Author: Media & Reform centar

Autorka: Luna Stevanović  Aleksandar Vučić izlazi iz frižidera, Boško Obradović ima čarobni štap, Miroslav Aleksić svira harmoniku, a Gordana Čomić pokazuje srednji prst – sve su to segmenti predizbornih spotova u prethodnim izbornim ciklusima. Eksperti kažu da se stranke obraćaju ciljnim grupama koje bi da pridobiju, a sve su češće spotovi prilagođeni društvenim mrežama. Ipak u organizaciji CRTA kažu da spotovi već neko vreme ne igraju ključnu ulogu u konačnom rezultatu, već da se do njega dolazi drugim modelima i sredstvima koji su često suprotni  Analiza predizbornih spotova u poslednjih 13 godina, u izbornim ciklusima za parlament, pokazala je da…

Autor: Nenad Stanković Dok zvanična statistika MUP-a, u protekle 3 godine, beleži tek 21 slučaj neke vrste prinudnog prosjačenja u Srbiji, podaci pokazuju da je samo na ulicama glavnog grada 5.000 beskućnika. U svom svedočanstvu skoro dvodecenijskog života na ulici Ivan Janković ukazuje na činjenicu da je problem mnogo složeniji i da otvara pitanja socijalne politike, bezbednosti i odgovornosti institucija i građana. Na ulicama, u podzemnim prolazima i ispod nekolicine beogradskih mostova svakodnevno se mogu videti osobe u stanju beskućništva. Deo njih bavi se prosjačenjem, a pojedini su i žrtve prinudnog prosjačenja. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić svojevremeno je izjavio da…

Autorka: Mijona Ranđelović U periodu od 2021. do 2025. godine, gradovi Niš i Vranje izdvojili su oko 530 miliona dinara ukupno za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja koji doprinose javnom interesu. Rezultati konkursa pokazuju da je, po pravilu, najviše novca odlazilo medijima bliskim vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, a da su o dodeli para odlučivali skoro uvek isti ljudi iz nekoliko istih udruženja. Kada se sva dokumentacija sa medijskih konkursa u Nišu i Vranju u poslednjih 5 godina stavi na papir, evidentni su obrasci ponavljanja: isti mediji bliski lokalnim vlastima dobijaju najveće sume novca, imena članova komisije se ponavljaju iz…

Autorka: Anja Diamant Nakon tri godine negodovanja građana zbog neasfaltiranog i neobeleženog humanitarnog parkinga kod OŠ „Sveti Sava“, on je konačno rekonstruisan. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko je tačno novca do sada prikupljeno u humanitarne svrhe s obzirom da postoji razlika od pola miliona dinara u zvaničnim podacima „Parking servisa“ i nadležne uprave. Saga oko teniskih terena kod OŠ „Sveti Sava“ trajala je godinama, a kada je taj problem konačno rešen javio se prostor usred Opštine Medijana koji je trebalo da dobije namenu. Tadašnja garnitura na vlasti, na čelu sa uhapšenom gradonačelnicom Draganom Sotirovski, rešila je da to bude humanitarni…

Centar za omladinski rad raspisuje Javni poziv za dodelu sredstava organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje rade sa mladima i imaju iskustvo u omladinskom radu. Poziv se raspisuje o okviru projekta ,,Zdravlje mladih ispred profita – Veća zaštita maloletnih potrošača od prodaje alkohola’’, koji finansira Evropska unija i IOGT-NTO pokret iz Švedske, a sprovode Centar za omladinski rad, Media i reform centar Niš i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine. U okviru ovog poziva biće izabrano ukupno 6 organizacija civilnog društva. Opšti cilj Poziva: Osnažiti organizacije civilnog društva iz Srbije, sa fokusom na opštine van Beograda, za aktivno učešće u…

U svetlu sve češćih napada i pritisaka na novinare i novinarke koji profesionalno rade svoj posao – želimo da čujemo sa čime se sve suočavate u svojim redakcijama, ali i van njih. Media i reform centar Niš sprovodi anketu o tome koliko su česti pritisci i pretnje prema medijima, kao i koliko su njihovi radnici/ce skloni da iste prijavljuju.  Svedočimo gotovo svakodnevnim pritiscima na novinarski esnaf, a nije retkost ni da novinari i novinarke, kao i ostali medijski radnici/ce budu “na meti” predstavnika najviših državnih institucija. Medijski preofesionalci koji svoj posao obavljaju u skladu sa Kodeksom bivaju etiketirani kao “fašisti”,…

Kako je Srbija pristupila programu Partnerstvo za mir 2006. godine, naša država i NATO alijansa kontinuirano unapređuju međusobnu saradnju i dijalog, dok aktivno učešće Srbije u “Nauci za mir i bezbednost” od 2007. godine predstavlja korak dalje u učvršćivanju tih odnosa, koji traju i danas. Ovaj program spaja naučnike iz Srbije sa kolegama iz sveta, kako bi udruženim snagama doprineli bezbednosti, stabilnosti i solidarnosti između nacija.  O saradnji, ali i značaju Srbije i ovog regiona za Alijansu, govorio je i komandant združenih snaga NATO-a iz Napulja, admiral Stjuart Manč. NATO i Srbija su formalni partneri već 18 godina. NATO uvažava…

Naučnici širom sveta rade na tome da naša planeta bude bolje mesto za život – da bude energetski i ekološki bezbednija. Brojne organizacije kroz svoje programe podržavaju male revolucije koje nastaju u laboratorijama, a jedan od tih programa je i “Nauka za mir i bezbednost” u okviru NATO-a. Program “Nauka za mir i bezbednost” nastao je 1958. godine. Od tada do danas u okviru njega realizovano je više od 300 zajedničkih aktivnosti među državama članicama i državama partnerima NATO-a. Brojni projekti bavili su se raznim značajnim temama – od ekološke i energetske bezbednosti, veštačke inteligencije, sajber odbrane pa do borbe…

Još od 2007. godine kada je postala aktivna učesnica programa “Nauka za mir i bezbednost”, Srbija, kao partnerska zemlja, zajedno sa članicama NATO-a razvija niz projekata u čijem je fokusu borba protiv terorizma, odbrana od hemijskih i nuklearnih agensa, sajber odbrana, energetska i ekološka bezbednost. Bezlitijumske super baterije, flasteri koji uz pomoć veštačke inteligencije prate vitalne funkcije kod ljudi, radar koji iz vazduha detektuje mine i inovativni tekstilni materijali koji štite od nervnih agensa i zračenja – samo su neki od brojnih projekata nastalih u okviru NATO programa “Nauka za mir i bezbednost”, u čijem su stvaranju učestvovali i naučnici…

Benzinske stanice mogle bi u budućnosti da budu u potpunosti zamenjene vodoničnim, budući da svet intenzivno traga za novim “zelenim” izvorima energije. Tim srpskih naučnika na Institutu za nuklearne nauke “Vinča” u Beogradu u saradnji sa međunarodnim partnerima radi na kreiranju posebnog vodoničnog kompresora koji bi takve stanice mogao da učini dostupnijim, jeftinijim i bezbednijim.  Najrasprostranjeniji gas u svemiru – vodonik, već se koristi kao energent, ali da bi mogao tako da se primeni neophodno ga je najpre kompresovati. Za tu namenu se koriste standardni kompresori, dok tim naših naučnika na Institutu za nuklearne nauke “Vinča” u Beogradu, ide korak…