Author: Milica Branković

Novinarka Media i reform centra Niš

Rekonstruisano selo iz doba neolita izmestilo je deo postavke prokupačkog muzeja na lokalitet Pločnik, koji je interesantan domaćim, ali i turistima iz inostranstva. Ovo je samo deo bogatstva Narodnog muzeja Toplice kroz koji nas je vodila arheološkinja i muzejska savetnica ove institucije Julka Kuzmanović-Cvetković. Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova, galerija fotografija i video priloga koji se bave promocijom ustanova kulture jugoistočne Srbije i značajnog kulturnog nasleđa koje poseduju, kao i zaposlenih – pojedinaca sa istaknutim ostvarenjima u oblasti izučavanja, zaštite i prezentacije kulturnih dobara ovog dela Srbije.  Projekat „Čuvari nasleđa južne i istočne Srbije“…

pročitaj više...

Narušavanje prava na privatnost deo je svakodnevice kako u domaćim, tako i u inostranim medijima, pa naslovne strane tabloida često krase fotografije poznatih ličnosti napravljene u trenucima kada one nisu ni znale, a kamo li pristale da se fotografišu. Jedan od najdrastičnijih primera narušavnja privatnosti kod nas je kada je novinarka Kurira fotografisala glumicu Danicu Maksimović na nudističkoj plaži, koja se zbog ovoga žalila Savetu za štampu, koji je odlučio da je list Kurir prekršio tri tačke Kodeksa novinara Srbije i to zbog nepoštovanja privatnosti, prećutkivanja činjenica, odnosno iznošenja laži vezanih za ovaj događaj, kao i korišćenje nečasnih sredstava za…

pročitaj više...

„Govor mržnje je svaki pokušaj napada, omalovažanje neke grupe ljudi ili pojedinca, nekog koga možda ne razumemo, čije nam poruke nisu jasne, ili pak nisu poruke sa kojima se mi ne slažemo. Zbog toga imamo potrebu da šaljemo sliku o toj osobi kao manje vrednoj nego što zapravo jeste“, objašnjava novinarka Televizije N1 Jelena Petrović. Kako kaže, govora mržnje najviše ima na društvenim mrežama, zato što one zakonima nisu regulisane tako strogo kao tradicionalni mediji. Zbog toga građani često upravo tu nalaze prostor da kažu svoje mišljenje o svemu iako to nekoga vređa. Od verbalnog nasilja do fizičkog okršaja „Verbalno…

pročitaj više...

Po nalazištu Feliks Romulijana Narodni muzej u Zaječaru poznat je u regionu, a i širom sveta. To je muzej koji svojim postavkama može da stane rame uz rame sa sličnim institucijama mnogo razvijenijih zemalja. Pored arheološkog odeljenja, koje je bogato pronalascima iz Gamzigrada, muzej ima i istorijski deo, zatim deo o istoriji umetnosti, etnologiji, odeljenje nematerijalne baštine i odeljenje dokumentacije. Osnovan je 1951. godine kao gradski muzej, a prvi upravnik bio je Vekoslav Popović, akademski slikar, i upravo su na njegovu inicijativu 1953. godine pokrenuta arehološka istraživanja na Gamzigradu. O muzeju danas brine tim na čelu sa direktorkom Majom Živić,…

pročitaj više...

Tabloidi ili žuta štampa često se smatraju jeftinim, tračerskim ili pištolj listovima, koji donose senzacionalne i neproverene vesti, služeći se svim sredstvima da privuku i zadrže interesovanje šireg kruga čitalaca. Ne mora se, međutim, pojam tabloida nužno vezivati za loš kvalitet medijskog sadržaja, sa time se slaže većina medijskih stručnjaka. Problem je u trendu uredništva današnjih tabloida kojima je tiraž često bitniji od poštovanja etičkih i profesionalnih pravila novinarstva. „To je potpuno legitiman vid štampe koji ima uređivačku politiku usmerenu više na izazivanje emocije kod čitalaca, nego na neke ozbiljne analitičke tekstove“, objašnjava Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.…

pročitaj više...

Prokuplje ima bogat kulturni život, a u Narodnom muzeju Toplice odvija se dobar deo tog života, kaže arheološkinja i muzejska savetnica ove institucije Julka Kuzmanović-Cvetković, koja tu radi 39 godina. „Bila sam prvi arheolog u Toplici i nije bilo baš jednostavno objasniti ljudima šta je moj posao i koliko je važno raditi na terenu, biti sa ljudima, zadobiti poverenje onih koji znaju neke malo poznate podatke i imaju predmete koji mogu biti od koristi muzeju. Predrasude su da su arheolozi muškarci sa šeširom i lupom, a ne žene, i da one to ne mogu da rade jednako dobro kao muškarci.…

pročitaj više...

Indeks slobode medija u 2018. godini niži je za 10 u odnosu na prethodnu godinu, rezultati su istraživanja Reportera bez granica. U novinarstvu postoji strogo etičko načelo objektivnosti i slobode izražavanja koja je i Ustavom zagarantovana. Šta to, međutim, znači? Još važnije – kome? I zašto se sloboda uopšte dovodi u pitanje? Novinari imaju moć da u ime čitalaca određuju značenje nekog događaja i daju mu kontekst. Oni to značenje mogu bitno da izmene namerno ili previdom. Da bi mediji bili slobodni, a novinari predstavnici građana i čuvari slobode govora, moraju im se obezbediti uslovi da rade u skladu sa…

pročitaj više...

Ovogodišnja javna rasprava „Jezik i pismo na javnom medijskom servisu RTS i programski sadržaji RTS“, koju je organizovao javni servis, pokazala je da ovaj mehanizam uticaja građana na programske sadržaje, iako se praktikuje već tri godine, ne otvara suštinski prostor za razmenu mišljenja niti uticaj građana na rad javnog medijskog servisa. „Nema povratnih informacija sa prošlogodišnje javne rasprave, niti komunikacije sa građanima između dve javne rasprave. Mi ne znamo da li su neki predlozi implementirani. I dalje stoje zamerke građana na način organizovanja ovih javnih rasprava. Ove godine dominantna je bila tema koja se ticala jezika i pisma na javnom…

pročitaj više...

Odgovor na pitanje šta je javni interes u medijima najlakše se dobija kada novinar sagleda stvari iz ugla građanina i postavi pitanje ‘zašto je to važno za mene’, kaže novinar Predrag Blagojević. Javni interes je pojam koji se obično upotrebljava da bi se objasnile potrebe, koristi ili prednosti za zajednicu kao celinu, i suprotan je pojmu privatnog interesa. Međutim, prema mišljenju Blagojevića, novinari javni interes najčešće tretiraju iz ugla interesa vlasti: „Činjenica je da mediji, kada izveštavaju o tome da je neko uhapšen zbog korupcije, kažu ‘oštetio državni budžet’. Pa nije oštetio državni budžet, već je zloupotrebio novac poreskih obaveznika“.…

pročitaj više...

Arheo-etno park Ravna važan je deo Zavičajnog muzeja u Knjaževcu. Direktno je vezan za obližnje arheološko nalazište Timakum Minus, najstarije vojno utvrđenje u dolini Timoka. Prostor je počeo da živi upravo zahvaljujući sistematskim arheološkim istraživanjima samog lokaliteta Timakum Minus, priča Milena Milošević Micić, direktorka ovog muzeja.  Ovaj arheo-etno park nastao je na mestu gde su ranije postojali samo seosko dvorište i stara, napuštena škola, koja je najpre služila za smeštaj arheoloških ekipa, kao i za smeštaj i obradu materijala koji je stizao sa nalazišta Timakum Minus. Upravo je ovo inspirisalo osoblje muzeja da ožive prostor. „Ovde želimo da predstavimo Timakum Minus,…

pročitaj više...