Author: Tamara Stankov

Davne 1937. godine, Nišlije su sa velikim oduševljenjem pozdravile veliki spomenik Oslobodiocima Niša, krunu nekadašnjeg Trga oslobođenja, a danas trga kralja MIlana. Spomenik, na čijem se vrhu nalazi konjanik, vesnik slobode, svečano je pred 10 000 Nišlija otkrio namesnik Pavle Karađorđević. Ipak, i mnogo pre otkrivanja samog spomenika, leva obala Nišave predstavljala je najstroži centar grada. Prvobitno antičko naselje nastalo je na uzvišenju na desnoj obali reke, gde se sada nalazi niška Tvrđava. Nakon njene izgradnje, naselje se širi i na levu obalu Nišave, što zajednio predstavlja temelj za dalji razvoj urbanog Niša i centralne gradske zone. Ovaj živ prostor…

E Srbija tani phuv em bare gendoja tro rromano minoriteti ko Zapadoso Balkani. Ko rodipa basho po shukar djivdipa, but droma mangena te djan akatar. Mashakro okola kola rodena azil ko nesave evropake phuvja, baro kotor kerena o Rroma. Numa, isi em okola, kol e lumija mangena te menjinen taro plo foro, keribaja te ovol poshukar than basho djivdipa, sar bashi peste adjahar em bashi pli familija, adjahar em basho avera manusha. Jek taro olende tano bishedujebershengo Nemanja Uskokovich, studenti tari arhitekrura, kova palal o fakulteti mangol te ramosarol doktorsko studije, numa em te lundjari familijaki tradicija ki gradjevina. „Mangava…

“Od 12 časova, pa sve do ponoći, tramvaji će voziti poslednju vožnju. Ovog puta voziće građane do Niške Banje besplatno. Doduše oni se imaju i čime ponositi jer je do sada njihova vožnja bila, kao što će i kod autobusa biti, jedna od najjeftinijih u Jugoslaviji” Ovako su Narodne novine pisale o poslednjoj vožnji tramvaja u Nišu, davne 1958. godine, I svi koji su u to vreme do centra grada ili pak svojih bližnjih odlazili baš ovim gospodskim prevozom, složili bi se da je veza izmedju grada na Nišavi i tramvaja bila mnogo veća od samih šina. Niš je bio…

„Ples je kao sviranje bubnja, flaute, klavira, kanuna ili bilo kog drugog muzičkog instrumenta. Plesačev instrument je telo. Plesač je član muzičkog orkestra“, napisao je egipatski kompozitor Hosam Ramzi. Po izraženoj ljubavi prema pesmi i igri Romi su prepoznatljivi bez obzira na godine, što pokazuje i primer male balerine Dunje Muslihi. Iako je petogodišnjakinja, ona već dve godine uspešno trenira balet u plesnoj školi. Špaga “kao od šale” „Dunja je na svoj upisni čas došla i rekla: ‘Zdravo, ja sam Dunja. Ja hoću da treniram’, i napravila špagu. Kupila me je već na početku, jer je neke stvari znala sama…

Više od polovine devojčica u romskim zajednicama uda se pre navršene 18. godine, pokazuju podaci UNICEF-ovog istraživanja: „Dok procenat dečijih brakova u opštoj populaciji stabilno opada, u romskim zajednicama taj procenat beleži rast. Tako je 2004. godine bilo 45,9 odsto devojčica udatih pre osamnaeste godine, 2010. godine ovaj udeo porastao je na 53,7 odsto, da bi 2014. godine dostigao 57 odsto devojčica koje su u brak stupile pre punoletstva“. Po mišljenju psihološkinje Anite Cekić, koja radi i kao pedagoška asistentkinja u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Niškoj Banji, ova društvena pojava nema opravdanje. „Rana udaja mene lično boli i ne…

“Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu od 23.jula 1914. koju je predao Austrougarski poslanik u Beogradu. Zato carsko-kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austroguraska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom” Ovo je bila ključna rečenica u telegramu a kojim je počeo Prvi svetski rat i koji je primio predsednik Vlade Kraljevine Srbije, Nikola Pašić u Nišu – koji je, zbog neposredne ratne opasnosti, tada bio ratna prestonica. U zgradi Načelstva, kasnije Banovine, a sada Univerziteta, tada se nalazila…

„Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga raskomtala, ostarela… Žalno, teško da mi pojete!“. Ovako je čuveni Mitka iz Borine „Koštane“ govorio romskim muzičarima želeći da uz njihovu pesmu zaboravi na tugu. I baš uz romsku muziku se, čini se, najlakše preboli, najiskrenije plače, najveselije igra. Ovo najbolje znaju Romi koji su odrastali u muzičkim porodicama, kojima je stvaranje i interpretacija romske muzike, kao i čuvanje njihove tradicije, deo svakodnevice. Jedan od njih je i student Fakulteta umetnosti u Nišu Iva Barčić,…

1. Januara davne 1939. godine najavljen je slavan početak Pozorišta moravske Banovine, kasnije Niškog narodnog pozorišta. Bogat pozorišni život grada do tada se uglavnom odvijao u kafanama, ali kako je grad rastao rodila se i potreba za izgradnjom gradskog hrama kulture. Posle kamena temeljca koji je položen 1937. Godine, počela je i izgradnja, tada za Niš impozantne građevine, koja je među prvima u Nišu bila projektovana u duhu moderne. Tako se izmedju dva rata, na mestu nekadašnje stočne pijace izdigao simbol kulture i građanskog Niša. Godinu dana nakon igranja prvih predstava u niškom teatru, nedeljnik Vreme beleži da je u…

Ko vakti kana biut čhave, sar em olengere dada thaj daja na anena o sikljovipa ko puchipa, numa odova kotor taro plengo djivdipa, isi rromane čhave bashi kaste diploma tari fundoni, em but mashkaruni sikavni, privilegija. Odova but droma naje o mangipa ni taro čhave, numa taro dada, odova vol sebepi taro shaipa kaj djivdinena. “Rromane sikavne, uzaro pharipa taro chororipa, po but droma taro avera ćhave ko jek bersha ačhavena o sikljovipa thaj ko terne bersha kerena buti kote na rodela pe baro djandipa sar bi shaj te ovol olen shaipa te djivdinen. Ko fundono thaj mashkarsikavutne bersha but…

„Romska muzika je jezik koji neko može da govori bez obzira na to da li je Rom/-kinja ili ne. Romska muzika je emocija koju virtuozno muziciranje i improvizacija izazivaju kod publike“, piše Ana Banić-Grubišić u delu Romski hip hop kao multikulturalistički saundtrek. I zaista, izazivanje emocija najbitnija je stvar čuvenog niškog muzičkog sastava Crne mambe, a Neša Saita, čovek velikog srca, kako ga često zovu, za sebe tvrdi da je psihijatar i da leči dušu svoje publike. „Muzika je ono što podiže ljudsku svest. Kada ste neraspoložni, slušate tužnu muziku, kada ste raspoložni, igrate. Ja jesam kafanski muzičar, ali za…