Prema izjavi gradonačelnika, koja je objavljena u pojedinim elektronskim i drugim medijima, namera lokalnih vlasti je da se formira posebno telo, i baza podataka sa imenima ljudi koji su tužili Grad, radnika i građana, sa proverom da li oni izmiruju obaveze prema gradu i u kojoj meri. Da bi takva baza podataka bila formirana, neophodno je najpre utvrditi koji je pravni osnov za formiranje takve baze i da li je tako nešto pravno moguće, bez zadiranja u osnovna prava građana.
Zaštita podataka o ličnosti je ustavna kategorija. Ustavom je zagarantovano pravo na zaštitu podataka o ličnosti, na taj način što je članom 42 Ustava RS predviđeno da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, a da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Da bi organ vlasti (koga zakon naziva Rukovalac ili Korisnik) mogao da obrađuje podatke o ličnosti pojedinih lica, neophodno je da su ispunjeni zakonski uslovi za takvo odlučivanje i postupanje. Obrada podataka se može vršiti na dva načina i to, sa pristankom lica na koga se odnosi, ili bez pristanka lica na koga se odnosi ali pod uslovom da postoji zakonsko ovlašćenje za to. (Pritom, obrada nije dozvoljena ukoliko se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira na pristanak lica ili zakonsko ovlašćenje za obradu; nije dozvoljena kad svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena; ako je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade; ako je način obrade nedozvoljen; ako je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade; ako su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade; ako je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.)
Pristanak na obradu se može dati, u skladu sa procedurom koju zakon predviđa, pri čemu je obaveza organa koji prikuplja podatak, da se najpre obrati licu na koga se odnose podaci, u pismenoj formi (samo izuzetno u usmenoj formi), sa zahtevom koji između ostalog treba da sadrži obrazloženu svrhu obrade podataka, i pravni osnov za obradu podataka. To su u konkretnom slučaju zahtevi kojima lokalna samouprava ne može da odgovori, jer podaci o tome da li je neko podneo tužbu i vodio spor protiv Grada, i da li to lice ima određene obaveze prema lokalnoj samoupravi, ni u kom slučaju ne mogu predstavljati zakonsku svrhu obrade podataka, sve i kada bi neko lice pristalo na ovakvu obradu podataka.
Prema izjavi objavljenoj u medijima, ne govori se o tome da bi se eventualno obrada podataka vršila uz pristanak lica na koga se odnosi, što onda otvara za razmatranje drugu zakonsku opciju, a to je obrada bez pristanka lica.
Obrada podataka koja se može vršiti bez pristanka lica, a to su slučajevi koji su po principu numerus clausus, taksativno pobrojani u članu 12 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti dozvoljena je:
1) da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet;
2) u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora;
2a) u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe;
3) u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.
„Svrha“ koju ističe lokalna samouprava ne može se podvesti ni pod jedan od pravnih osnova, koji zapravo predstavljaju ovlašćenje za obradu podataka bez pristanka lica na koje se odnosi obrada.
Prema tač.1, dozvoljena je obrada podataka samo radi ostvarenja ili zaštite životno važnih interesa lica ili drugog lica, što se posebno odnosi na život, zdravlje i fizički integritet. To su oni slučajevi kada postoji određena konkretna opasnost koja bi mogla da ugrozi život, zdravlje ili fizički integritet lica, pa je onda radi ostvarenja ili zaštite interesa lica moguće obrađivati podatke bez pristanka.
Prema tač. 2, dozvoljena je obrada u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, ili aktom koji je donet u skladu sa zakonom, ili ugovorom koji je zaključen između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora. U konkretnom slučaju, radi se o obradi podataka lica radi izvršenja obaveza koje su ustanovljene zakonom. Može se raditi o raznovrsnim poreskim obavezama ili obavezama plaćanja različitih naknada koje su ustanovljene zakonom ili podzakonskim aktima. U tu svrhu mogu se prikupljati podaci. Ali obrada podataka o kojoj lokalna vlast govori, podrazumeva ukrštanje podataka o licima, dakle onih podataka koji stoje van zakonske regulative o kojoj govorimo, o tome koje je lice podnelo tužbu ili predlog za izvršenje, i vodilo postupak protiv Grada Niša, sa podacima o tome da li to isto lice duguje obaveze prema Gradu. Takva obrada je nezakonita i nedozvoljena, jer bi se primarno prikupljali podaci (o licima koja su podnosila tužbe protiv Grada) koji po zakonu ne mogu da se obrađuju, pa bi se ti isti podaci dalje obrađivali ukrštanjem sa podacima koji inače mogu da se obrađuju. Međutim, ovde treba imati u vidu da podatke o tome koje obaveze prema državi, ili lokalnoj samoupravi ima neko lice, mogu obrađivati samo poreski organi, ne i organi lokalne samouprave, jer to ne spada u nadležnost organa lok. samouprave.
Prema tač. 2a, dozvoljena je obrada podataka kada postoji izvestan humanitarni cilj ili razlog, te je ova tačka potpuno jasna.
Prema tač. 3, dozvoljena je obrada kada je neophodno ostvariti interes rukovaoca, korisnika i lica, koji ima karakter pretežnog. Kada će interes rukovaoca ili lica, koji su obično na različitim stranama imati takvu prirodu, faktičko je pitanje i sigurno zavisi od svakog konkretnog slučaja, ali svakako nije slučaj u odnosu na koji lokalna vlast pledira.
Konačno, ukoliko bi se zaista desilo da lokalna vlast svoju nameru želi da realizuje, građanima su na raspolaganju mehanizmi zaštite, od čega pre svega obraćanje Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, čija je zakonska uloga vrši nadzor nad sprovođenjem zaštite podataka, odlučuje po žalbama, daje svoja mišljenja, preporuke, naloge i sl. Ukoliko određeni organ vlasti krši odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, rizikuje prekršajnu odgovornost, novčano kažnjavanje i ostale sankcije koje zakon predviđa.
Inače, kada se radi o bilo kojem obligacionom odnosu, postoji jednakost strana u obligacionom odnosu, i njihova dužnost poštovanja načela sasvesnosti i poštenja, bez obzira da li je u tom odnosu jedna od ugovornih strana neki državni organ ili organ lokalne samouprave. Kada dužnik padne u docnju, kasni sa ispunjenjem svoje obaveze, kada poslodavac ne isplaćuje zaradu zaposlenom, na poveriocu je da odluči da li će da svoje potraživanje naplaćuje prinudnim putem ili neće. Troškovi koji su naplaćeni od Grada, naplaćeni su u konačnom, jer svaki poverilac, naročito izvršni poverilac (poverilac koji pokreće postupak izvršenja), ima obavezu da predujmi (plati unapred) sve troškove izvršenja, dakle sudske takse, troškove izvršitelja, troškove advokata. Prema tome, ove troškove je snosio najpre poverilac, a oni su u konačnom naplaćeni od dužnika, u ovom slučaju Grada, ili javnih preduzeća čiji je osnivač grad.
U Nišu dana 23.08.2016.god. Marko Krstić, adv.
