Poznati niški karikaturista Aleksandar Blatnik preminuo je 19. oktobra u 73. godini. Bio je i arhitekta, slikar, grafičar, dizajner i pisac.
Nosilac je više od 80 prestižnih domaćih i svetskih nagrada za karikaturu i slikarstvo. Osim što je izlagao na više od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i imao preko 30 samostalnih izložbi u galerijama u Srbiji i svetu, Nišlije će ga pamtiti kao dobrog čoveka i šaljivdžiju.
„Bio je čovek pun duha, vrcavosti i vrlo nervozan. Kada bi dobijao napad inteligencije, on ili sedne da crta karikaturu ili crta sliku u jednom dahu, a u poslednje vreme držalo ga je i to da piše priče, doduše provokativne, o podzemnim toaletima. Želeo je da napravi nekoliko takvih toaleta i bude prva baba sera u Nišu. Napravio je sjajan štos jednom prilikom. Jele su mu se mekike, ali je bila prevelika gužva, pa je prišao i rekao prodavačici: ’Izvinite, ja bih da kupim hiljadu mekika. Ženim sina, ali smo siromašni, pa za svakog gosta da ima’. Voleo je da kuva i često je donosio hranu na okupljanja. Znao je da donese celu šerpu pasulja kojim se uvek hvalio…“, kaže Miroljub Jovanović, jedan od Blatnikovih prijatelja.
„Poznavao sam ga petnaest godina, dosta mi je pomogao na početku karijere. Bio je dobar čovek, duhovit i inteligentan. Izgradio je prepoznatljiv stil, svako je uvek mogao da prepozna njegovu karikaturu. Niš je izgubio velikog umetnika, ali je bitno ono što je ostalo iza njega. Svi bi trebalo da ga pamte kao dobrog čoveka i borca za pravdu“, izjavio je karikaturista Saša Dimitrijević.
„Čika Aci Blatniku sam voleo da kažem kako je on niški Momo Kapor, dobri duh našeg grada. Njemu se to poređenje dopadalo, budući da su se i njih dvojica poznavali. Imali smo mnogo divnih razgovora, i pred kamerama, i mimo njih. Kada smo se poslednji put videli u njegovom ateljeu, bilo je to pre par meseci, pričali smo satima, onda sam ga povezao do centra grada jer je krenuo na autobusku stanicu, a potom u svoj Zaječar. Ispalo je tako da smo se zaustavili ispred restorana zajedničkog prijatelja, ušli u unutra i svi zajedno nastavili razgovor. Istoga dana poklonio mi je jednog od njegovih naslikanih klovnova, i nekako verujem da su svi ti klovnovi i pajaci sada tužni, sa onom suzom ispod oka, a opet, možda i sa smeškom u uglu usana, jer im se tamo negde, sa druge strane, pridružio dobri duh čika Ace Blatnika“, dodaje niški novinar Vladimir Stanojević.
Blatnik je bio član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije sa zvanjem „istaknuti umetnik“. Jedna od poslednjih samostalnih izložbi bila je Ars longa vita brevis – Umetnost je duga, život kratak.
Neko će ga pamtiti po karikaturama, neko po brojnim nagradama i priznanjima koje je dobio, a oni koji su ga poznavali pamtiće i njegove šale i anegdote. Aleksandar Blatnik ostavio je veliki trag u Nišu i biće gotovo nemoguće zameniti ovog velikana.
Sahranjen je 21. oktobra u Nišu.
