“Ćacilend je Vučićeva vizija Srbije”, napisao je nedavno Savo Manojlović, a slične utiske o ovoj veštačkoj “državi” u Pionirskom parku imali su mnogi. Među “studentima koji žele da uče” bilo je i profesora iz Niša, od kojih su se ogradili učenici Umetničke škole u blokadi i studenti Medicinskog fakulteta. Da je to bila paralelna stvarnost, u kojoj su učestvovali ljudi bez moralne odgovornosti, poručuju sagovornici sa Filozofskog fakulteta i ističu da je sve ipak bilo “za džabe”.
I studenti koji su već 4 meseca u blokadi kažu da žele da uče, ali tek kada se ispune njihovi zahtevi. Ipak, pred njihov veliki protest u Beogradu pojavili su se “studenti koji žele da uče” i nastanili se u Pionirskom parku. Ali nije dugo trebalo medijima da otkriju da u “Ćacilendu” ipak ne žive samo kvazi-studenti, već i oni koji su tu zbog dnevnica.
Među brojnim statistima bilo je i “rijaliti” ličnosti, funkcionera, ali i profesora koji su prozvani kao “ćaci” ili su bili “samo podrška”.
Jedan od njih bio je i profesor fizičkog vaspitanja u Umetničkij školi u Nišu, za koga učenici kažu da je glumio studenta koji hoće da uči, a njega i druge “studente” podržao je i niški gradonačelnik, pišu Južne vesti.
Nekoliko dana nakon objave fotografije iz Pionirskog parka, tačnije 12. marta, došao je u školu, a đaci su mu priredili doček – izviždali ga i zabranili ulaz u zgradu. Izrevoltirani zbog narušavanja ugleda škole njegovim “gestom” oni su proglasili totalnu obustavu rada.
Ne smatramo da tako nešto treba da bude u našoj ustanovi. Svi smo jako razočarani i apsolutno ne želimo da imamo ništa s njim. Želimo da se ogradimo od njega, smatramo da je sramotno i za školu i sve nas da se ovako nešto pročuje u medijima – rekli su učeniciUmetničke škole u blokadi.
Od početka blokada učenici ove škole suočavaju se sa raznim pritiscima. Deo profesora ih podržava, a deo ne. Neki su ostali nemi i na to što je njihov kolega glumio studenta, ali oni koji su tu uz svoje učenike, koji su nam poslali dopis, ističu da su time “duboko uznemireni”.
Mi profesori, duboko smo uznemireni činjenicom da je neodgovornim i nedoličnim ponašanjem profesora Aritonovića dovedena u pitanje reputacija Umetničke škole u Nišu, što je i izazvalo opravdani bunt učenika, ali i negativnu reakciju javnosti u Srbiji i Nišu. Izražavamo zabrinutost i želimo da pomognemo našim učenicima da se što pre vrate na nastavu. Kao profesionalci u obrazovnom sistemu, izražavamo ozbiljnu zabrinutost da u Umetničkoj školi u Nišu obrazovni proces realizuju koleginice i kolege koje su u stanju da pogaze svoje etičke i profesionalne principe narušavanjem integriteta ličnosti učenika – piše u dopisu.
Uputili su zahtev direktorki škole, Školskom odboru i Savetu roditelja da zauzmu stav u vezi gore navedenih problema. Učenici su i juče ponovo protestovali zbog svega što se dešava u školi, deo profesora ih je opet podržao, ali se profesor fizičkog nije pojavio.
Ipak, on nije jedini profesor iz Niša koji je bio u Pionirskom parku. Oglasili su se i studenti Medicine koji su se ogradili od svoja dva profesora, Borisa Đinđića i Milana Lazarevića, koji su inače i odbornici u niškoj Skupštini ispred SNS-a. Oni nisu “glumili” studente koji hoće da uče, ali onima koji jesu, lično su dali podršku.
Smatramo da njihovo delovanje predstavlja jasnu podršku sistemu koji protiv sopstvenog naroda koristi represivne metode, uključujuči primenu sredstava čiji efekti mogu ugroziti zdravstveno stanje prisutnih na mirnim protestima, smanjenje plata i uporno odbijanje ispunjenja studentskih zahteva – poručuju studenti Medicinskog fakulteta u blokadi.
Navode da su podrškom “državnim plaćenicima” u parku pokazali stav koji ne odražava interese studenata. Takođe, ističu da ovi profesori do sada nisu dolazili na fakultet i razgovarali sa njima, iako su mesecima u blokadi.
Ogradili su se potom i od svog dekana Aleksandra Mitića.
Nakon svih prethodnih pokušaja obmane i delovanja protiv svojih studenata on je sada jedini dekan medicinskih fakulteta u Srbiji koji je otvoreno stao uz režimske plaćenike koji sebe nazivaju “Studenti 2.0”. Ovim postupkom on ne samo da izdaje sopstvene studente već aktivno učestvuje u podršci sistemu koji koristi represivne metode, uključujući i sredstva čiji efekti mogu ozbiljno ugroziti i zdravlje mirnih demonstranata, smanjuje plate i uporno odbija da ispuni legitimne studentske zahteve – studenti Medicinskog fakulteta u Nišu.
“Ćacilend” u funkciji vlasti
Utisak u javnosti o “Ćacilendu” mogao bi da se opiše kao “Vučićeva Srbija”. Predsednik je i sam govorio da su u njemu “dobra deca koja žele da uče”, dok je studente u blokadi nazivao “ruljom i balavurdijom”.
Ćacilend je Vučićeva vizija Srbije. Komunalni haos i đubre. Traktori kao simbol uništene poljoprivrede. Lažne patriote, lažni veterani, lažni studenti. Prostitucija, rijaliti učesnici, sitni neostvareni kriminalci i ostvareni politički biznismeni. Vučić zaslužuje da vlada Ćacilendom. Ali ne i Srbijom. To je poruka dostojanstvene i veličanstvene Srbije koja je protestovala 15. marta – napisao je Savo Manojlović.
Treba ipak podsetiti da je njihova želja za učenjem kulminirala tek pred istorijski protest u Beogradu 15. marta. Napravili su 6. marta “živi zid” šatorima nadomak Predsedništva u Pionirskom parku, tik do Skupštine gde je bio planiran centralni događaj velikog protesta i rešili da tu ostanu do ispunjenja svojih zahteva.
Nalik kolegama koji blokiraju fakultete i čekaju ispunjenje zahteva koji se tiču pada nadstrešnice u Novom Sadu, oni su gotovo sličnu stvar uradili, ali sa u potpunosti drugim ciljem. Njihov glavni zahtev je bio povratak u redovnu nastavu do 17. marta.
Predvođeni studentom Milošem Pavlovićem, koji se u narodu proslavio sa nadimkom “ćaci”, “studenti koji hoće da uče” za javnost su predstavljali pravu atrakciju. Za režim i njegove medije – žrtve trenutnih dešavanja zbog studentskih protesta.
Njihov zahtev nije ispunjen, a želja za učenjem kao da je nestala, te su par dana nakon protesta počeli da se pakuju i utisak je bio da je “predstava gotova”.
Iza sebe su ostavili veliku količinu smeća, polomljene šatore, duhovite opaske građana, ali na društvenim mrežama pišu da su i dalje tu, sade cveće i hoće da uče.
Profesorka sociologije Jelena Božilović kaže da je priča o studentima koji hoće da uče laž koja je imala cilj da ljudima koji nemaju pristup slobodnim medijima, stvori sliku paralelne stvarnosti, a sve uoči velikog beogradskog protesta.
“Ćacilend” je u funkciji vlasti. Heterogene društvene grupe su se tu nastanile. To je kao neko veštačko naselje sačinjeno od batinaša, ucenjenih ljudi, pripadnika rijaliti programa, lažnih studenata, socijalnih slučajeva, nekih verovatno pravih studenata, fakulteta koji uopšte nisu u blokadi, kako smo mogli da čujemo – kaže profesorka Jelena Božilović.
Sa njom je saglasan i njen kolega sa Filozofskog fakulteta, profesor sociologije Nemanja Krstić.
To mesto je od početka pokušaj stvaranja iluzije stvarnosti. Tu ničeg stvarnog nije bilo. Niti su bili pravi studenti, niti profesori iz ličnih uverenja. Znamo i materijalne dokaze koje su mediji objavilili, a to je da su ljudi zbog para odlazili tamo. Da bilo je nekih studenata, ali to niti su reprezentativni, niti su oni na nekakve legitimne načine pokušali da artikulišu svoja mišljenja – kaže profesor Krstić.
Iz ovog parka su na dan beogradskog protesta poletele kamenice i flaše, nakon čega su studenti prekinuli protest. Sagovornici smatraju da je ovo bio još jedan način vladajuće partije da provocira protest. Ipak, kažu bez uspeha, jer se vlast ovom manipulacijim obraćala jedino svojim pristalicama.
Profesori u “Ćacilendu” – odsustvo profesionalne odgovornosti
Ova “Srbija u malom” skrenula je pažnju čitave javnosti i medija, koji su osim praćenja studenata koji su tada pešačili danima do Beograda, pratili i šta se dešava sa “kvazi-studentima”.
I prolaznicima kod Pionirskog parka bili su atrakcija, čuvala ih je policija, park je bio ograđen duplom ogradom, a na dan velikog protesta čuvali su ih i traktori.
Odlaske kolega prosvetara u “Ćacilend” profesor Nemanja Krstić vidi kao odsustvo profesionalne odgovornosti, ali i kompetencije za obavljanje svojih poslova.
Ali, znate, kao u svakoj profesiji, vi imate korumpirane ljude novcem i moralno korumpirane ljude. Oni prate nekakve interese, a ne ono što je pitanje odgovornosti, stvarnosti, doslednosti, etičke odgovornosti, privrženosti idejama kao što su pravda, istina, odgovornost, poštenje – poručuje Krstić.
Da se i na prvi pogled unutar “kampa” u Pionirskom parku moglo shvatiti da mnogi nisu studenti, već statisti, bilo je lako. Profesorka kaže da je dovođenjem drugih ljudi vlast htela da veštački odradi sve ono što se dešava na drugoj strani pobunjene javnosti.
Ako je strana studenata koji su u protestu imala podršku različitih ljudi i starijih i profesora i poljoprivrednika i tako dalje, oni su sad, dakle ova druga strana vlasti, pokušala to da veštački kreira. Dovodili su i ljude iz javne sfere koji su takođe socijalno ugroženi. I Bebi Dol sam videla u vrlo lošem stanju, znači žena koja jeste ikona naše pop kulture, ali nažalost tako je kako je. Dovodili su i profesore sumnjivog morala, starije ljude. Možda su neki i spontano došli stariji ljudi koji nemaju uvid u to šta se zapravo dešava u društvu – objašnjava profesorka Božilović.
To potvrđuje i profesor Nemanja Krstić, koji kaže da je bilo i ucenjenih i plaćenih, a da tu “zastrašujuću strukturu ljudi” dokazuju snimci.
Tamo su bili huligani, ljudi koji su bili spremni da fizički napadaju ljude koji mirno protestuju, da izazivaju incidente, da se služe najvulgarnijim jezikom. Dakle, to jeste slika Srbije kakvu prave interes onih koji su sa jedne strane nevidljivi i ovi realizatori koji su predmet manipulacije, ali spremni na sve. “Ćacilend” je u neku ruku odraz onoga, Srbije koju je napravila ova vlast na čelu sa SNS-om – zaključuje Krstić.
Na osnovu mnogobrojnih komentara na društvenim mrežama može se zaključiti da su uz mudrost studenata koji su protestovali tog dana i koji su na prvi znak nasilja odlučili da se povuku, sprečene potencijalne eskalacije.
Ipak, ni zvuk koji je prekinuo tišinu, za koji mnogi svedoče da je ostavio posledice na njih, nije uspeo da utiče na studente u blokadi i skrene pažnju sa njihovog cilja za koji se bore mesecima. To je ispunjenje zahteva. Oni poručuju da će nastaviti dalje, jer je “kraj kad oni kažu da je kraj”.
Iako je utisak o “studentima koji žele da uče” bio “kako došli, tako i otišli”, njihov “vođa” je saopštio da ipak ne odustaju od povratka na fakultete i da su podneli krivične prijave protiv rektora beogradskog i niškog Univerziteta.
Povezane vesti
Sve spremno za veliki protest 1. marta – studenti pripremili simboličan protestni program, a građani besplatan smeštaj 
Niški maturanti/kinje odlučili da “bojkotuju raspust” 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Pravni fakultet i GAF u Nišu podržavaju mirna okupljanja studenata/kinja i osuđuju nasilje