je najviše u Nišu – 113.

„Uvažavajući proglašenu pandemiju i potrebu za efikasnošću rada, Kontakt centar je počeo da radi i pre vremena. On je značajan zbog toga što sada građani i privrednici mogu bez mnogo lutanja i gubljenja vremena, kao i bez poznavanja nadležnosti određenih inspekcija, da brzo reaguju, prijave određene nepravilnosti ili nelojalnu konkurenciju i da Kontakt centar reaguje vrlo brzo dostavljanjem primedbi nadležnim inspekcijama na postupanje“, kaže državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Kasalović.

Prema njegovim rečima, najviše predstavki imala je tržišna inspekcija (oko 39%), a nešto manje od polovine odnosilo se na nadležnost lokalnih inspekcija. Zabeleženo je oko 12 posto nepravilnosti, što ukazuje na visok stepen odgovornosti i svesti i naših privrednika i građana, kaže Kasalović.

Osoba koja podnese predstavke može da ostane anonimna, ali ukoliko se identifikuje, dobiće informaciju o sudbini njegove predstavke i biće obaveštavan elektronskim putem sve do ishoda inspekcijskog nadzora, kaže Dragan Pušara, šef Tima za reformu inspekcija.

Jedinstveni Kontakt centar republičkih inspekcija jeste jedinstveno upravno mesto za sve 44 inspekcije, gde i građani i privreda mogu da izjave sumnju u eventualnu zakonitost ili usklađenost sa pojedinim propisima, bilo javnih organa, bilo privrede.

„Novi servis, kome mogu da pristupe privrednici, pogotovo u ovoj situaciji, kada su šalteri bili zatvoreni i kada nije postojala nikakva mogućnost za direktan kontakt, dosta je pomogao. Sve ovo vreme nismo primetili da je bilo nekog većeg kažnjavanja, što je veoma dobro, i inspekcije su opominjale više nego inače, pogotovo što su se tokom vanrednog stanja često menjala pravila. Nije idealna situacija, ali oseća se jedan duh i jedan napredak“, kaže direktor Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandar Milićević.

Kontakt centar daje dobre informacije svima koji rade na reformi inspekcija, a i ono što privrednici iskazuju kao problem delegira se vladinom timu da eventualno promeni zakonske okvire kako bi se poboljšali uslovi poslovanja u Srbiji, ističe Kasalović.

U drugom delu pandemije, kada je tržište stabilizovano, bilo je više pitanja, i to u vezi sa radom – poput prava na neplaćeno odsustvo, koliko dana poslodavac može da pošalje radnika na plaćeno odsustvo i pitanja koja se tiču zaštitne opreme, prevoza na posao i sa posla.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izradilo je akcioni plan zapošljavanja novih inspektora jer su, kako kaže Kasalović, analizom uvideli nedostatak potrebnih inspektora. Akcionim planom predviđeno je da do 2021. godine budu primljena 1272 inspektora. „To je dobro prihvaćeno. U prvom kvartalu primljeno je 112 novih inspektora. Na taj način do 2021. želimo da popunimo naše inspekcije, kao i da izmenimo starosnu strukturu“.

Novina koju donosi reforma inspekcijskih službi jeste da one sada imaju i savetodavnu ulogu za privredu. Ovo je od velike važnosti za privrednike, jer im omogućava predvidivo poslovanje, pošto na pomenutom sajtu mogu da pronađu i sve informacije o uslovima koje moraju da ispune kako bi poslovali u skladu sa propisima.

Direktor Regionalne privredne komore u Nišu Aleksandar Milićević kaže da su poslednjih godina pojačali preventivu kako bi se reagovalo na vreme, jer kako on kaže, kazna je uvek najgore moguće rešenje, ne samo za privrednika, firmu, nego i za državu.

„Kada se to desi, onda država ostaje bez poreza, radnici bez plata, a vlasnici ostaju bez profita. Preventivno delovanje je vrlo važno, ostvaren je ozbiljan pomak u tom delu. Mi imamo stalnu komunikaciju sa većinom inspekcijskih službi, imali smo i otvorena vrata u Privrednoj komori, za šta je bilo veliko interesovanje“.

Reforma inspekcija deo je ukupne reforme javne uprave koju u našoj zemlji podržava Evropska unija. Kroz Sektorsku budžetsku podršku, EU podržava i reformu inspekcijskog nadzora. Ta podrška budžetu iznosila je tri miliona evra. Reformom inspekcijskih službi smanjuje se administrativno opterećenje za građane i preduzeća i obezbeđuje predvidivost poslovanja i fer poslovno okruženje.