Kada su se prvi put pojavili, emotikoni su bili mali grafički crteži sastavljeni od tačaka, zagrada, brojeva i slova koji su ilustrovali osnovne emocija – sreću, tugu, bes, ali i osmeh, poljubac. Danas njihov obim karaktera omogućava korisnicima da gotovo u potpunosti šalju poruke ispunjene ovim popularnim smajlijima koje će primalac razumeti. I dok komunikolozi i lingvisti emotikone vide kao prirodan razvoj pisane komunikacije, stručnjaci koji rade sa decom i mladima ukazuju na to da zamena reči smajlijima može loše da utiče na njihovu pismenost.
Koja od ovih poruka vam deluje iskrenije – “volim te” ili “volim te ❤”? Većina mladih će odabrati opciju sa srcem, jer je taj emotikon tu kako bi dao poruci na jačini. Međutim, to da poruka oslikava iskrene namere onoga koji je šalje samo zbog emotikona u njoj, ne veruje učenica četvrte godine srednje škole “Neimar” Emilija Obradović.
Često mi se dešava da smajlije dodajem u poruci zbog sagovornika kako se on ne bi osećao loše. Najčešće mi se dešava da šaljem one smajlije koje plaču ili koje se valjaju od smeha, a da mi pritom ništa nije smešno – bila je iskrena Emilija.
Kako kaže, poruka joj mnogo više ima smisla ako ima emotikona, a sama ih često koristi kako bi bolje opisala svoje tačno raspoloženje.
Omiljeni emotikon mi je 😅 zbog raznolikosti primene.
I baš kao i Emilija, gotovo svi korisnici drušvtenih mreža imaju svoje omiljene smajliije, bez kojih često ne mogu da zamisle dopisivanje. Kada smo pitali korisnike na instagramu koji je to smajli odgovori su bili različiti.
Od onih koji se smeju 😁😄, do onih koji plaču od smeha 🤣, pa sve do onih sumnjičavih 🤔.
Emotikoni mogu izmeniti i sam kontekst poruke. Tako poruka bez smajlija koji plače od smeha neće imati isti smisao većini primalaca kao ona bez ovog emotikona. Takođe, određen broj ljudi neće na isti način protumačiti poruku sa i bez emotikona.
Istorija “smajlija”
Odrediti tačan datum nastanka emotikona je veoma teško, ali ono što se sa sigurnošću može reći jeste to da je popularizacija društvenih mreža značajno uticala na njihovo omasovljavanje. Emotikoni su danas gotovo neizostavan deo konverzacije na ovim platformama. Profesorka Filozofskog fakulteta Nataša Simeunović Bajić smatra da tajna njihove popularnosti leži zapravo u nama, jer smo mi simbolička bića.
Prema dosadašnjim saznanjima, mi ljudi smo jedini kao vrsta u mogućnosti da proizvodimo, razumemo, tumačimo i interpretiramo simbole. Pored toga, čovek je vizuelno biće što znači da je od nastanka kulture pa do danas stalno proizvodio neke vizuelizovane sadržaje: od petroglifa do interneta. Danas su posebno pojačane i naglašene sposobnosti homo vidensa. Emotikoni sažimaju, obojeni su, konceptualni su, ekonomični, na malo prostora pružaju mnogo informacija – navodi profesorka.
Kako kaže, čovek stalno teži da obilje informacija propusti kroz skraćene forme, a emotikoni su zato idealni.
“Sličice” koje poštuju kulture i različitosti
I dok su se pre samo desetak godina koristili razni interpunkcijski znaci u kombinaciji sa slovima kako bi se dobio jedan emotikon, danas na skoro svim platformama ili uređajima postoji opcija njihovog direktnog unosa. U tim opcijama postoji široka lepeza emotikona, ali i različite varijacije pojedinih. U cilju suzbijanja rasizma, za svaki emotikon sa ljudskim likom ili šakom postoji mogućnost odabira žute, svetle ili tamnije boje. Osim ovoga, postoje i emotikoni ljudi sa hidžabom ili turbanom, kao i oni sa istopolnim partnerima – sve u cilju širenja tolerancije i kulturne raznolikosti.
Emotikoni su svakako neizostavan deo komunikacije. Ako je sami ne koristimo, pre ili kasnije ćemo naći nekoga ko ne može poslati poruku bez makar jednog smajlija. Prema mišljenju profesora lingvistike sa Fakulteta u Gracu Bobana Arsenijevića, emotikoni predstavljaju logičan stepen razvoja konverzacije.
Razvoj pisma uključuje i pitanje koji elementi jezika će biti predstavljani. U ovoj perspektivi, emotikoni su samo naredni korak u proširenju informacije koju u pisanju beležimo. Oni nam omogućuju da napravimo razliku između veselog i ljutitog uzvičnika, začuđene i tužne grimase tokom izgovora, ili čak grimase bez izgovorene reči, što takođe spada u jezičku komunikaciju. Tako ulogu emotikona možemo razmeti kao proširenje kanala pisane komunikacije na dodatne informacije, omogućeno tehnološkim napretkom – kaže Arsenijević
Kao primer navodi pisanje rukom i štampanje kao skupe i dugotrajne procese gde unošenje dodatnih elemenata značajno opterećuje realizaciju. Zato elektronsku komunikaciju ova dodatna informacija mnogo manje košta, i ona je u stanju da dodatno obogati komunikaciju, da je učini preciznijom, izražajnijom, zanimljivijom.
Ipak, profesor Arsenijević smatra da emotikone ne treba posmatrati kao univerzalni jezik zbog njihove uske povezanosti sa pismom, ali i mogućnosti različitog tumačenja određenih znakova, odnosno emotikona.
Iako emotikoni mogu da prenose informaciju bez pisma, njihov nastanak i njihova upotreba tesno su vezani za pismo i pogrešno je jezik emotikona posmatrati kao potpuno samostalni jezik. Ali i ako ga tako posmatramo, ne može se reći da je univerzalan. Univerzalni jezik ne postoji – svaki jezik nosi izvesnu dozu pojednostavljenja, pa time i izvesnu dozu proizvoljnosti znaka. A proizvoljni znak ima konvencionalno značenje, koje se mora naučiti – smatra Arsenijević.
Kao jedan vid različitog tumačenja nekog znaka, navodi emotikon 
Emotikoni kao neprijatelji pismenosti
Svojom pojavom i popularizacijom, emotikoni su značajno uticali i na pismene navike mladih. I dok je pre bilo neophodno sastaviti prosto proširenu rečenicu kako bi se jasno izrazila namera poruke, danas imamo emotikone koji pomažu u ilustrovanju te namere. Ipak, stručnjaci ističu da je raznolikost tih emotikona negativno uticala na pismene sposobnosti ljudi, pre svega u kompleksnosti njihovog izražavanja.
Ovo posebno može uticati na mlađe generacije, s obzirom na to da su oni oduvek bili najveći konzumenti novih trendova. Da je stanje pismenosti, pogotovu kod mlađe dece, zabrinjavajuće smatra i logopedica Violeta Mihailović. Kod većine dece sve češće zatiče isključivo mala slova, odsustvo znakova interpunkcije, skraćivanje reči, kao i izražavanje emocija putem emotikona. Ona, pak, nalazi i neke pozitivne strane kod korišćenja emotikona.
Deca koja imaju normalno razvijen jezik i govor moći će na ovaj način da komuniciraju sa decom čiji govorno-jezički sistem drugačije funkcioniše. Ostvariće se novi vid komunikacije i približiće se jedni drugima. Emotikoni mogu biti dobar alat. Svakako pomažu deci koja, zbog govorno-jezičkih ili pervazivnih poremećaja ne mogu da se izraze – navodi Mihailović.
Otuđenje, sve ređi kontakt očima, razgovor, ali i otežano formulisanje rečenica i povezivanje misli mogu biti negativne posledice sve većeg korišćenja uprošćene komunikacije na mrežama, zaključuje ona. Zato, kako dodaje, određena odgovornost leži i na roditeljima koji su tu da usmeravaju dečje potencijele.
Autor: Jovan Živković
