Author: Milica Branković

Novinarka Media i reform centra Niš

Veliki broj medija, društvenih mreža i sve veća zastupljenost interneta u svakodnevnom životu povećava mogućnost da lažne vesti dopru do mnogo ljudi. Po mišljenju novinara Aleksandra Stankova, zamenika glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti, lažne vesti se dele na one koje su kreirane da bi plasirale lažnu informaciju zarad nečijeg interesa, i na one koje su zapravo dezinformacija, nedovoljno proverena informacija, greška novinara i tome slično. „Čini mi se da kod nas ima više ovih drugih – prenošenja informacija van konteksta, odnosno bukvalno prepisivanje izjava funkcionera koje su neproverene, a u nekom delu i lažne. Zbog toga ljudi nekada veruju…

pročitaj više...

Srbija ima najslabiju ocenu održivosti organizacija civilnog društva u regionu. Prema rezultatima Indeksa održivosti OCD, koje su predstavile Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Srbija je ocenjena sa 4,1 (u rasponu od 1 do 7), kaže Milena Velojić, direktorka Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prema njenim rečima, rad organizacija civilnog društva najviše otežava zatvaranje institucija na koje se ove organizacije oslanjaju. „Čak se i neka dugogodišnja partnerstva, koja su postojala sa državnim institucijama i između organizacija, prekidaju, a to su partnerstva sa Narodnom skupštinom, Ministarstvom unutrašnjih poslova i slično. Donatori nas ‘guraju’ u pravcu obavezne saradnje…

pročitaj više...

Približiti evropske integracije građanima u lokalnim zajednicama kroz zaštitu njihovih prava u efikasnim institucijama glavni je cilj okruglog stola koji organizuje Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) sutra u Zrenjaninu, u hotelu “Kaštel”, Ečka u 10 sati. Događaj “Saveti za međunacionalne odnose i prava manjina u lokalnoj zajednici” treba da podstakne rad ovih saveta, kako bi bili medijski vidljiviji i prisutniji u svojim lokalnim zajednicama. “Ovaj okrugli sto je prva u nizu aktivnosti koje ćemo organizovati narednih meseci u pet vojvođanskih lokalnih zajednica. Na samom kraju, planiramo i objavljivanje studije sa preporukama za efikasniji rad Saveta”, kažu iz CRCD-a i…

pročitaj više...

Niš je postao centar za razvoj blokčejna u Srbiji, potpisivanjem Ugovora o osnivanju EU blokčejn haba Srbija, sa sedištem na niškom Elektronskom fakultetu. Ugovor su potpisali Tadej Slapnik, predsednik evropskog blokčejn haba, i Branko Krsmanović, predsednik Mladih ambasadora u Nišu. O blokčejn tehnologiji u Srbiji je počelo da se priča tek pre godinu dana, kada se ovaj sistem u Sloveniji razvijao već tri godine. Tada je, kako kaže Tadej Slapnik, Slovenija uvidela da ne može više da ide napred sama. “Prvo smo počeli da sarađujemo sa Nišom, pa potom sa Beogradom i celom Srbijom. Za ovih godinu dana stvorila se…

pročitaj više...

Širenje vesti, kako pravih, tako i lažnih, sve je brže i jednostavnije razvojem interneta. Na društvenim mrežama svako ima svoj nalog, pa je svaka osoba neka vrsta medija za sebe, smatra Tatjana Vehovec, analitičarka iz Centra za nove medije Liber. „Svako od nas ima potencijal da proizvede lažnu vest, pitanje je da li ćemo to uraditi ili ne. Osim toga što možemo da proizvedemo lažne vesti, mi smo ’krivi’ i za njihovo širenje. Kada pričamo o lažnim vestima na internetu, mi to moramo da razumemo na mnogo širi način nego što je to slučaj u tradicionalnim medijima“, kaže Vehovec i…

pročitaj više...

Lažne vesti su goreća tema svuda u svetu, jer, iako su postojale oduvek, sa usavršavanjem novih medija njihovo širenje se intenziviralo i sada brže dolaze do mnogo većeg broja građana i građanki, pa njihove posledice mogu biti dalekosežne, kaže Tatjana Đukić, izvršna producentkinja serijala „Informativni mediji, informisana javnost“, u produkciji Media i reform centra Niš. „Sa druge strane, adekvatni odgovori na ovaj izazov i dalje su u razvoju, i izazivaju brojne polemike. Primer za to je, recimo, zakonska regulativa, koja se u evropskim zemljama poprilično razlikuje kada je reč o borbi protiv lažnih vesti. Različite stavove o ovome imaju i…

pročitaj više...

Prenošenje dezinformacija putem medija nije produkt savremenog doba, smatra dopisnica lista Danas iz Niša Zorica Miladinović. Kako kaže, lažnih vesti je bilo i početkom devedesetih godina, kada je ona počela da se bavi novinarstvom, a najočigledniji slučajevi su pravljenje takozvanog lepog života, ali isključivo u medijima. „Mi od predstavnika vlasti često slušamo da nam raste bruto društveni proizvod, da se smanjuje nezaposlenost, da dolaze investitori, da sledeće godine dolazi bolji život za građane Srbije i povećanje standarda, da smo lider razvoja i faktor mira i sigurnosti u regionu, da dobijamo komplimente Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da je sve…

pročitaj više...

Među najvrednijim dokumentima koja se čuvaju u Istorijskom arhivu u Nišu su bakrotisak iz 1737. godine, najstariji srpski prevod Ezopovih basni, prvi bukvar, a u ovoj zgradi u srcu Tvrđave istraživači mogu da nađu još mnoga dokumenta, koja čuvaju istoriju Niša i okoline. Istorijski arhiv je, kada je osnovan, obuhvatao ceo jug Srbije, od Aleksinca do Vranja, a sada pokriva grad Niš i sedam okolnih opština. Mnogi istorijski podaci dokazuju da je kralj Milan voleo da boravi u Nišu u svom dvoru, često je i Skupštinu dovodio u ovaj grad, a sednice su se održavale u zgradi pored Saborne crkve,…

pročitaj više...