Prema najnovijoj uredbi Vlade Republike Srbije, ponovo su otvoreni frizerski i kozmetički saloni, i teretane. Najviše posla u narednom periodu, očekivano, imaće frizeri, koji zbog direktnog kontakta sa mušterijama moraju posebno da vode računa o zaštiti na radu. Kako kažu, bez zaštitne opreme i dodatnih mera bezbednosti nijedna mušterija neće sesti na stolicu.
Foto: Jovana Šilj
„Imamo zaštitne maske, rukavice i vizire. Dezinfekciona sredstva moraju svima da budu nadohvat ruke. Što se klijenata tiče, na ulazu u salon postavljen je sunđer sa dezinfekcionim sredstvom koji moraju da zgaze pre nego što uđu. I za mušterije smo obezbedili zaštitna sredstva ukoliko ih nemaju, jer svako ko uđe u salon, mora da ima masku i rukavice. Između ljudi mora da bude rastojanje od dva metra“, kaže jedna niška frizerka i dodaje da niko iz njene struke ne može da radi punim kapacitetom, da se radi isključivo po zakazivanju, a da se između dve mušterije sada ostavlja duži period kako bi se izbeglo okupljanje ljudi u salonu.
Ona kaže da, pošto njen posao podrazumeva blizak kontakt sa klijentom, postoji doza nelagodnosti, odnosno straha, ali da se upravo zato maksimalno radi na tome da se zaštite i radnici u salonu i oni koji dolaze na bilo koji tretman kod frizera.
Čini se da je sada više nego ikada važno voditi računa o bezbednosti radnika, smatra dr Aleksandra Ilić Petković, vanredna profesorka radnog prava na Fakultetu zaštite na radu u Nišu. Kako kaže, stiče se utisak da se ovoj problematici i jeste prilično ozbiljno pristupilo.
Foto: lična arhiva
„O nekim pojedinačnim slučajevima ne možemo da diskutujemo, jer nemamo podatke sa terena, ali dobro je što je mnogima omogućen rad od kuće, i što je to uvedeno odmah na početku vanrednog stanja. To, naravno, ima i pozitivne i negativne strane, koje će se naknadno analizirati sa različitih aspekata, ali je svakako bilo dobro rešenje. Sada kada se polako liberalizuju mere zaštite, mislim da je naročito važno brinuti o zaštiti zaposlenih tako da lica za bezbednost i zdravlje na radu sada budu ta koja će voditi računa i ukazivati poslodavcima na sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, pogotovu na ličnu zaštitnu opremu. Sada će ta lica imati ključnu ulogu u svakom sistemu“, kaže profesorka Ilić Petković.
Prema njenim rečima, inače najranjivije kategorije zaposlenih su mladi, žene i radnici sa zdravstvenim smetnjama, za koje uvek postoje posebne mere zaštite, čak i kroz zakonsku regulativu.
„Kada na taj način sagledamo stvari, vidimo da oni rade u svim sektorima. Kada posmatramo po delatnostima, i tu postoje posebno rizični. Po broju povreda na radu i bolesti prednjače građevinarstvo i industrija, ali definitivno se sada pokazalo da je najugroženija bezbednost na radu zdravstvenih radnika i da posebno treba voditi računa o toj kategoriji zaposlenih. Pored toga, čini mi se da sada, više nego ranije, treba brinuti o psihosocijalnim rizicima bezbednosti i zdravlja na radu, tu mislim na sindrom stresa na radu, izgaranja na radu“, kaže naša sagovornica i dodaje da ovakvi sindromi mogu izazvati smanjenu produktivnost i kvalitet rada kao i izostanak sa posla.
Mediji su u prethodnom periodu izveštavali o pojedinim slučajevima rada u fabrikama bez adekvatne zaštitne opreme, a profesorka kaže da je tokom pandemije neophodno poštovati sve preporuke koje je struka dala.
„Svi poslodavci, koji nisu vodili računa o tome, treba da snose odgovarajuće posledice. Na kraju krajeva, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa određene prekršaje i novčane kazne, postoje i krivična dela vezana za bezbednost i zdravlje na radu“.
Popuštanjem mera prevencije od zaraze koronavirusom, radnici će se polako vraćati na posao, a profesorka im poručuje da na radnom mestu moraju da brinu najpre sami o sebi, ali da mora postojati i konstantna komunikacija između radnika, poslodavca i lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu.
„Zaposleni treba da budu slobodni da od svojih poslodavaca traže punu zaštitnu opremu, da iznesu svoja mišljenja, kao i da daju predloge o zaštiti na radu. Ne treba da se ustručavaju da kažu sve što smatraju da je bitno, a tiče se njihove bezbednosti, jer im to i zakon dozvoljava“, poručuje dr Aleksandra Ilić Petković.
Odlukom Vlade Srbije od 18. marta 2010. ustanovljen je 28. april za dan bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, koji se od 2003. obeležava i kao Svetski dan bezbednost i zdravlja na radu. Obeležavanje ovog dana sastavni je deo Globalne strategije za bezbednost i zdravlje na radu, koja je proistekla iz zaključaka Međunarodne konferencije rada, održane 2003. godine.
