Priča Lidije Usković, radnice JKP Mediana u Nišu, jedna je od onih koje bi mogle da oslikaju život većine Roma, ne samo u Srbiji nego i širom sveta. Njena životna priča poziva na borbu sa predrasudama, istrajnost, daje nadu svakome ko misli da mu je sudbina zapisana rođenjem, i pokazuje da na nju može velikim delom da utiče.
Lidiju je, kako sama kaže, za sva vremena obeležila uniforma koju nosi već 19 godina, ali i događaj od pre nekoliko godina koji ona neće zaboraviti, verovatno ni njeni sugrađani.
„Ušla sam u banku u žutoj uniformi, šefici je to zasmetalo i naredila je da me udalje iz ekspoziture. Ljudi su gledali, meni nije bilo prijatno, ali sam se izvinila i izašla. Međutim, moja koleginica je to stavila na internet, pa su ljudi videli i odreagovali. Snimali su me sa televizija, ljudi su mi slali poruke podrške, bunili se protiv diskriminacije, predlagali mi da tužim banku, ali ja to nisam učinila, jer je za mene uvreda kao ‘dobar dan‘“, seća se ona.
Upravo zbog ove odluke dobila je nagradu za toleranciju Skupštine grada Niša.
„Zbog te nagrade ljudi su mislili da sam dobila neke pare, ali to nije novčana nagrada. Značila mi je jer me je gospodin Mile Ilić smestio među akademike, poznate ljude. Eto, ja sam niko i ništa, a dobila sam nagradu koju oni dobijaju“.
Izveštavajući o ovom događaju, i mediji i sugrađani Lidije Usković saznali su da ona od svoje plate izdržava porodicu i školuje sina koji je u Francuskoj završio osnovne i master studije i doktorirao na biološkim naukama. Uspesi njenog sina nisu bili dovoljni da ga tokom školovanja zaštite od diskriminacije.
„U srednjoj školi je kao đak generacije bio na Belom dvoru. Grupa ljudi, kojoj je mnogo smetalo da on bude đak generacije, pokušala je da ga spreči u tome, ali on je uspeo da se izbori i svaka mu čast! To nam je ispričao tek mnogo kasnije“, seća se naša sagovornica i dodaje da je najponosnija na sina koji je uspeo da se nosi i sa situacijama kada nije imao ni za užinu, i iz njih izašao kao pobednik. Upravo zbog toga ona smatra da bi svaki roditelj trebalo da insistira na obrazovanju dece.
„Jedno vreme sam baš bila ljuta što nije mogao da nađe posao, i da me je tad neko pitao, ja bih mu rekla da ne školuje dete, jer neće naći zaposlenje. Sa druge strane, deca treba da se školuju, ne zbog nas, nego zbog njih samih. Ako ne uspeju ovde, uspeće na nekom drugom mestu. Kada nas ne bude bilo, bolje će da se snađu u životu“.
Sa neprijatnostima se Lidija sreće svakodnevno. Dok čisti ulice, sneg, baca so ili prazni korpe. Kaže da posao nije težak fizički koliko psihički može da bude naporan.
Ljudi neretko negoduju kada se pojave radnici gradske čistoće, jer prave buku, dižu pražinu…
„Šta da vam kažem, građani smo najnižeg reda. Kad god se neko kući iznervira, tu smo mi da se na nas istrese“, priča Usković i dodaje da ih ljudi često nazivaju pogrdnim imenima, čak i opsuju: „Kada se desi neka neprijatna situacija, jedva čekam da se smena završi, da odem kući i kažem sebi – proći će i ovaj dan“.
U JKP Mediana trenutno radi oko 300 radnika romske nacionalnosti. Zaposleni su na sakupljanju i odvozu smeća, kao poslovođe, šefovi, električari, bravari i vozači. Prema rečima Svetislava Jovanovića iz ovog preduzeća, Romi su veoma dobri, vredni i pouzdani radnici.
Kada kažem Rom…
„Kada kažem Rom, pomislim na tamnoputu rasu koja je mnogo ponižena i koja vrlo teško može da nađe zaposlenje, barem kod nas. Možda je u svetu drugačije. U Mediani najviše primaju Rome, jer taj posao neće niko drugi da radi. Mene su primili čim sam konkurisala. Pre toga radila sam u ‘Đuki Dinić', u podzemnom, šila sam neke igračke i torbe. Čovek mora da se snalazi, ne može da čeka da mu nešto padne odozgo. Radila sam i sve što rade građevinski radnici. Ništa nije teško, sve je interesantno“, priča Usković. I sama kaže da su Romi nekada živeli mnogo gore, da je sada bolje jer se organizuju edukacije gde oni koji žele mogu da uče različite stvari – od toga kako da se ponašaju prema drugim ljudima, do konkretnih veština koje mogu da steknu.
Po njenom mišljenju, najveći problem Roma su uslovi života, jer često nemaju struju, vodu, ni kanalizaciju. A takvi uslovi direktno utiču na vaspitanje dece.
„Deca moraju da imaju najosnovnije da bi mogla da uče, da jedu i spavaju. Bez toga gube volju, od malena počnu da zarađuju neki novac, da hrane porodicu“.
Ljudi koji diskriminišu Rome trebalo bi malo da žive sa njima, da se druže, da vide ko su oni, smatra Usković.
„Ako negde greše, da im kažu da to nije dobro, da promene, a ne da ih odvajaju. Kada odvojimo nekog čoveka, on se ponaša divljački. Mora da bude među ljudima da bi se ponašao normalno“.
Autor članka: Milica Branković
Autor video priloga: Tamara Milojević
Prevod: Turkijan Redžepi
——————————————————————————————————————–
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Vakeribe taro mahale- priče iz mahale” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019. godini.
