Akcija Zaštitilice prešla je polovinu puta ka cilju da sašije i pokloni 15.000 zaštitnih maski. To je postignuto zahvaljujući ljudima koji doniraju novac, i šnajderima za koje niška dizajnerka Nevena Kragić kaže da su najbitnija karika ovog lanca pomoći. Kako kaže, ideja o šivenju zaštitnih maski nije bila samo njena, već se za ovaj korak odlučila u komunikaciji sa kolegama iz Beograda, smišljajući šta mogu da urade kako bi pomogli onima kojima su potrebne maske, i da radionice, koje su stale sa radom, stave u pogon sa najboljom svrhom.
„U prva 24 sata desila se eksplozija reakcija. U grupi za podršku medicinskom osoblju u doba korone pitala sam kako mogu da dođem do neke institucije u Nišu, i krenuli su komentari kako su potrebe neverovatne i vrlo brzo sam podršku dobila od Džedajskog pokreta, čiji sam član. Oni iza sebe imaju dosta humanitarnih akcija i znali su koje korake treba preduzeti, oni su osmislili logistiku. Objavili smo projekat na donacija.rs da prikupimo sredstva, jer smo za jedan dan shvatili da to prevazilazi sve moje resurse – i fizičke, i mentalne, i psihičke“, priča Nevena Kragić.
Uključilo se i dosta volontera, neki su povremeni, neki stalni, ali tim Zaštitilica, zajedno sa šnajderkama, broji 25 članova. Maske prvenstveno isporučuju zdravstvenim ustanovama, ali i ustanovama socijalne zaštite i građanima.
„Imamo pravno regulisane tačke u celoj inicijativi, samim tim imamo ugovor o donaciji sa Kliničkim centrom Niš i sa svim ustanovama koje su maske potraživale. Gotovo 99 posto odeljenja Kliničkog centra pokriveno je našim maskama, a uspeli smo da ih doniramo i zdravstvenim institucijama van Niša, u Leskovcu, Sokobanji, Vranju i još nekim gradovima. Pored toga, imamo i nezdravstvene ustanove, kao što je kućna nega, dom u Kulini, socijalna služba, Udruženje distrofičara, ali i građani koji su krhkog zdravlja“.
Prema rečima ove niške dizajnerke, na svim adresama gde su isporučivali maske, nailazili su na veliku zahvalnost, a dešavalo se da ni sami nisu bili svesni koliko je nekima ova donacija značajna.
„Nekima je to parče pamuka zaista sve u određenom trenutku. To su izuzetno emotivne situacije, kao što je bio slučaj u Kulini, koja je mapirana kao jedno od zaraženih mesta. U tim situacijama, kada vidite koliko su zahvalni, nedostaje vam fizički kontakt, odnosno zagrljaj. I onda smo sebi objasnili da maska nije samo maska, nije samo stopostotni pamuk, nego je zamena za zagrljaj. Na ovaj način mi stavljamo ljudima do znanja da nisu sami, da ih nisu svi zaboravili. Kada je u pitanju zdravstvena ustanova kao što je Klinički centar, na njih će sigurno da pomisle, ali postoji toliko drugih ustanova, na koje niko nije pomislio ili su zadnja rupa na svirali. E to su situacije u kojima vidimo pravu ljudsku zahvalnost i globalnu empatiju“.
Pomaganje ljudima na ovaj način za članove Zaštitilica je mentalna higijena, kaže Kragićeva, jer su svi na prvom mestu radoholici, a svima su poslovi, a nekim delom i životi, stali.
„Da nije ove akcije, ja bih presvisla. Nije dobro kada čovek izgubi svrsishodnost, odnosno mogućnost da radi i privređuje. Ova inicijativa je ono što svi mi treba da radimo na dnevnom nivou, ali je u ovom trenutku to mnogo intenzivnije. Svi mi radimo neka dobročinstva, privatno ili kroz posao, ali ovo je mnogo viši nivo, a ja se nikada življe nisam osećala! Ovo je jedna dobra epizoda i test, kao i uvid u ono šta ćemo da radimo u budućnosti, nezavisno od virusa“, priča naša sagovornica i dodaje da je ovo prilika da se isfiltrira tim ljudi koji ovako nešto želi da radi i nadalje.
„Mi elana imamo i za izvoz, bilo bi lepo kada bismo mogli da ga prenesemo, kao virus. Jedina kriza koju nekada imamo je to što ne možemo da radimo više“.
Do sada su sašili skoro 10.000 maski, koje kroji porodična firma „Velona“, a šije ih 18 šnajdera. Na dobrom su putu da uskoro ostvare cilj, što je 15.000 sašivenih i isporučenih zaštitnih maski.
Miloš Antić, pokretač Džedajskog pokreta u Nišu, kaže da je vrlo ponosan na to kako svi krojači reaguju na ovakvu akciju i koliko su zainteresovani za sve što ovaj pokret predstavlja i radi.
„Svi oni žele da se uključe apsolutno u sve što radimo, neki su počeli da gledaju i filmove Ratovi zvezda, što zaista nije neophodno. Dopada im se jedinstvo, briga čoveka za čoveka i svi sanjaju o tome da žive u društvu gde svi brinu jedni o drugima, gde se dinamično i inovativno reaguje na novonastalu situaciju. Pored toga, oni vole da šire poznanstva kroz ovakve radne akcije, jer neke starije ovo podseća na radne akcije kakve su imali u mladosti. Svi oni žele da u budućnosti doprinesu zajednici kada god mogu“.