Za vreme pandemije koronavirusa najviše se kršilo pravo neopravdano zastrašivanje i uznemiravanje građana, ali i pravo na privatnost ljudi, koje, kako kaže Tamara Skrozza novinarka novinske agencije FoNet i članica Saveta za štampu, postoji i postojaće i dalje, jer je to jedna od slabih tačaka novinara u Srbiji.
Za vreme pandemije Savet za štampu nije radio monitoring, koji inače radi pet-šest meseci godišnje.
„On se radi pet-šest meseci godišnje, a to nije bio taj period godine. Mislim da su i čitaoci mogli sami da shvate da je vreme pandemije bilo vrlo zanimljivo za tabloide, govoreći uopšteno, ne numerički, kao i da je korona bila ’inspirativna’ za kršenje Kodeksa, kao što je zanimljiva i svaka vanredna nenormalna situacija kada stvari izlaze iz ležišta. To se očekivano dogodilo za najviše i za vreme pandemije“, ističe Skrozza.
Ona dodaje da se najviše kršilo ono što se u Kodeksu naziva neopravdano zastrašivanje i uznemiravanje građana.
„To su bile one naslovne strane tabloida koje su govorile ’pobiće nas sve korona’, ne samo onda kada je Vučić rekao, nego i inače, ponavljanje ’biće nam groblja mala’, ’svaki treći će da umre’, i sve te stvari koje su prevazilazile javni interes i potrebu da se ljudi upozore. Da je bilo u pitanju da se prevaspitaju, da shvate – takvo izveštavanje bi bilo u redu“ i dodaje:
„Druga stvar oko kršenja Kodeksa, koja je inače bilo, postojalo, i postajaće i dalje i posle pandemije, kršenje prava na privatnost ljudi o kojima se izveštava. To je inače jedna od slabih tačaka naših medija, gde nema razvijenog osećaja za privatnost, a u slučaju ovakvih pandemija da se tzv. zanimljivim slučajevima, ljudima koji su preminuli u nekim čudnim okolnostima, gde su porodice doživele tragediju – nije imalo potrebe da se objavljuju imena i prezimena tih ljudi, a to je bilo redovno, zato što su iza njih ostali neki ljudi, roditelji, prijatelji, rodbina, kumovi… i to je po definiciji kršenje prava na privatnost”, dodaje Skrozza.
Ona kaže da je kršenje prava na privatnost jedino moguće ako je osoba javna ličnost, pa na svom Fejsbuk profilu objavi da je bolestan, ali neki ’obični ljudi’ ne treba na taj način da budu istaknuti u medijima, ali dodaje da je bilo situacija kada su novinari i fotoreporteri „išli i po grobljima”.
Skrozza: Izveštavanje o trudnici i njenoj bebi – kršenje prava na privatnost
Kada je reč o izveštavanju o trudnici koja se porodila, a potom izgubila bebu, Skrozza kaže da tu uopšte nije bilo javnog interesa, već se radi o kršenju prava na privatnost.
„Tu uopšte javnog interesa nema. Rečenicom ili dve da je u Kliničkom centru preminula trudinica od posledica korone dan nakon što je preminula njena beba – tu počinje i završava se javni interes. Sve ostalo je bilo kršenje prava na privatnost. Kad ne znaš kako – ti po Kodeksu, jer Kodeks jasno naglašava da ne treba razgovarati sa ljudima koji su u vanrednom, emotivnom, psihičkom ili mentalnom stanju, koji nisu u stanju da rasuđuju i koji nisu svesni moći medija, ali u ovom slučaju su novinari išli kod porodice te žene, gde su ljudi sahranili ženu i tek rođenu bebu. Pa u kakvom stanju mogu da budu ti ljudi? I šta ćeš ti njih, brate, kao novinar da pitaš, ’kako ste’? Pa pitanje ’kako ste’ u tim okolnostima je kao da ste im opsovali majku, tako da su te stvari jasne”.
Skroza kaže da u medijima ovih dana nije trebalo da se pojave fotografije te žene, tog čoveka, ništa što bi otkrilo njihov identitet, zato što su to, kako kaže Skrozza, ljudi koji bi trebalo da nastave svoj život, a koji će do kraja života biti žigosani tom tragedijom.
„Prosto, stvar je jeziva i tragična, i za to treba da znaju ljudi koji su oko njih, a ne treba da zna čitava Srbija. To je tragedija sama po sebi i tu se stvar završava“, kaže Skrozza.
Kada je u pitanju kršenje Kodeksa, Savet za štampu je imao opomene medijima.
“Imali smo nekoliko slučajeva neopravdanog uznemiravanja i nekoliko slučaja diskriminacije gastrabajtera. Tu smo imali situaciju gde je ‘Politika’ samo prenela reči Aleksandra Vučića da su nas gastrabajteri rasturili, jer su se pojavili u velikom broju odjednom, a onda su tabloidi na svojim naslovnim stranama širili liste za odstrel gastrabajtera. Bila je vršena diskriminacija gastrabajtera, a onda u više navrata i diskriminacija studenata, ljudi koji ne žive u Beogradu. Ono što je zanimljivo jeste da je sve žalbe podneo kolega Zlatko Čobović, član komisije za žalbe. Mi imamo tu mogućnost da podnesemo sami žalbe kao članovi ako nam nešto zasmeta u medijima. Zanimljivo je što niko drugi spolja nije podneo žalbe – ni neki gastrabajter, ni nevladina organizacija, niko, sem člana komisije”, kaže Skrozza.
Povezane vesti
Tamara Skrozza: Izveštavanje sa protesta samo je jedan od primera koji pokazuju u kom stanju su nam mediji 
Ljudska prava u doba korone – kolektivna kazna za individualnu krivicu 
Skrozza: Razlog postojanja tabloida je odbrana režima, i napad na sve one koji mu se protive 
Lekić: Obradovićev štrajk nije stvar Vranjskih, već profesije