Medijski mrak u Srbiji poslednjih meseci osvetleli su studenti i njihove blokade, ali je situacija na terenu takva da se objektivni izveštaji sa protesta pre mogu naći u velikom broju svetskih medija umesto u lokalnim, u čijim gradovima hiljade nezadovoljnih već dva meseca maršira ulicama. Naši sagovornici kao još jedan problem ističu to što sve veći broj lokalnih medija preuzima sadržaje televizija koje se medijem mogu smatrati samo zato što su registrovane pod tim imenom.
Masovnost studentskih protesta koji već puna dva meseca ne jenjavaju gotovo da podjednako iznenađuju javnost kao i prvih dana. Česti su bili i komentari stručne javnosti da smo kao društvo bili u strahu da su mladi nezainteresovani za dešavanja i da su aktuelni protesti zapravo “vid osveženja”.
Koliko je veliki i jak odjek studentskih protesta govori i činjenica da su njihove blokade fakulteta “probile” nekoliko drugih – od institucionalne, do one medijske. Tako se u izjavama državnog vrha “da se studenti ne tuku zbog para koje dobijaju spolja za rušenje države” i pretnji “Kobrama” došlo do toga da “se studenti cene” i da su svi zahtevi koje su izneli institucijama, navodno – ispunjeni.
Novinar Južnih vesti Nikola Đukić smatra da ovi protesti nisu skup nezadovoljnih studenata, “već organizovana poruka vlastima da odgovornost nije stvar izbora, već obaveza”.
FOTO: Jelena Mišić
To je pokrenulo domino efekat – studentima su se priključili njihovi profesori, prosvetni radnici, ali i veoma hrabri srednjoškolci, što je na kraju kulminiralo generalnim štrajkom, kada su se odazvali i ugostitelji i privrednici koji su obustavili svoj rad, šaljući jasnu poruku da se studentski zahtevi moraju ispuniti – kaže Đukić.
Medijski mrak u kome Srbija, prema oceni stručnjaka i strukovnih udruženja, godinama obitava rasvetlila su najnovija dešavanja. Tako se na trgovima i ulicama koje studenti i građani redovno bllokiraju, mogu videti i oni mikrofoni koji retko kada stoje pred kritičarima vlasti naprednjaka. Ipak, pokušaji da se oni dezavuišu i predstave u drugačijem svetlu i dalje su praksa kojom se provladini tabloidi, kao i pojedine televizije, služe.
Kako Đukić ističe – izveštavanje medija o protestima “ponovo je pokazalo duboku polarizaciju medija, koje možda i najbolje oslikavaju podeljenost društva u celini”.
Nezavisni mediji, koje i dalje možemo nabrojati na prstima pružali su objektivno i profesionalno izveštavanje, prorežimski mediji uporno pokušavaju da umanje značaj protesta, broj okupljenih ili ih potpuno ignorišu, kao što je bio slučaj sa poslednjih protesta – navodi Đukić.
Objektivi pojedinih medija na lokalu “zamagljeni”
I pored onih lokanih, nezavisnih i profesionalnih medija koji prate aktuelna dešavanja, ima i onih Bastilja koje su ipak “neosvojive”, što pokazuje i slučaj lokalnih televizija širom Srbije.
U razgovoru sa studentima koji su svakodnevno na ulici čujemo da je veliki broj njih zadovoljan izveštavanjem lokalnih medija.
Da nema vas verovatno se pozivi koje upućujemo javnosti ne bi toliko čuli, ne bi bili toliko vidljivi, a samim tim protesti ne bi bili toliko posećeni – kažu studenti.
Gotovo sa ponosom, posebno se naglašava prisustvo ekipa RTS-a na terenu. Međutim, jedan od studenata koji koordinira sa medijima sa kojim smo razgovarali kaže da ekipe pojedinih lokalnih televizija na terenu nije viđao, niti mu je bilo ko od njihovih novinara prišao za izjavu. Reč je o niškoj Zoni i Tv Kopernikus. 
Na društvenim mrežama televizije Zona informacije o protestima gotovo i da nema. Retke su informacije o protestima koje se mogu pronaći na sajtu televizije, a izveštaje sa protesta u Nišu takođe nismo pronašli.
Takve priloge nije moguće pronaći ni na Youtube kanalu pomenute televizije. Zašto je to tako, pitali smo glavnu i odgovornu urednicu Slađanu Ostojić, kao i zamenicu glavne i odgovorne urednice Danijelu Ivanković. Pitanja koja smo poslali ostala su bez odgovora.
Iako je televizija Zona plus u privatnom vlasništvu, treba podsetiti da je ova medijska kuća pri vrhu kada se radi o izdvajanjima iz gradske kase. Naime, ova televizija je na prošlogodišnjem konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja dobila 17,9 miliona dinara za projekat “Sva lica Niša”.
Pri vrhu liste dobitnika koji inkasiraju nemali novac putem gradskih konkursa je i televizija Kopernikus. Za projekat “U moje vreme” ovaj niški mediji na prošlogodišnjem konkursu dobio je 6 miliona dinara. Na koji način Kopernikus izveštava o protestima pitali smo i glavnu i odgovornu urednicu ove televizije Ljudmilu Ristić Miladinović.
Studentski protesti, blokade, podrška prosvetara studentima, generalni štrajk, humanitarna pomoć studentima u blokadi, prosvetni radnici u štrajku i podrška studentima… Neke su od tema u našim informativnim emisijama, koje su, po našoj oceni, značajne za javnost. Razgovori sa studentima vođeni su na terenu, odnosno na blokadama, fakultetima, Rektoratu – navela je Ristić Miladinović.
Niške Narodne novine su takođe na prošlogodišnjem konkursu dobile 16 miliona dinara za projekat “Susret u dijalogu”. Iako poslednjih desetak dana izdanja ovog lista nisu na trafikama jer su, prema rečima urednice Slavice Radoičić, u potrazi za novom štamparijom, informacije o tome da li je bilo mesta za studentske proteste na stranama ovih novina nismo dobili.
Radoičić je navela da su oni privatni list i da ne želi da razgovara o tome. Na pitanje da li neko iz ove redakcije želi da odgovori na pitanja o protestima, Radoičić je kazala “Ne, sigurno”.
Za komentar povodom aktuelnih dešavanja pitali smo i novinare niške Belami televizije koji su odbili da o ovoj temi govore javno.
Informer – čest gost na lokalu
Da je od većeg javnog interesa kontramiting naprednjaka u Jagodini u odnosu na generalni štrajk i veliki protest u Nišu 24. januara bila je odluka Zoninog uredništva. Tako su Nišlije i Nišlijke koje su bile uz ovu televiziju tog petka imale priliku da uživo prate reemitovan program Informera – rekordera po broju lažnih vesti i prekšraja smernica Kodeksa novinara Srbije.
Treba podsetiti da je vlasnik niške Zone plus Nikola Gašić, sin aktuelnog ministra odbrane Bratislava Gašića i funkcionera Srpske napredne stranke.
Slučaj niške Zone nije usmaljen, pojašnjava generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović i dodaje da je to postalo svojevrsna praksa lokalnih televizija naklonjenih režimu.
Više od 40 ili 60 lokalnih televizija koje su prorežimske zapravo reemituju program Informera i to dovodi do toga da pluralizam medijskih sadržaja ne postoji. Nažalost, lokalne televizije su uglavnom u vlasništvu ljudi koji su povezani sa vladajućim strukturama – navodi Filipović.
FOTO: Pres centar UNS
I član Izvršnog i Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Predrag Rava, kaže da je primetno da lokalni i gradski mediji sve češće preuzimaju Informerov sadržaj kao agencijsku vest i da takav slučaj svedoči o tome da su mediji još jednom pali na ispitu.
To nije slučajno ako je to u Nišu i ako je to u Novom Sadu, koji su poprilično udaljeni, to znači da je to orekstrirano i namerno. Televizija Informer osim što je registrovana kao mediji, ništa zajedničko nema sa tim terminom. Mi se bavimo profesijom u kojoj danas svako ko uzme telefon može da se nazove novinarom – kaže Rava.
Podsećanja radi, tradicija reemitovanja programa u kojima je najčešće obraćanje predsednika države u fokusu nije strana pružaocima medijskih usluga širom Srbije. Tako je januara prošle godine obraćanje Aleksandra Vučića prilikom predstavljanja projekta “Srbija 2027 – skok u budućnost” program reemitovalo čak 48 nacionalnih, kablovskih i lokalnih televizija – naveo je tada Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja.
Po Gavrilovićevoj oceni, to je bio “istorijski podvig vredan Ginisa”, a BIRODI je tada pozvao Regulatorno telo za elektrosnke medije da utvrdi da li je u Srbiji narušen medijski pluralizam.
I Filipović i Rava saglasni su u oceni da su lokalni mediji ključni i nezamenljivi kada je pitanju informisanje, ali i da je sve manje onih koji na lokalu istupaju u skladu sa standardima novinarske profesije iako je medija sve više.
FOTO: NUNS
Vi znate da se ipak građani prvenstveno informišu preko lokalnih medija i da bez njih mi ne možemo da dopremo do svakog čoveka u Srbiji. Pokazalo se to i za vreme promena 2000-ih, koliko su lokalni mediji bili važni da pravovremene i istinite informacije dođu do građana Srbije – pojašnjava Filipović.
Kada je reč o medijskim slobodama u Srbiji, prema prošlogodišnjem izveštaju Reportera bez granica, naša zemlja pozicionirana je na 98. mestu, iza Tanzanije, a nakon Albanije. Sa preko 2.500 registrovanih medija, stoji u izveštaju, srpski medijski pejzaž izrazito je fragmentisan, a među najuticajnijim medijima su Javni servis, nacionalni kanali, televizija N1 kao i tabloidi.
O studentskim protestima od Vašingtona do Moskve
Listajući sajtove medija iz svih delova sveta, stiče se utisak da objektivnije i potpunije informacije o protestima u Srbiji pre možete naći u britanskom Gardijanu ili Vašington postu negoli u brojnim medijima na lokalu.
Brojne novinarske agencije iz sveta poput Asošiejted presa ili turske Anadolije posvetile su više vremena studentskim protestima i dešavanjima oko blokada fakulteta nego pojedine njihove kolege u Srbiji.
Moskovski Kosmomolec navodi da se u Srbiji održavaju do sada najveće antivladine demonstracije kao i da je pred predsednikom Srbije najveći izazov do sada. Fajnenšal tajms analizira proteste i navodi da je u Srbiji “žeđ za promenama žestoka”, dok australijski Herald san piše ček i o protestima u Kragujevcu.
Gotovo da nema nacionalne televizije u regionu koja u svojim informativnim emisijama na nedeljnom nivou nema bar jedan prilog o dešavanjima u Srbiji, a Dojče vele njuz donosi i detaljnu analizu situacije sa profesorom Dušanom Spasojevićem sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Na protestnoj ruti i RTS
I Javni servis Srbije bio je jedna od ruta do koje su studenti u blokadi i građani i građanke šetali.
17. januara više od 50.000 demonstranata predvođenih studentima protestovalo je ispred RTS-a u Beogradu, tražeći da se u centralnoj informativnoj emisiji čuje i njihov glas. Uključenje RTS-ovog reportera uživo, označen je kao “pad Bastilje”.
Transparent “Radnicni RTS-a su uz studente” tada se zavijorio na terasi u Takovskoj ulici, a kako su dani prolazili, tihi glasovi podrške sve su češće dopirali iz zgrade Javnog servisa. Borbu studenata u potpunosti je podržala i muzička produkcija RTS-a, a o blokadama i protestima sve je više bilo reči u informativnim emisijama ove kuće.
Ja pretpostavljam da svi ti ljudi koji daju glas podrške jesu bili svesni nedostataka medija u kome rade, ali nisu bili u stanju da budu inicijatori nekog protesta, bojkota ili neposlušnosti. Međutim, očekivani proces kada se stvori kritična masa jeste da ljud malo lakše nađu hrabrosti da se priključe tome. Svima je bilo vrlo jasno šta sve ne valja u našem društvu, ali niko nije imao hrabrosti da krene do ovih mladih ljudi – pojašnjava Rava.
Na dan blokade tri mosta u Novom Sadu povodom tromesečnice od nesreće koja je i pokrenula lavinu događaja, prva vest u Dnevniku 2 bila je upravo to. Prilog i uključenje u ovoj emsiji vladajuća stranka ocenili je “skandaloznim” i navela da je time RTS “prekršio sva pravila i vrednosti objektivnog i nepristrasnog novinarstva”.
Oni koji bi trebalo da predstavljaju javni servis građana Srbije najgrublje su, stavljajući se na stranu političara koji bi da ruše ustavni poredak Republike Srbije, prekršili sve kodekse novinarstva i grubo zloupotrebili novinarsku profesiju – pisalo je u saopštenju SNS-a.
RTS je u Nišu takođe bio jedna od stanica na ruti tokom studentskih protesta. Na dan generalnog štrajka 24. januara kolona studenata i građana zastale je ispred prostorija niškog dopisništva, nakon čega su ih novinari ovog medija i pozdravili.
