Autor: Ivan Protić

Urednik portala mediarefrom.rs. Bivši urednik B92 INFO kanala. Aktivista Beogradskog centra za ljudska prava. Predavač medijske etike.

U Srbiji je definitivno uspostavljen medijski paradoks. Formalno, mediji nikada nisu bili slobodniji, a stvarno – nikada nisu bili toliko zavisni od vlasti. Glavni dragulj u kruni tog pokoravanja medija je finansiranje medijskih sadržaja javnim novcem. Ono se odvija u skladu sa maksimom “Ideje naše, novac vaš” čuvenog prevaranta Ostapa Bendera iz sovjetskog satiričnog romana Zlato tele Iljfa i Petrova. Uvod u ovaj marifetluk vlasti je bila privatizacija preostalih medija. U toj operaciji mnogi od njih su nestali a ostali su uglavnom dopali u ruke ljudi koji se nikada ranije nisu bavili informativnom delatnošću, ali su zato bili u bliskim…

pročitaj više...

Predlog srpskog predsednika o unutrašnjem dijalogu o Kosovu deluje kao nagoveštaj promene u političkom životu, ali je, sem stava da neće biti rata za Kosovo, inicijativa bez glave i repa. Za pravi dijalog je potrebno, pre svega, poznavati činjenice. Zatim, nužno je poštovanje onih koje pozivaš na razgovor, a kvalifikativi, kao što su “lopov”, “ološ” i “strani plaćenici” za srpsku opoziciju, medije i nevladin sektor, sigurno nisu pravi korak na tom putu. Potrebni su zatim i rezultati ozbiljnih istraživanja stavova građana Srbije o problemu o kome se razgovara. I, na kraju, ali ne i najmanje bitno, neophodna su realna saznanja…

pročitaj više...

U većini rasprava o post istini, koje se već dugo vode u svetu, nepravedno je zaobiđen veliki doprinos srpskih vlasti. On se u domaćoj izvedbi zove zamena teza i najkorišćeniji je instrument u borbi protiv “izdajnika”, “plaćenika” i “rušilaca ustavnog poretka”, kako vlasti nazivaju političke protivnike, odnosno one koji drugačije misle. Poslednjih nedelja su u tome isprednjačile dve dame. Tako je predsednica parlamenta Maja Gojković patetično i uzbuđenim glasom zatražila od poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da podnese ostavku na to mesto i da se onda kandiduje za gradonačelnika Beograda, jer njegova funkcija isključuje političko delovanje. Pri…

pročitaj više...

U medijskom prostoru Srbije, koji su devastirale sve vlasti ali najviše poludecenijska vladavina Aleksandra Vučića, paradoksi su česti. Međutim, najava vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića da će formirati novinarsko udruženje jer su postojeća „parapolitička“ koje će, između ostalog, imati zadatak da zaštiti „predsednika Srbije Aleksandra Vučića od napada tabloida“ je vrhunac licemerja. Jer, da bi neko bio novinar, vlasnik dnevnika i, naročito, osnivač novinarskog udruženja, mora da poštuje profesionalne standarde profesije. A onaj koji vređa sve koji ne misle kao on, na TV Pinku najavljuje državni udar koji se nikada ne dogodi, odnosno širi laži, ili u kolumni potpisanoj punim…

pročitaj više...

    Policija, u normalnim zemljama čuva građane, a među njima i novinare, od nasilnika i “tabadžija”. U Srbiji se, međutim, policajci sve češće ponašaju kao slobodni mislioci kojima je važnije da meditiraju o osnovnim filozofskim dilemama nego da građane zaštite od nasilnika i spreme ih tamo gde pripadaju. Naravno, za takav stav  nisu krivi srpski policajci već Srpska napredna stranka i njen vođa, teoretičar i sveprisutni portparol Aleksandar Vučić i njegov potisnuti ali nikada odbačeni radikalski stav prema demokratiji i građanima.      Taj stav – demokratija da, ali samo za one koji misle kao ja, status  građanin  samo…

pročitaj više...

Široko rasprostanjeno mišljenje među domaćim moćnicima, naročito političarima, je da su novinari građani niže vrednosti, u odnosu na koje je sve dopušteno. U tome posebno loše prolaze koleginice novinarke jer su, dodatno, i meta seksističkih napada i predloga. Nizu uvreda, maltretiranja, ponižavanja, seksističkih primedbi i nepristojnih predloga, uglavnom iz redova vladajuće SNS, pridružio se ovih dana i Saša Janković, predsednički kandidat, političar izrazito građanske orijentacije. On je, u razgovoru na TV N1 na pitanje novinarke koje je novo ime pokreta koji je formirao odgovorio „Mogu da vam kažem, ali onda moram da vas poljubim.“ „Ne mereći težinu uvreda, koje se…

pročitaj više...

Medijske slobode su za političare u Srbiji vruć krompir. S jedne strane, to je dobra demokratska legitimacija pred spoljnim svetom, a s druge, u nedovoljno razvijenoj demokratskoj svesti političara, to je opasnost za državu i naciju, čitaj sopstvenu poziciju, vlast i moć. To naravno nije specijalitet Srbije, ima ga svugde u svetu, ali je on kod nas, naročito u tekućoj deceniji, razvijen gotovo do savršenstva. Tako se u našem političkom životu pod medijskim slobodama podrazumevaju hvalospevi vlasti dok je njihov drugi podrazumevani deo, traženje racionalnih agumenata i kritičko preispitivanje ponašanja vlasti, definisan kao antidržavno delovanje, rad za strane interese i,…

pročitaj više...

Arhineprijatelj aktuelne srpske vlasti, čovek-građanin, dobio je priliku da na ovim predsedničkim izborima jasnije pokaže svoje lice. Naime, u trku su se upustila, imenom i prezimenom, dva čoveka koji su kandidati građana a ne političkih partija. Istina, takvih pojava je bilo i ranije, od početka novog višestranačja u Srbiji 1990,  ali su one bile na nivou marginalnog,  pa i karikaturalnog, poput nezaboravljenog Nikole Šećeroskog. Ti kandidati, Saša Janković i Vuk Jeremić, bez obzira na male šanse da pobede na  predsedničkim izborima, i bez obzira na razlike u političkim programima, izazvali su bes i haos u glavama  naprednjaka i njihovog vođe…

pročitaj više...

Lider LDP Čedomir Jovanović je nesebično izašao iz svog poslaničkog kluba i prešao u poslanički klub LSV Nenada Čanka, da bi ga očuvao posle odlaska Marinke Tepić iz principijelnih razloga. Njegovo objašnjenje da treba sačuvati jedan opozicioni poslanički klub je uglavnom tačno, ali to nije najbitnija stvar u fenomenu globalnog ponašanja političara. To isto važi i za ostale primere. Tako je više republičkih poslanika i lokalnih odbornika, uvek posle izbora, iznenada otkrivalo „afinitet“ prema pobedničkoj stranci i njenom programu koji je, jelte do tada bio nepoznat, i promenilo poslaničko jato. Istina, bilo je i onih koji to nisu odmah shvatili,…

pročitaj više...

Živeti u zemlji koja se proteže od Horgoša do Prohora Pčinjskog i od Batrovaca do Vrške Čuke podseća na život u zemlji barona Minhauzena i grofa Potemkina. Prosto ne možete da podignete glavu od pozitivnih brojki kojima nas bombarduju zvaničnici na čelu sa najgrlatijim, premijerom Aleksandrom Vučićem. U Srbiji, po njihovim rečima raste gotovo sve – budžetski suficit, zaposlenost, izvoz, zarade. Istina, raste i ono o čemu nerado govore – kršenje prava zaposlenih, zavisnost medija od političkih centara moći, nivo prostakluka u narodnoj skupštini i govoru političara, provlačenje političkih protivnika kroz tabloidno blato, etiketiranje kao stranog plaćenika i izdajnika svakog…

pročitaj više...