„Danju Ragib, uveče Nagib, ista frizura, pogled i kljun, šibicar Ragib je Nagibu bio, The dark side of
the moon“, Inspektor Nagib, Rambo Amadeus
Zamisli život da živiš u zemlji u kojoj vlada Knjaz i šest njemu odanih persona. Zamisli da je lice Knjaza sveto i neprikosnoveno i da Knjaz ne odgovara ni za kakvo delo vladanja za koja odgovaraju ostale vlasti. Zamisli da niko ne može ni tužiti ni suditi Knjaza. Knjaz je neprikosnovena glava države. Njemu pripada pravo, po predlogu onih 6 njemu odanih persona-popečitelja, da daje zakone i uredbe i da ih izvršava posredstvom tih istih nadležnih persona raznih struka, kao i onih činovnika koje opet, pogodi ko, naravno Knjaz, imenuje. Jer Knjaz imenuje sve vlasti i sve činovnike u toj državi. Zamisli život da živiš u zemlji koja je u XIX veku, i u kojoj je konačno donet Ustav.
Godina 1835, Ustav Knjaževstva Serbije, izdan i zakletvom potvrđen o sretenjskoj Skupštini 15. februara 1835. godine u Kragujevcu. Ili, ne dao bog, što bi rekli neki u trenucima klerikalnog zanosa tokom XXI veka, da živimo u zemlji gde se stalno pred nas postavljaju dileme, da li je naš vladar privatno lice ili državni organ, da li je predsednik stranke ili državni organ. I da li to zavisi gde i kome govori, i ko je salu rezervisao – zakupio, i autobuse za dovođenje „lokalnih stanovnika“ platio. Ili da stalno, svakog dana, vidimo, čujemo i samim tim imamo dilemu koji je od dva državna organa naš vladar, predsednik Republike ili predsednik Vlade? Ili još preciznija dilema, šta je po obrazovanju i zanimanju naš vladar i koji mu je zapravo posao?
Da li je lekar koji se razume u viruse, epidemije i respiratore ili diplomirani pravnik koji je trenutno na javnoj funkciji koja izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Dilema o tome da li je građevinski inženjer koji se razume u brda i puteve (uz potencijalno znanje upravljanja bagerom), ili Ustavom ograničen javni funkcioner čije nadležnosti se mogu razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda, je takođe nešto što nikako ne bismo želeli, a posebno imajući u vidu složenost i potrebnu stručnost za temu izgradnje saobraćajnica i autoputeva. Mada neki već kažu, spram ovlašćenja i stručnosti, slobodnim vašarskim stilom, „Nisam predsednik, ali mogu da pogledam“.
Na svu sreću, dao bog, što bi opet kazali neki u trenucima klerikalnog zanosa tokom XXI veka, mi živimo u uređenoj, demokratskoj državi u kojoj je princip podele vlasti razrađen Ustavom Republike i nema šta da zamišljamo. Takođe i nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom i mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda.
Dakle, predsednik Republike je jedan od najviših republičkih organa i ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Njegova ovlašćenja su precizirana pre svega Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike. Rad predsednika Republike je javan. A šta je opis posla predsednika Republike, koji je dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija?
Predsednik ukazom proglašava zakone ili ih vraća Skupštini na ponovno odlučivanje. U skladu s Ustavom predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, a koji ili koja nakon toga obezbeđuje skupštinsku većinu i dalje formira i vodi Vladu. Predsednik predlaže Narodnoj skupštini i nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom i postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade. Takođe prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika. Daje pomilovanja i odlikovanja. Zakon o Vojsci detaljnije uređuje vojne nadležnosti predsednika, kao i to da odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu; Na svu sreću, Zakon kaže i da je javni funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti. Dakle sve je jasno, na svu sreću. Ko je privatno a ko službeno lice, i to je jasno. Samo nije jasno ko je kome ovde The dark side of the moon?
I opet sa početka ove priče zamisli život da živiš u državi koja je zarobljena u XIX veku. Zamisli život da živiš u zemlji kojom vlada Knjaz i njegovih šest odanih persona-popečitelja.
Zamisli život…
Autor Nebojša Rančić je ekspert za javne politike.
