U aprilu, maju i junu ove godine je šest medijskih portala prekršilo je novinarski kodeks i po trideset puta dnevno, rezultati su monitoringa Saveta za štampu. Ono što je problematično je da su baš ovi mediji i najčitaniji u Srbiji, smatra dr Marta Mitrović, asistent na departmanu za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu.
Fotografije dece i žrtava na naslovnim stranama novina, stavljanje ličnog ispred javnog interesa, nameštena pitanja na konferencijama i širenje neproverenih informacija – ovo su samo neka od često prekršenih pravila novinarskog izveštavanja u Srbiji. U ovakvim situacijama Kodeks novinara Srbije je, kako kaže Mitrovićeva, potpuno jasan.
“Postoje neki članovi kodeksa koji su definitivno crni ili beli, dakle tu nema dileme. Nema dileme da ne bi trebalo služiti političkim interesima, ekonomskim interesima i slično. Nema dileme da ono što je zadatak novinara da služi isključivo javnom interesu“.
Kodeks najčešće krše tabloidi, a u analizama koje rade studenti, čak 90% tekstova krši neka pravila izveštavanja
“Najčešće se radi o zloupotrebi anonimnih izvora, o kršenju objetivnosti novinara, neimenovanju izvora što ukazuje da je taj tekst potpuno fabrikovan tekst, dok u crnoj hronici najčešće kršenje etičko kodeksa iznošenje punog identiteta žrtve, počinilaca, osumljičenog i slično”, navodi Mitrovićeva.
Ipak, kako je sama etika filozofska disciplina, ona se oslanja na subjektivni lični osećaj, bez obzira što postoji etički kodeks.
„Ono što mi kažemo studentima jeste poštujete etički kodeks, ali sigurno ćete se naći u situaciji kada nećete biti sigurni da li ono što vi mislite da je ispravno, da li će to biti ispravno većem broju ljudi. To su neke etičke dileme o kojima zaista možemo teorijski da raspravljamo sa studentima, ali mislim da ono gde oni zapravo uče šta je dobro a šta ne u profesiji kada stupe na teren i kada to sami rade“.
Publika bira “lakši” sadržaj
Tiraži i gledanost televizija u Srbiji ipak pokazuju da publika često bira upravo one medije kojima novinarska etika nije priroret.
“Ono što je problemtično jeste da tiraži dnevnih novina ako govorimo konkretno sada o štampi ili rajting televizije nam nažalost govori u prilog tome da većina ljudi u Srbiji ipak prati medije koji nisu tako profesionalni u smislu da su to mediji koji najčešće krše etički kodeks”, navodi asistentkinja Filozofskog fakulteta.
Ona smatra da je normalno da građani čitaju i laganije sadržaje i da se ne može očekivati od svih da uvek samo procenjuju šta je etično, a šta nije. Tu na scenu stupaju mediji i novinarska udruženja koja bi građanima trebalo da objasne razliku i ukažu na propuste.
“Time bi trebalo da se bave udruženja, time bi trebalo da se bavi REM, time bi trebalo da se bavi Savet za štampu, dakle ne bi time trebalo da se bave građani, ali bi građanima trebalo da se pošalje jasna poruka da kada REM donese zapravo neku odluku ili kazni neki komercijalni mediji da im bude jasno da su oni kažnjeni zato što su to zaslužili, znači zato što nisu radili svoj posao kako treba.”
Da bi građani znali da razlikuju dobro od lošeg izveštavanja, moraju da čuju i jedno i drugo, a tu priliku, smatra ona, često nemaju. Kako kaže, televizije na kojima može da se čuje objektivno izveštavanje nemaju nacionalnu pokrivenost, dok im štampani mediji koji teme obrađuju na profesionalan način često nisu toliko bliski.
Šta su o etici i novinarskim kodeksima govorili medijski profesionalci i studenti novinarstva pogledajte u novoj epizodi emsije Media Bookmark.
