Medijski sporovi predugi i često bez presuda pokazuje istraživanje SĆF i CEPRIS-a

Foto: slavkocuruvijafondacija.rs

Medijski sporovi, kada su u pitanju slučajevi govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanje dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda, traju u proseku oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Kako navode u istraživanju Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravosnažnom sudskom presudom.

Kako kažu u istraživanju, dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih. Za prethodne četiri godine, sva javna tužilaštva u Srbiji beleže 204 prijavljena slučaja krivičnih dela protiv novinara i medijskih radnika.

Izveštaj “Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije” obuhvata analizu 305 predmeta u tzv. medijskim sporovima u periodu 2017‒2019. godine, protiv pet medija za koje je Savet za štampu utvrdio da najčešće krše Kodeks novinara Srbije. Kako navode, u istraživanju se nalaze dnevne novine Kurir, Informer, Blic, Alo i Medijska mreža – izdavač lista Srpski telegraf i portala Republika. 

Kada je reč o krivičnopravnoj zaštiti novinara od pretnji i napada, u periodu 2017–2020. godine, u istraživanju piše da je identifikovano i analizirano 20 pravnosnažno okončanih postupaka. Prikupljeni su i podaci tužilaštva o prijavljenim pretnjama i napadima na novinare.

“Analiza je pokazala da sudovi imaju tendenciju da izriču blage krivične sankcije: od 20 krivičnih presuda, izrečena je samo jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, i to u trajanju od šest meseci. Najstroža izrečena kazna bila je kazna kućnog zatvora u trajanju od godinu dana, ali bez elektronskog nadzora. U osam slučajeva izrečena je uslovna osuda. Od ukupnog broja postupaka, devet je okončano sporazumom o priznanju krivičnog dela, a četiri oslobađajućim presudama ili odlukama kojima se optužni akt odbija ili odbacuje”, navode u istraživanju.

Od 204 prijavljena slučajeva krivičnih dela protiv novinara i medijskih radnika, 99 slučajeva nije konačno rešeno. U skoro polovini aktivnih slučajeva – ukupno 49, učinioci su, kako navode, N. N. lica. 

“Najveći broj prijavljenih napada na novinare i medijske radnika okončava se pred tužilaštvom, odbačajem krivične prijave – 69 odsto konačno rešenih slučajeva. Pored toga, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, takođe pred tužilaštvom, rešeno je šest odsto predmeta”, piše u istraživanju.

Kada je reč o parničnim postupcima vođenim protiv pet analiziranih medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, u periodu 2017–2019, raspon dosuđenih naknada štete kretao se od 40.000 do 420.000 dinara.

U 2017. godini prosek isplaćene štete bio je 75.000 dinara, u 2018. taj iznos bio je 85.000 dinara, a u 2019. godini – 88.000 dinara. Navedeni iznosi nameću potrebu za ozbiljnom analizom da li sud, dosuđivanjem naknade štete u visini koja ne može predstavljati adekvatnu satisfakciju tužiocu, doprinosi sve neprofesionalnijem radu medija. 

“Preporuka je da visina dosuđene naknade štete zavisi i od učestalosti i ponavljanja kršenja prava istih tuženih u odnosu na istog tužioca. Ovaj kriterijum treba uneti u zakon da bi se suzbile kampanje zastrašivanja, diskreditovanja ličnosti i govora mržnje”, navode autori.

Tužbe protiv medija je u ovom periodu podnelo dvadeset dvoje novinara. Od ovog broja, u četiri slučaja je njihov zahtev odbijen pravosnažnom presudom, dok je najviše tužbi podneto protiv lista Kurir.

Analiza žalbenih postupaka pokazala je da drugostepeni sud uspešno vrši ujednačenje prakse. Samo 4,76 odsto ukinutih presuda ukazuje na zadovoljavajući rad prvostepenih sudova.

Celu analizu istraživanja možete pogledati ovde.