Medijski zakoni i stručne komisije – ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost

Foto: Pixabay.com

I pored toga što medijska udruženja reaguju i ukazuju na brojne nepravilnosti, proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, već treću godinu zaredom, izaziva brojne kontroverze.

Prošle godine, tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, protivzakonito je preinačio predlog Komisije, na konkursu koje je raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja, za devet projekata. Za četiri projekta umanjio je sumu koju je odredila Komisija, a za dva povećao budžet, bez obrazloženja. Projekte Medija centra Beograd, NUNS-a i NDNV-a je odbio. Južne vesti, kojima je Tasovac smanjio budžet projekta sa 1,7 miliona dinara na milion, podnele su tužbu Upravnom sudu na ovakvo Rešenje. Skoro godinu dana kasnije, Upravni sud doneo je presudu u korist Južnih vesti.

„Mi smo smatrali da je to protivzakonito. Smatrali smo da ministar, odnosno naručilac Konkursa, nema prava da menja predlog Komisije, već da može da ga prihvati ili da ga odbije. Ali ako ga odbija, mora da ima obrazloženje, koje ne može da bude: ne sviđa mi se. Jedino može da ne bude u skladu sa Zakonom, ali i da obrazloži u suprotnosti sa kojim zakonom“, kaže glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Predrag Blagojević.

Prema istraživanju Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, na nivou lokalnih samouprava, od aprila 2015. do aprila 2016. godine, raspisan je 191 konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa za koje je izdvojeno nešto više od 1,4 milijarde dinara, novca poreskih obaveznika. Od ukupnog broja konkursa, u čak 132, odnosno 69,1% njih, uočene su neke nepravilnosti, neretko i nezakonitosti, tokom sprovođenja.

Ministarstvo kulture i informisanja je u 2016. podržalo 348 projekata u oblasti informisanja, vrednosti više od 255 miliona dinara. Ministar Tasovac je tada izjavio za N1 da su konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja za 2016, u pogledu poštovanja zakonskih procedura i transparentnosti, sprovedeni besprekorno i da je tako “propao pokušaj pojedinih novinarskih udruženja, koji delegiraju svoje predstavnike i imaju većinu u konkursnim komisijama, da Ministarstvo uvuku u svoj dobro razrađen mehanizam međusobnog nagrađivanja i tapšanja po ramenu u stilu ‘ja tebi serdare, ti meni vojvodo’. Rezultati konkursa su ogolili licemernost dobro poznatih larmadžija na našoj medijskoj sceni, koji već dve godine, ne toliko iz ideoloških koliko iz finansijskih uverenja, kritikuju stanje medijskih sloboda u Srbiji i sve vreme se žale na tobož sveprisutnu cenzuru“.

Medijska udruženja ocenila su ovakvu odluku ministra kao čin ozbiljnog ugrožavanja i obesmišljavanja medijskih reformi u Srbiji, kao i da su se „dva stuba medijskih reformi – izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije – sada potpuno urušila: državni mediji su postali partijski, a ministar je legalizovao da novac medijima dodeljuju političari u skladu sa svojom nekontrolisanom voljom, a ne medijski stručnjaci. Ovom odlukom tehnički ministar je poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka, što će, sigurni smo, biti dočekano sa velikim odobravanjem od strane lokalnih vlasti”, navodi se u saopštenju koje su potpisali NUNS, ANEM, NDNV i Lokal pres.

Blagojević: Sve je ovo samo moralna satisfakcija

City radio iz Niša je u poslednje dve godine podneo tužbe protiv dvadesetak lokalnih samouprava širom Srbije zbog, kako navodi suvlasnica ovog medija Ivana Petrović, evidentnog kršenja seta medijskih zakona. Južne vesti su, do sada, tužile dva puta Grad Niš, jednom Leskovac, dva puta Blace, i Ministarstvo kulture i informisanja, i u svih šest slučajeva presuđeno je u korist ovog medija.

„Nažalost, ne postoje posledice toga što je na sudu dokazano da su opštine, gradovi, pa i Ministarstvo kršili zakon. Presuda stigne, ali ništa se ne desi posle toga. Tako, na kraju ispada da smo mi pred sudom dokazali da je zakon prekršen, da smo mi bili u pravu. Presude ne sprovode ili su napisane tako da zapravo nikog ni na šta i ne primoravaju da promeni, pa ispada da je sve ovo samo moralna satisfakcija za nas, ohrabrenje za vlast jer mogu da krše zakon, a da za to ne odgovaraju“, kaže Predrag Blagojević.

Kako se navodi u publikaciji koja se bavila analizom konkursnog sufinansiranja u Srbiji Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa, jedan od pokazatelja manjkavosti sprovođenja reforme je i nedostatak sankcija za kršenja Zakona o javnom informisanju i Pravilnika o sufinansiranju. Najveći problem predstavlja to što nijedan od prestupa nije sankcionisan od strane državnih organa, čime je država dala znak i lokalnim samoupravama da kršenje zakona prolazi nekažnjeno.

Interesantno je da upravo u najvećim gradovima postoje i najveći problemi u kršenju medijskih zakona, kada je reč o konkursnom sufinansiranju. U Nišu je predstavnik Koalicije odbio da učestvuje u radu Komisije jer predstavnicima civilnog sektora nije omogućeno da budu posmatrači. Na medijskom konkursu 2016. godine u Vranju, Gradsko veće je preinačilo odluku komisije i dodelilo sredstva za tri projekta koja je stručna komisija odbila, i u ovom slučaju bez adekvatnog obrazloženja.

„Bukvalno od prvih konkursa (gde smo pozivani kao članovi konkursnih komisija) uvideli smo da će projektno sufinansiranje ići u katastrofalnom smeru, o čemu smo izveštavali Ministarstvo kulture i sva reprezentativna udruženja. Kako reakcije nije bilo, jer je negovan čudni princip „ne budite veći katolici od Pape“ i „ovo je nulta godina, dajmo šansu da proces zaživi“, iskoristili smo zakonsku mogućnost da se javljamo na brojne konkurse projektima za portal. Naravno da smo znali da nećemo dobiti novac, ali je to bio dobar način da dobijamo dokumentaciju i dokažemo da se zakon masovno krši“, kaže Petrovićeva.

Krstić: Spora pravda i nije neka pravda

Rešenje o raspodeli sredstava po raspisanom Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja je konačno, što znači da ne postoji pravo žalbe, nego se odmah podnosi tužba Upravnom sudu. Sredstva koja su podeljena prema ovom Rešenju, po Zakonu o budžetskom sistemu, moraju se utrošiti u tekućoj godini, pa se dešava da upravni sporovi koji traju i do godinu i po dana, osim zadovoljenja pravde, suštinski ne menjaju sporno Rešenje. Novac se ne preraspodeljuje, a sredstva su već utrošena.

“Ono što tužbe čini besmislenim jeste činjenica da kada nadležni organ stavi potpis na odluku komisije, to rešenje o raspodeli sredstava postaje konačno”, kaže Ivana Petrović, i dodaje da “to, praktično, znači da, uprkos tome što post festum dokažeš da je neko svesno ili iz neznanja kršio zakon – nemaš mehanizam da sprečiš nakaradnu raspodelu sredstava. Kao u onoj priči o stoicima. Ne zavrći mi nogu, slomićeš je! Nastave da ti je zavrću. Nemoj, slomićeš je! Nastave i na kraju ti je slome, a ti stoički slegneš ramenima i kažeš: Jesam li ti rekao da ćeš je slomiti?”

Prema rečima advokata Južnih vesti Marka Krstića, veliki problem je nedovoljno poštovanje zakonskih procedura i dužina trajanja sudskih procesa.

„Problem je to što se dešava da se procedura ne poštuje, a što se troši dosta vremena i resursa da se to ispravi. U praksi, bilo koji sudski postupak dugo traje. Spora pravda i nije neka pravda. Ona gubi svoj smisao kada dođe, recimo, nakon dve godine i onda se ponovo vrtimo u krug“.

Krstić naglašava da su pomenuti problemi isključivo odgovornost Ministarstva.

„To je zaista sada problem koji je u dvorištu Ministarstva. Rešenje problema ili toga što bi moglo da se desi je, na primer, u istovremenom podnošenju tužbe i istovremenom isticanju zaheteva da sud donese privremenu meru, gde bi sud mogao na osnovu privremene mere da stopira realizaciju tog Rešenja. Znači, dok se ne reši pitanje tužbe, koju neko podnese, recimo od trista učesnika konkursa, da se praktično zamrzne taj odnos, dakle da se sredstva ne plasiraju. Po zakonu postoji ta mogućnost – da ta privremena mera traje dok se postupak ne okonča. Ali to jednostavno nije praksa suda“, zaključuje Krstić.

Osim navedenih nepravilnosti, koje prate gotovo svaki Konkurs za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja do sada, Koalicija novinarskih i medijskih udržunja u istraživanju navodi da su glavni problemi nedorečena zakonska regulativa, nedovoljna transparentnost, nedostatak evaluacije odobrenih projekata i samog procesa, kao i nepostojanje sankcija za organe nadležne za poslove javnog informisanja u slučaju kršenja zakona, nedovoljna sredstva, favorizovanje pojedinih medija od strane lokalnih samouprava, upitna reprezentativnost nekih novinarskih udruženja kao članova komisija i problematika javnih nabavki u medijima, u celokupnom “besprekornom” procesu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja.


Od Ministarstva kulture i informisanja smo zatražili mišljenje o problemima u procesu sufinansiranja medijskih sadržaja. Do završetka ovog teksta od Ministarstva nije stigao odgovor.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here