Od objave fotografija rođenja, prvih sportova, odlazaka u školu, igranja u parku do krađe podataka, preuzimanje identiteta i prodavanja fotografija linija je tanka. Katarina Jonev, stručnjakinja za bezbednost dece na internetu, kaže da su posledice objave mališana na mrežama velike i da lako stvaraju nevolje koje se sele u fizički svet. Advokatica Ana Selak ističe da pravni sistem ovaj fenomen ne prepoznaje posebno, kao u pojedinim zemljama.
Prošlo je devet godina otkako je otmica trogodišnje devojčice Maše Prenković uzburkala javnost u Srbiji. Troje otmičara iz Francuske otelo ju je iz ruku majke, a brzom intervencijom policije vraćena je porodici. Kako su pisali mediji, istragom je utvrđeno da je razlog otmice bila sličnost Maše sa ćerkom jedne od otmičarki koja je želela da njene DNK uzorke iskoriste u parnici za dobijanje starateljstva koju je vodila sa bivšim suprugom.
Kako je Maša odabrana “za metu“, kako su kidnaperi znali gde tačno da je pronađu, neka su od pitanja koja su se postavljala. Između ostalog, spekulisalo se da su njenu fotografiju pronašli na Fejsbuk profilu roditelja i tako se za nju odlučili.
Ovo su roditelji demantovali i kazali da iako jesu na ovoj društvenoj mreži delili fotografije svoje ćerke, smatraju da to ipak nije bio način da je otmičari pronađu.
Danas je, čini se, objavljivanje fotografija dece na internetu, pa čak i njihovo snimanje za influenserske video klipove, sve učestalije. Katarina Jonev kaže da se ovom temom ne bavimo dovoljno, jer ljudi uglavnom nemaju probuđenu svest o potencijalnim opasnostima.
Nama je u DNK zapisano “neće se desiti meni”. To se dešava tamo negde nekom to se meni ne može destiti i veliki broj roditelja u Srbiji tako razmišlja. Imaju te roze naočare na glavi i misle da im je tako lakše, a to je zapravo izgovor – kaže Jonev.
Šta je šerenting (share+parenting)?
Kada se slučaj Mašine otmice dogodio 2015. godine, broj korisnika bio manji, kaže ona. Danas ima više mreža, a na njima i sve više roditelja koji imaju lične profile. U proseku skoro 1.500 fotografija svog deteta na internetu roditelji objave pre nego što ono napuni pet godina, podaci su istraživanja koje je sprovedeno među 2.000 mama i tata u Velikoj Britaniji koji koriste društvene mreže.
Zbog toga se dešava da mnoga deca poseduju digitalni identitet pre nego što odrastu i postanu vlasnici svojih profila. Ove situacije su postale toliko učestale da su prerasle u fenomen i dobile naziv – šerenting.
To je doslovno pretrpavanje profila kroz storije, i postove slikama i snimcima naše dece. Ono što jeste veliki problem jeste da se granica intimnosti deteta spušta i danas se suočavamo sa ogromnom količinom materijala i fotografija koje se odnose na decu, koje su neretko neprimerene, a koje kruže internetom i društvenim mrežama. Fotografije koje ismevaju decu, gde su deca umazana, blatnjava, na kojima plaču itd. – objašnjava Joneva.
Načini zloupotrebe ovakvih i sličnih fotografija su različiti. Neke su mamac pedofilima, dok su druge, kako kaže, „podloga“ za krađu identiteta, podataka. A sve to, ističe, može da dovede do nevolja u fizičkom svetu.
Lik deteta se može zaštititi stikerima ili zamagljivanjem; Image by Cheryl Holt from Pixabay
Dodaje da se nikada ne zna ko prati naš profil, čak i da imamo 300 pratilaca, to nije garancija, jer namere ljudi ne znamo. Zbog toga je, kaže, važno da roditelji fotografije svoje dece dele na bezbedan način. Smatra da nije ključ u zabrani.
Savetujem, ako želite da vam dete bude prisutno, da pokušate da ga slikate s leđa ili s poluprofila da se ne vidi ceo lik. Ako želite da se detetu vidi lik prebacite ruku preko ramena, stavite nešto na lik, jer takva fotografija na crnom tržištu ne vredi ništa jer mora mnogo da se obrađuje.
Osim navedenog, kao još jedan dobar primer zaštite ističe kada se zamagli lik deteta ili stavi stiker preko lika.
Zakon još ne prepoznaje šerenting
Jedno od istraživanja rađeno u Srbiji, gde je između ostalog i šerenting obrađen, pokazuje da je nešto manje od petine ispitanika (17%) kazalo da je njihov roditelj ili staratelj objavio neku informaciju o njima, a da ih nije prvo pitao da li je to u redu.
Sličan broj njih zatražio je od roditelja ili staratelja da neke informacije koje je stavio/la o njima skinu sa interneta (17%). Zbog tih objavljenih fotografija 7% ispitanika bilo je uznemireno.
Zakon o šerentingu u Srbiji ne postoji; Image by Arek Socha from Pixabay
Advokatica Ana Selak, pojašnjava da i samo zakonodavstvo kod nas kaže da roditelj donosi odluke u ime deteta. Međutim, ističe da kada shvatimo koliko je tzv. šerenting uzeo maha, možemo doći do zaključka da je to pravo zloupotrebljeno.
Budući da kada postavimo osnovno pitanje koje se postavlja u svim postupcima kada se radi o pravima deteta, da li je u interesu deteta da se njegove fotografije nalaze na društvenim mrežama, da iste dolaze do neograničenog broja ljudi, da neograničen broj ljudi zna gde dete letuje, gde ide u školu, kojim sportom se bavi, kako izgleda njegova soba, do kad spava i slične podatke koje roditelji nekad i nesavesno podele na fotografijama, doći ćemo do jedinstvenog odgovora da to nije interes deteta – objasnila je Selak.
U našem pravnom sistemu, advokatica kaže da ne postoji posebni zakon koji se bavi pravima roditelja i dece u slučaju šerentinga. Tu je kaže Porodični zakon, ali on na opšti način reguliše prava dece i roditelja. Kada su u pitanju pojedinačni slučajevi (u ovom slučaju šerenting), tada utvrđuje šta je interes deteta, te da li su na taj način povređena njegova prava.
To je do sada bilo i dobro rešenje, međutim šta je boljka takvog sistema, nema proaktivnog pristupa. U prevodu, tek kada nastupi određena posledica, mi se bavimo svim prethodno izrečenim. Ne postoje podzakonska akta koja bi unapred definisala šta jesu prava deteta i to u pojedinostima. Tu bi bilo mesta za definisanje šerentinga i opredeljivanju zakonodavstva da li je isto prihvatljivo ili nije – kaže advokatica.
Konvencija o pravima deteta može da pomogne
Osim pomenutog zakona, Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta, u njoj između ostalog piše u članu 16 st.1 “Ni jedno dete ne sme biti izloženo samovoljnom ili nezakonitom mešanju u njegov privatni i porodični život, dom ili ličnu prepisku, kao ni nezakonitim napadima na njegovu čast i ugled.”
Neke zemlje regulisale problem zakonski; Image by AS Photograpy from Pixabay
Ipak, dok kod nas ovaj problem nije definisan zakonski, u nekim zemljama jeste. Selak kaže da je Francuska suzila prostor za nastupanje štete zbog šerentinga.
Francuska je još 2016. normirala da će deca retroaktivno moći da tuže svoje roditelje zbog kršenja prava na privatnost i to je jedna od ideja čiji sam i ja zagovornik, ali koja otvara i mnoge druge opcije poput definisanja prava na naknadu štete u slučaju zloupotrebe prava roditelja po ovom pitanju. Dakle, opet dolazimo do toga da nam je potreban društveni dijalog na ovu temu, jer opcija ima mnogo – kaže Selak.
Kaže da je nedavno i u SAD usvojen zakon po kojem influenseri koji u određenom procentu imaju zastupljenu decu u sadržaju koji objavljuju, a na osnovu kog zarađuju, obavezuju se da odvoje deo prihoda koji će uplaćivati na račun dece. Advokatica Selak kaže da ovaj primer pokazuje u koliko različitih smerova idu prava dece danas i kakav je pristup određenih država ovom pitanju.
Šerenting je, kažu stručnjaci, “uzeo maha” 2020. godine tokom pandemije korona virusa kada roditelji nisu mogli da se druže sa prijateljima i rođacima te su na “lakši” prikazivali svoju decu. Vremenom je sve otišlo mnogo dalje, pa su deca i pre rođenja prisutna na profilima – to su uglavnom fotografije ultrazvuka i testova za trudnoću.
Roditelji žele uspomene, ali eksperti naglašavaju da moraju biti pažljivi. Poručuju im da rade na sebi kada je ova tema u pitanju, a ne da se plaše i nalaze opravdanje u tome što nisu rasli u digitalno doba.
Povezane vesti
Skidanje odeće uz pomoć veštačke inteligencije novi oblik osvetničke pornografije – Srbija bez efikasnog mehanizma da zaštiti žrtve 
Olgica Bajić: Deca moraju znati svoja prava 
“Zakuni se u zakon” – U toku onlajn peticija da neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i snimaka postane krivično delo 
Roditeljima dece sa autizmom najpotrebniji lični asistenti, a onda i prilagođen sistem obrazovanja