Premijerom Šekspirovog komada „Kako vam drago“ u režiji Nikite Milivojevića svečano će biti otvoren ovogodišnji Nišville džez festival. Predstava je koprodukcija niškog i kruševačkog Narodnog pozorišta, i na ovim scenama igraće se i nakon premijernog izvođenja. U kruševačkom Narodnom pozorištu nikada nije odigrana predstava po Šekspirovom tekstu, što ovom komadu daje naročit značaj. Poznati srpski reditelj u Nišu radi na predstavi sa glumcima, ali i sa muzičarima, jer je predstava zamišljena kao džez komedija.
„Ponekad je te velike ideje vrlo zanimljivo reći na malo lakši način, bolje prođu. Tako se i mi malo zabavljamo sa tim idejama, pevamo, igramo. Znate, mi kad kažemo Šekspir, odmah imamo dve tone na glavi – nemoj dirati ni ovo, ni ovo, ni ovo. Ali ja kad sam imao premijeru u Globu u Londonu i kad sam video oni šta rade od Šekspira, rekao sam: Opa! To znači da je i nama dozvoljeno više slobode. Tako da smo mi iskoristili tu slobodu i od ovoga napravili jednu džez komediju“, kaže nam Milivojević.
Ideja da je „ceo svet pozornica“ koja čini osnovu ovog Šekspirovog komada jedna je od najprepoznatljivijih misli čuvenog dramskog pisca.
„To je epicentar, polazna tačka. Mi se zaigravamo sa tom idejom – šta smo mi, koje su naše uloge, koliko trajemo na toj pozornici… Ovu predstavu treba tretirati kao komediju, kao pokušaj da svima bude lepo u pozorištu. Da se svi nasmeju, dobro zabave. Mislim da je smeh nešto vredno u pozorištu – Čaplin je rekao da je dan bez smeha izgubljen dan. Ljudi izađu nasmejani, dobro su proveli sat, sat i po vremena – to je fenomenalno. Naše komedije su sve češće vrlo banalne. I humor je postao nižerazredni. Čini mi se da postoji i prefinjen humor, koji vas podigne na novi nivo. Oko toga smo se trudili, da ne bude humor na prvu loptu, banalan“.
Šekspir ima značajno mesto u Milivojevićevom radu, naročito od kada je sproleća 2012. u čuvenom londonskom Glob teatru izvedena njegova predstava „Henri VI“, što je bilo prvo izvođenje jedne predstave na srpskom jeziku na ovoj svetskoj pozornici. Ubrzo je došao na ideju o osnivanju prvog festivala posvećenog Šekspiru u Srbiji, koji se od 2014. godine održava u Čortanovcima.
„Često sam morao da pričam na temu Šekspira od kada imam Šekspir festival. Suština je u stvari vrlo jednostavna – u Šekspirovim tekstovima možete naći najlepše rečenice koje je čovek rekao o tome ko smo, kakvi smo… Na primer, u Hamletu Ofelija u trenutku kada poludi, peva neku pesmicu i onda je pitaju šta joj se desilo, a ona kaže: ’Bože, mi znamo šta smo, ali ne znamo šta možemo da budemo, šta možemo postati’. Znate, noge vam se odseku kad to pročitate. To su rečenice koje putuju kao poruke u vremenskim kapsulama, pa dođu i do nas. To su misli stare 400 godina, ali su velike zauvek. E to je Šekspir“.
Veliki uspeh doživela je već prva predstava koju je Milivojević režirao po Šekspirovom tekstu. Reč je o komadu „San letnje noći“.
„To je jedan od tekstova koji svi vole. Neodoljiv je, zabavan i svako misli da prosto ne može da promaši – toliko je to zgodno napisano. Mada postoji anegdota da je neki kritičar, kada je izašao ’San letnje noći’, napisao kako je, gledajući Romea i Juliju, mislio da je to nešto najgluplje što je gledao, ali odgledavši ’San letnje noći’, uverio se da je ovo mnogo gluplje. Naravno, niko se ne seća ko je kritičar, a Šekspira i dan-danas igramo. ’San letnje noći’ bio je koprodukcija Narodnog pozorišta i ’Budva grad teatra’. U to vreme, pre više od 10 godina, pozorište je bilo nekako drugačije – tu smo mogli da maštamo, igramo se… Složile su se neke dobre energije da ta predstava postane veoma značajna i za ’Grad teatar’ i za Narodno pozorište, igrali smo je na Bitefu – dobili smo glavnu nagradu, postala je čuvena. Igrala se kroz ceo grad. Zamislite da sad igramo predstavu u Nišu: počnemo ispred Narodnog pozorišta, onda igramo preko keja, dođemo do Tvrđave, pa se najveći deo igra u šumi. Sve sa publikom koja nas je pratila kroz Stari grad. Imali smo čak i modnu reviju u predstavi, povod je bio – glavni junak se ženi. Uglavnom, bila je velika atrakcija, uverila me je da je najvažnije da imate dobre, maštovite ideje. Šekspir pruža mogućnost da se igrate i budete slobodni“.
Sa osmehom se priseća i samih početaka svoje karijere, kada je kao mlad reditelj dobio priliku da režira svoju prvu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ime Nikita, neouobičajeno za našu sredinu, neočekivano je odredilo sudbinu predstave.
„Tamo postoje dve-tri scene, a ja sam, naravno, dobio da režiram na najmanjoj, ali ući u JDP i dobiti režiju – to je bila sedmica na lotou. Trebalo je da napravim podelu, bilo je osam uloga, ali nikako nisam uspevao. Na velikoj sceni je radio Mijač, na ovoj drugoj Unkovski, i ko će sad raditi s nekim klincem? I ja sam bezuspešno skupljao podelu dugo vremena, i osetio sam da ću izgubiti režiju. Ostala je poslednja šansa – to je bio Vlasta Velisavljević“, priča Milivojević. „On je već pročitao tekst, i ja vidim da je već odlučio da neće da radi. I ja kažem: ’Znate, meni bi to bilo veoma značajno…’ Prosto ne znate kada ste mlad reditelj kako da ubeđujete glumca koji neće da igra. A on kaže: ’Nemoj, sine, molim te, ja sam ti već star…’ Pazite, već je tada bio star (smeh). Kaže: ’Dosadilo mi je malo i da igram sa vama mladim rediteljima, radio sam i sa onim Ristićem, i sa ovim i sa onim… Naći ćeš ti nekog drugog, biće to sve super’. I ja vidim da čovek kreće, pozdravljamo se i kaže on: ’Biće to sve super, ništa ne brini, kako se ono ti zoveš?’ Ja shvatim, čovek mi ne zna ni ime. Kažem onako preko volje: ’Nikita’, a on: ’Kako?’ Ja opet Nikita. On kaže: ’Baš Nikita?!’ Ja kažem: ’Baš Nikita’. ’Misliš, kao Hruščov?!’ ’Pa’, rekoh, ’ako hoćete, as you like it (smeh)’. A on kaže: ’Pa ako si ti Nikita, šta me gnjaviš tu pola sata, daj da radimo, sine, kad je prva proba? Pa ti mora da si genijalan reditelj ako si Nikita, to će biti fenomenalna predstava!’ Ja gledam da l’ je čovek normalan, šta mu bi odjednom? On se tu sa mnom zagrli, uzme tekst i dođe na prvu probu“.
Tek kasnije je, kaže, saznao da čuveni srpski glumac ima uspomene sa Golog otoka.
„Rusi su i dalje bili u njegovom životu najsvetlija tačka. Posle sam dobio privilegiju da uđem u njegovu garderobu, a u njoj bista Staljina, velika ruska zastava, petokraka, onaj mali radio, koji se 1948. tiho prisluškivao, čitava ikonografija, kao mali muzej. Vlasta i ja smo kasnije mnogo puta sarađivali, ali ta priča je ostala čuvena“.
Na pitanje kako nakon mnogih godina rada prevazilazi stvaralačke krize, odgovara:
„Ja imam neku ludačku energiju, koja koliko odmaže, toliko i pomaže. Mogu da radim sumanuto 100 sati. Baš kada smo radili ’San letnje noći’ u Budvi, pošto smo radili noću od 22-23 sata, pa dok ne svane, postojao je vic da imam brata blizanca, koji spava u hotelu, i kad ja siđem na probu, on ode da spava. Ta energija tera vas da radite više i prebacujete svoje limite. To dosta iscrpljuje, ali istovremeno pomaže, uvek imate neku rezervu, koje niste ni svesni“.
Milivojević je najangažovaniji srpski reditelj u inostranstvu – režirao je u Turskoj, Nemačkoj, Italiji, na Kipru, u Švedskoj, i naročito u Grčkoj. Redovan je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a kao pedagog je, kaže, komunikativan, ali i surov.
„Često svojim studentima govorim da postoje dve stvari koje su uzrok velikih lomova kada ste mladi i počinjete. Jedna je da ste nestrpljivi. Nestrpljivi u smislu „ah, vidi, on je već dobio seriju, ovaj već ima ulogu, a ja ništa“. I to vas polomi. A drugo je nedostatak bilo kakve lične discipline. Ne dozvoljavam studentima ni da kasne, ni da su bolesni, da imaju lične probleme… Jer mislim da će im taj dril pomoći“, objašnjava Milivojević. „Pročitao sam divnu rečenicu jednog dirigenta, koji priča kako radi sa orkestrom, i kaže: svako duboko u sebi ima neki grumen zlata, i moje je da ga otkrijem. Svaki glumac, svaki moj saradnik je vredan, i ja pokušavam da otkrijem kako radi, kako razmišlja, šta može da mi ponudi. Ta razmena je u stvari nešto najlepše, kad sretnete ljude potpuno drugačije od vas, koji drugačije misle, imaju drugačija iskustva. To je uzbudljivo, to su iskustva koja su me obogatila“.
Premijerno izvođenje komada „Kako vam drago“ nišku publiku očekuje 2. avgusta 2019. u dvorištu zgrade Univerziteta.
„Očekujem da to bude poseban događaj, ne obična predstava. Sa radošću čekam premijeru. Imam utisak da smo tu nešto vredno radili“, zaključuje Milivojević.
