Author: Media & Reform centar

Zvanični početak saradnje Srbije i NATO-a datira od 2003. godine kada je Beograd zvanično zatražio da se pridruži Alijansi putem programa Parnterstvo za mir. Srbija je u pomenutom partnertstvu već 16 godina, a počela je da učesvuje u njemu 2007. godine u procesu planiranja i pregleda. Saradnja Srbije i NATO-a je iz godine u godinu bila sve naprednija, preko različitih vojnih vežbi, medicinske obuke vojnih osoblja, logističke podrške i saradnje u oblastima nauke i tehnološkog razvoja, obeležavanjem poseta na visokom nivou i usvajanja novog Individualnog akcionog plana partnerstva.

pročitaj više...

Predstavnici zemalja saveznica NATO-a su 14. juna 2021. godine dogovorili prioritete Alijanse za narednu deceniju. NATO alijansa plan akcije vezane za klimu uvrstila je u Agendu 2030 godine. Među ključnim koracima istaknuta je borba i prilagođavanje klimatskim promenama. U martu 2022. godine, ministri spoljnih poslova NATO-a usvojili su “Klimatske Promene i Bezbednosna Agenda” i prema ovom dokumentu imaće uvid u probleme klimatskih promena iz različitih perspektiva. NATO će prema ovom akcionom planu raditi na podizanju svesti saveznika i svesti o klimatskim promenama, radiće na adaptaciji i doprineti njihovom ublažavanju.

pročitaj više...

U trenutku osnivanja NATO savez se sastojao od 12 članova osnivača. Kasnije, taj broj se proširio i sada Alijansa broji 30 članica. Pored njih, Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Gruzija izrazile su želju da uđu u NATO, dok su Finska i Švedska podnele formalne prijave za članstvo. Dvadeset članica programa Partnerstvo za mir, među kojima je i Srbija, dobrovoljno sarađuju s NATO-om na bilateralnoj osnovi. NATO ima politiku otvorenih vrata i članstvo u organizaciji je moguće za zemlje koje ga zatraže i ispune uslove. Pored toga, učlanjenje novih članica u NATO moraju ratifikovati sve postojeće članice.

pročitaj više...

Dosadašnja saradnja Srbije i NATO saveza ogledala se u zajedničkim sastancima, poštovanju i sprovođenju zajedničkih dokumenata i programa. Kancelarija za vezu NATO-a u Beogradu je poštovala stav Srbije o vojnoj neutralnosti. Prema rečima prof. Predraga Cvetkovića je da je Srbija zemlja od centralnog značaja na Zapadnom Balkanu, a kako će se odnosi dalje razvijati zavisiće od prioriteta Srbije i onoga što naša zemlja vidi kao najbolji nacionalni interes. Više o budućim oblicima saradnje pogledajte u videu iz serijala “Saradnja Srbije i NATO-a”.

pročitaj više...

Severoatlantski savet je 7. februara 2006. godine doneo odluku da se uspostavi NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu. Srpska strana je to i formalno prihvatila 9 meseci kasnije. Kancelarija se nalazi u zgradi Ministarstva odbrane i prvenstveno održava vezu NATO-a sa srpskim vojnim vlastima i institucijama. Od svog osnivanja NATO vojna kancelarija za vezu do danas je uglavnom bila fokusirana na olakšavanje saradnje Srbije sa Alijansom u okviru Partnerstva za mir. Koji su glavni ciljevi NATO vojne kancelarije za vezu, zbog čega je osnovana i kakav uticaj to ima na našu zemlju pogledajte u videu iz serijala “Srbija i NATO”.

pročitaj više...

Od početka do danas na saradnju Srbije i NATO-a uticalo je nekoliko različitih događaja i aktivnosti, a intezitet saradnje je varirao u zavisnosti od političkih događaja poslednjih decenija. Pre svega, ulazak u program Partnerstvo za mir omogućio je Srbiji pristup brojnim radnim grupama otvorenim za NATO partnere, kao i učestvovanje u brojnim aktivnostima koje koriste našoj vojsci, ali i otvaraju nove mogućnosti za angažovanje u nauci. Prema rečima šefa vojne kancelarije NATO-a u Beogradu, Srbija igra ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti i stabilnosti u čitavom regionu i obe strane imaju koristi od zajedničke saradnje. Više tome kako ova saradnja utiče…

pročitaj više...

Prva Amerikanka koja je obukla uniformu srpske vojske i ponela čin narednika, bila je medicinska sestra iz Njujorka Rut Farnam. Nesebično je pomagala narodu Srbije, a o ratu i stradanju Srba napisala je knjigu. Uz to je bila i prva žena koja je kročila na oslobođenu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije. Rut Stenli Farnam bila je medicinska sestra i svoje znanje i humanost odlučila je da podeli i sa srpskim narodom. U Srbiju je stigla još za vreme Prvog balkanskog rata, a njena prva stanica u Srbiji bio je Vračar i bolnica koju je vodio doktor Vojislav Subotić. Farnamova je u…

pročitaj više...

Tokom bitke na Drini 1914. godine, poznatoj i kao Gučevska bitka, mnogi srpski i austro-ugarski vojnici su stradali. Na Gučevu se i danas nalazi Spomen-kosturnica gde su sahranjeni njihovi posmrtni ostaci. O ovom boju, o kojem mnogi Srbi malo znaju, Amerikanac Džon Rid pisao je u svojoj knjizi “Rat u Srbiji 1915” gde je zabeležio i sve strahote epidemije tifusa sa čijim se posledicama susreo u Nišu. Kada govorimo o Džonu Ridu, ne možemo, a da ne istaknemo to da je on bio jedan od retkih Amerikanaca koji su ratnu Srbiju poznavali jako dobro, jer je tokom rata prešao uzduž…

pročitaj više...

U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.  Dve najveće bitke u Prvom svetskom ratu bile su Kolubarska i Cerska, pre Albanske golgote. Posle golgote bilo je bezbroj njih na putu od Krfa do Beograda, dok je srpska vojska oslobađala porobljene teritorije. Samo kraj Kolubare i na Ceru ostalo je više od 30.000 mrtvih srpskih vojnika. Na Kajmakčalanu još oko 5.000. Koliko je tek porodica zavijeno u…

pročitaj više...

Doktor Edvard Rajan predvodnik je prve delegacije lekara iz Sjedinjenih Američkih država i jedan od najzaslužnijih za spasavanje prestonice od austrijskih bombi. Rozali Morton je Amerikanka zaslužna za izgradnju tri bolnice u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, a poznata je i po školovanju srpskih studenata. U teškim trenucima za Srbiju tokom Prvog svetskog rata, u pomoć su pritekli humani ljudi sa različitih strana sveta, među kojima i Edvard Rajan i Rozali Morton. Prekrivanje bolnice američkom zastavom kako bi je sačuvao od neprijateljske vatre samo je jedno od humanih dela doktora Rajana. Doktorka Morton bila je prisutna na forntovima gde je…

pročitaj više...