U zemlji u kojoj je sloboda govora sve skuplja, u kojoj pravično suđenje zvuči kao bajka, a jednakost pred zakonom kao dobra šala – svaka priča o ljudskim pravima deluje kao uzaludna. Ipak, baš u ovakvim trenucima ova tema je neophodna.
Šta su uopšte ljudska prava? Ne, to nije pojam koji nevladine organizacije olako koriste kako bi dobile novac iz stranih fondova. I ne, to nije neka izmišljotina ili novotarija koja nam dolazi sa Zapada.
Najprostije rečeno, ljudska prava su osnovna prava svih osoba. Dobijamo ih čim se rodimo, niko nam ih ne sme oduzeti, ne možemo ih se odreći ili ih preneti nekome. I što je najvažnije – imaju ih svi. Baš svi – bez obzira na pol, veru, jezik, boju kože, nacionalno ili etničko poreklo, državljanstvo, prebivalište ili bilo koji drugi status. Posebno su značajna jer se njima reguliše odnos između pojedinca i državnih organa, ona predstavljaju granicu koju demokratska vlast ne sme da prekorači.
Nije uvek bilo ovako. Tokom istorije pojam ljudskih prava se menjao. Sama ideja o ljudskim pravima postojala je još u antičkim vremenima, a ljudska prava su prvi put garantovana 1215. godine u engleskoj Velikoj povelji sloboda. Ovim dokumentom ograničena je vlast kralja u korist plemića, dakle, ona se nije odnosila na sve ljude, već samo na određene staleže.
Ovakvo shvatanje menja se u osamnaestom veku kada je, kao rezultat Francuske revolucije, doneta Deklaracija prava čoveka i građanina. Samo dve godine kasnije, 1791. u SAD se usvaja Povelja o pravima. U tim dokumentima pojavljuju se naznake savremenog pojma ljudskih prava.
Najveća promena nastupiće po završetku Drugog svetskog rata, kada se javilo shvatanje da je poštovanje ljudskih prava nužan uslov za održanje mira u svetu. Iz ovog razloga novoosnovane Ujedinjene nacije 10. decembra 1948. godine usvajaju jedan od najznačajnijih dokumenata o ljudskim pravima. Bila je to Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, a datum njenog donošenja danas se obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.
Zašto je ona značajna? Za početak, ljudska prava postala su neotuđiva i univerzalna (svi ljudi ih poseduju). Pored toga, postavila je temelje za dalje regulisanje ljudskih prava jer je poslužila kao osnov za donošenje Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Na ove međunarodne dokumente države se često oslanjaju prilikom izrade ustava i zakona.
Značaj Univerzalne deklaracije blisko je povezan sa važnošću ljudskih prava koja proklamuje, a njihov se značaj najbolje uočava kada ona budu uskraćena. Zamislite da se rodite u zemlji gde ne smete posedovati imovinu jer jeste ili niste muškarac. Možete li zamisliti da nemate mogućnost izbora veroispovesti? Ili da živite u zemlji gde je zabranjeno venčati se sa osobom drugačije veroispovesti? Zamislite da ne smete sami izabrati svog bračnog partnera ili posao kojim želite da se bavite. Ili da za svoj rad ne dobijate naknadu. Zamislite da kao roditelj nemate pravo da birate obrazovanje za svoje dete. Pokušajte da zamislite da ste rođeni siromašni i da vam država nije omogućila besplatno osnovno obrazovanje.
Sva ova pitanja regulisana su u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja vam garantuje slobodu mišljenja, slobodu kretanja (u svojoj zemlji), slobodu izbora veroispovesti, slobodu izbora zanimanja. Garantuje i jednakost pred zakonom, pravo na pravični postupak, pravo na privatnost, besplatno osnovno obrazovanje i mnoga druga prava.
Danas postoji niz institucija koje štite ljudska prava, preko sudova i nevladinih organizacija, do zaštitnika građana. U Srbiji imamo i dva poverenika za zaštitu građana, jedan za zaštitu ravnopravnosti i drugi za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ukoliko smatrate da vam je neko pravo povređeno, ne oklevajte da im se obratite za pomoć.
I pored svih garancija, činjenica je da se ljudska prava ne poštuju uvek. Gotovo da ne postoji država u kojoj se ona ne krše. Ipak, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima mora biti smernica za naša buduća delovanja. Iako ponekad deluje kao nedostižan ideal, neprekidno moramo insistirati na njenoj primeni zarad bolje budućnosti. Njenim poštovanjem celo čovečanstvo je na dobitku.
Autorka teksta je polaznica Multimedijalne škole novinarstva, Jelena Stojiljković.
