Legenda kaže da su prvi plastenici za uzgoj biljaka nastali još u vreme Starog Rima. U njima su rimski baštovani uzgajali povrće slično krastavcu, omiljenoj poslastici cara Tiberija. Sadnice su se nalazile u kolicima na točkovima – preko dana bi ih izvozili na sunce, a noću vraćali u zatvorene, da zadrže toplotu.
Danas je uzgoj u plastenicima deo poljoprivredne proizvodnje u brojnim zemljama, a u Evropi – u tome prednjače Španija i Holandija. Najveći broj plastenika u Srbiji nalazi se na jugu, u region Leskovca.
U opštini Babušnica (50km južno od Leskovca) živi oko 10. 000 stanovnika od kojih je više od 40 procenata nezaposleno. Suočeni sa gubitkom posla Jasmina i Miroljub Ćirić, iz sela Resnik u blizini Babušnice, pre nekoliko godina počeli su da se bave poljoprivredom.
„U isto vreme naša deca krenula su na studije, tako da smo morali da se odlučimo na dodatnu delatnost,” objašnjava Miroljub Ćirić.
Kroz brojne projekte koje finansira, Evropska unija (EU) podržava i ekonomsko osnaživanje žena i poboljšanje položaja žena na selu. Udruženje „Lužničke rukotvorine” dobilo je podršku od EU u opremi, ali su se i obučavale za rad u organskoj poljoprivredi za proizvodnju organskog povrća.
„Dobili smo 25 plastenika, od kojih je 20 donirala Evropska unija. Plastenike smo dali nezaposlenim ženama sa invaliditetom i onima koji imaju više članova porodice,” kaže Miljana Rančić iz ovog udruženja. Uslov za dobijanje plastenika bio je da vlasnik ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Ove žene u 15 plastenika uzgajaju organske proizvode, a sedam je sertifikovano za organsku proizvodnju. Svi plastenici imaju sistem za navodnjavanje. U njima se produžava period gajenja voća, povrća i drugih biljaka pa ovih plodova ima tokom cele godine.
„Plastenici su nam pomogli da lakše proizvodimo i da dobijemo kvalitetniji proizvod. Na otvorenom uvek postoje mogućnosti elementarnih nepogoda koje mogu da unište sve naše biljke i da ostanemo bez proizvoda,” priča Jasmina Ćirić.
Žene koje su dobile plastenike od EU proizvode prodaju prvoj ženskoj zadruzi „Darovi Lužnice”. Zadrugu je 2017. osnovalo 14 žena. Jasmina je članica Udruženja od osnivanja i dobila je dva plastenika u kojima uzgaja papriku za ajvar.
Ove žene pojedinačno proizvode male količine ajvara i ne bi uspele da budu konkurentne na tržištu. Zadruga im omogućava da obezbede plasman proizvoda i da gotove proizvode (poput džema ili ajvara) povoljnije prodaju, odnedavno se izvoze i u zemlje Evropske unije.
„Poljoprivredni proizvodi koje ove žene proizvode su zdravi i ne prskaju se. U našoj zadruzi ih prerađujemo koristeći tradicionalnu recepturu i dalje ih plasiramo na tržište. Proizvodimo ajvar, pinđur, ljutenicu ali i razne proizvode iz slatke linije, džemove i sokove od šumskog voća”, priča Miljana Rančić iz Zadruge.
Vredne žene iz Babušnice planiraju da prošire proizvodnju, da zaposle još žena u uzgoju voća kao i da njihovi proizvodi postanu prepoznatljivi na tržištu. I tako glasi njihova trenutna “strategija poslovanja”.
Babušnica, kao i čitava južna Srbija, od septembra do novembra miriše na zimnicu – najviše na ajvar. Ljut, cepkani, mešani – ajvar je zaštitni znak juga zemlje. Uostalom, “tradicionalni leskovački ajvar” jedan je od svega pet prehrambenih proizvoda zaštićenim nacionalnim patentnom u Srbiji.
Suprotno njima, Jasmina Ćirić namerava da ispod plastenika uzgoji šumsku jagodu od koje bi potom pravila domaće slatko. Pored jedinstvenog mirisa i ukusa, ovaj specijalitet je redak i zato što je u proseku potreban čitav dan pešačenja i branja da biste nabrali 1kg tog divljeg, mirisnog voća.
Preuzeto sa: europa.rs
