Author: Tamara Stankov

Onim potrošačima kojima nije očitana struja za decembar, biće očitana sledećeg meseca, a potrošnja će biti srazmerno raspoređena, kažu iz niške Elektrodistribucije za mediareform.rs. Građani sa neočitanom potrošnjom to mogu prijaviti telefonski ili putem mejla.  Pojedine Nišlije i Nišlijke je na decembarskim računima zatekla informacija da je njihovo brojilo neočitano i da su u decembru potrošili 0 kWh. Kod nekih od njih se, kako su nam rekli, javila bojazan da će sa januarskim računom zapravo dobiti potrošnju za dva meseca i ući u “crvenu zonu”. Iz niškog ogranka Elektrodistribucije tvrde da potrošači sa neočitanim brojilima neće biti oštećeni. Potrošačima kojima…

Ukoliko je decembarski račun za struju znatno veći nego dosadašnji u zimskim mesecima, važno je da građani Elektroprivredi Srbije upute reklamaciju, kažu iz Centra za zaštitu potrošača Forum. Daleko veći iznosi na računima, u odnosu na novembar i decembar ranijih godina, su i razlog zašto su im se poslednjih dana obratile brojne Nišlijke i Nišlije. Ima i onih koji prijavljuju da im brojila nisu ni očitana. Zimski računi za struju se, gotovo po pravilu, otvaraju sa strepnjom. Tri poskupljenja struje u toku prošle godine, ali i nedavni hakerski napadi u EPS-u koje su onemogućili šalterska plaćanja, dodatno su pojačali brigu.…

“Škola u trendu”, časopis Osnovne škole “Karađorđe” iz Gornjeg Matejevca, dobitnik je prve nagrade za najbolji školski list u Srbiji. Prvo mesto ravnopravno deli sa listom “Osnovac”, škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca. Nastavnica srpskog jezika, koja je i urednica ovog časopisa, kaže da je nagrada potvrda da škola, koliko god bila mala, ima dovoljno bogat život koji javnosti može da predstavi kroz svoju publikaciju i dečiji rad. Skakanje kroz hodnik od oduševljenja – ovako su vest da je njihov list “Škola u trendu” najbolji u Srbiji dočekali osnovci škole “Karađorđe”. Oni to doživljavaju kao svoju ličnu satisfakciju, prozor u svet…

Umetnica iz Niša Julija Petković, poznatija kao Duda Buržujka, ovih dana je na meti uvreda tabloida i pretnji brojnih korisnika mreže X (Tvitera). Razlog je dezinformacija koja je njen lik povezala sa anonimnim nalogom Biljanica. Glumica je demantovala povezanost sa ovim nalogom i navela da je sve pretnje prijavila Tužilaštvu. Od 21. januara niška glumica je, kako kaže, konstantno izložena pretnjama i zastrašivanju, uvredama, pozivu na linč, vešanje, spaljivanje… Zbog nečije lažne objave najverovatnije na Twitteru koju su kasnije proširili ostali kanali, portali pa i lokalni mediji iz različitih gradova (svi su navedeni konkretno u Prijavi predatoj Tužilaštvu a svim…

Profesori, profesorke i zaposlеni na Filozofskom fakultetu u Nišu, njih 118, potpisali su saopštenje kojim su podržali studente u protestu. Navode da iako se njihova politička uverenja i vrednosti razlikuju i iako se i nekada ne slažu o nekim pitanjima, jedinsvetni su u odbrani slobode mišljenja, govora i okupljanja. Oni pozivaju sve državne instituije i vršioce vlasti da deluju u skladu sa zakonima, Ustavom i principima profesionalne etike. U studijskim programima za obrazovanje studenata Filozofskog fakulteta, među najvažnijim ciljevima i ishodima navedeni su nezavisno kritičko mišljenje, razumevanje društvenih okolnosti kao i kritičko prosuđivanje, navodi se u saopštenju zaposlenih sa Filogofskog…

Suzavac, baklje, staklo, opozicija koja kuca na vrata Skupštine Grada Beograda, a potom i pokušava da uđe, kordon policije koji je unutra i koji joj to ne dozvoljava, nekoliko hiljada ljudi na ulicama – ovako je ukratko izgledao protest opozicije u Beogradu u nedelju uveče. Tako je bilo sve dok velike policijske snage nisu rasterale ljude iz Pionirskog parka. Protest liste Srbija protiv nasilja zbog, kako kažu, pokradenih izbora u nedelju je kulminirao. Ipak, sve što se događalo na ulicama Beograda u prvih par sati protesta veliki deo Srbije nije mogao da vidi, jer za tu vest nije bilo mesta…

Dok vladajuća partija slavi “ubedljivu pobedu”, a opozicija ne odustaje od poništenja izbora u Beogradu, zbog kako tvrde “očite krađe”, izlaznost i dalje govori da izostaje zainteresovanost građana za izbore i aktivnije uključivanje u politički život. Za razliku od aprila 2022. godine na parlamentarne izbore je ovog puta izašlo 114.990 birača više, prema podacima Republičke izborne komisije (98,7% obrađenih biračkih mesta). Ovogodišnji izbori u Srbiji su završeni, ali postizborni procesi se ne zaustavljaju. Dok javnost i dalje komentariše poverenje građana koje je dobio dr Branimir Nestorović, u Beogradu je sinoć opozicija okuljena oko liste “Srbija protiv nasilja” pozvala na protest…

Inicijativa “ProGlas” održaće tribinu i u Nišu, a skup je zakazan za nedelju u 12 sati na platou niškog Narodnog pozorišta. Nišlijama i Nišlijkama obratiće se desetoro pokretača potpisnika “ProGlasa”, među kojima su akademici, glumci, pisci, muzičari i voditelji.  Više od 173.000 ljudi je do sada potpisalo inicijativu “ProGlas”, čija je jedna od ideja da pozove birače da 17. decembra izađu na izbore u što većem broju. “ProGlas” je organizovao tribine širom Srbije, a u Niš dolaze 10. decembra. Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da pokažemo kakvi smo i koliko nas je.…

Plate niže i od minimalca, rad bez ugovora, bez povišica i bez plaćanja prekovremenog i rada vikendom – novinari i novinarke u Nišu susreću se sa egzistencijalnim problemima, pokazuje istraživanje Media i reform centra Niš. U istraživanju je učestvovalo skoro 60 medijskih radnika, a više od 70% njih smatra da bi novinari trebalo da budu mnogo bolje plaćeni. Kada se govori o pritiscima kojima su novinari izloženi, akcenat se najčešće stavlja na one koje dolaze spolja – iz vlasti, od političara. Često zanemaren, ali nikako manje bitan aspekt je onaj koji dolazi iznutra – od vlasnika medija, koji novinare plaćaju,…

Kako bi se medijska i informaciona pismenost u Srbiji poboljšala neophodno je da se u obrazovni sistem uvede što ranije. Ovo je jedan od glavnih zaključaka istraživanja koje je radio Institut za medije i različitosti Zapadni Balkan. Osim sa decom, potrebno je raditi i sa njihovim roditeljima, pokazuje istraživanje. U moru medijskih sadržaja kojima su građani svakodnevno izloženi, potrebno je razlikovati tačne i netačne informacije, propagandu, dezinformacije i manipulacije. Sve to nije moguće bez poznavanja medijske i informacione pismenosti (MIP). Kako bi saznali trenutno stanje i nivo MIP-a, Institut za medije i različitosti istraživao je zakone, politike i strategije, radio…