Indeks slobode medija u 2018. godini niži je za 10 u odnosu na prethodnu godinu, rezultati su istraživanja Reportera bez granica.
U novinarstvu postoji strogo etičko načelo objektivnosti i slobode izražavanja koja je i Ustavom zagarantovana. Šta to, međutim, znači? Još važnije – kome? I zašto se sloboda uopšte dovodi u pitanje?
Novinari imaju moć da u ime čitalaca određuju značenje nekog događaja i daju mu kontekst. Oni to značenje mogu bitno da izmene namerno ili previdom.
Da bi mediji bili slobodni, a novinari predstavnici građana i čuvari slobode govora, moraju im se obezbediti uslovi da rade u skladu sa ovim vrednostima. Pitanje je da li mediji mogu da funkcionišu kao institucije demokratije u uslovima u kojima rade.
„Medij je slobodan dokle god novinari mogu da biraju teme o kojima će pisati tako što će sami sebe pitati ‘zašto je to bitno za građane'? Ključno je da mediji ne zavise od novca onoga o kome bi trebalo da izveštavaju“, kaže Predrag Blagojević iz Južnih vesti.
Cenzura i autocenzura
Cenzura je u Srbiji zabranjena Ustavom (član 50). Slobode izražavanja i informisanja štite se i nacionalnim i međunarodnim zakonima. Ipak, ono što je zakonima garantovano, nekada se teško sprovodi u praksi.
Brojne poteškoće i stanje u srpskim medijima, kao što su ekonomski i politički pritisci, vlasnička struktura, netransparentnost finansiranja određenih medija, odražavaju se i na rad novinara i medijsku slobodu, koja kao vrhovni postulat i imperativ demokratije mora da postoji. To je u interesu samih građana, koji se putem medija informišu.
Prema Kodeksu novinara Srbije, novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti. Novinar se ne može prisiliti na izražavanje mišljenja protivnog njegovoj savesti.
Novinari smatraju da nisu slobodni
Od 177 anketiranih novinara, 74% negativno ocenjuje slobodu medija, pokazalo je ovogodišnje istraživanje „Kontrola i sloboda medija“, a samo petoro njih dalo je pozitivnu ocenu.
Prema mišljenju anketiranih novinara, na njih najviše utiče neko iz vlasti, u 69% slučajeva, zatim neko iz političkih stranka (56%), dok je nešto manje od polovine osetilo uticaj uredništva. Značajan je uticaj i oglašivača i vlasnika medija (33%, odnosno 30%).
Polovina ispitanika smatra da postoji ozbiljna prepreka u ostvarivanju medijskih sloboda i prava, 58% njih misli da su vlasnici i direktori medija glavni nosioci kontrole sadržaja medija, a 48% njih smatra da su novinari sami odgovorni za ovakvo stanje slobode medijima.
Kad građani imaju moć
Iako je glavna misija novinarskog posla zaštita javnog interesa, često je stvarnost daleko od ideala pružanja pouzdanih, relevantnih i blagovremenih informacija.
Objektivni, nezavisni i slobodni mediji potrebni su građanima da bi bili adekvatno informisani i da bi se kritički odnosili prema sadržaju na osnovu kojeg donose svakodnevne odluke i učestvuju u javnom životu.
Zato je pitanje slobode medija, pitanje svih.
Izradu multimedijalnih sadržaja za projekat Medijska pismenost – Stvarnost iza ekrana, koji realizuje Media i reform centar Niš, podržao je Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
Projekat je fokusiran na predstavljanje kako stavova mladih, tako i ekspertskih mišljenja o važnim temama koje se tiču medija i medijske pismenosti.
