Romi su po brojnosti treća nacionalna manjina u Srbiji. Prema poslednjem popisu iz 2022, u Srbiji živi više od 130.000 Roma. Iz organizacije Opre Roma tvrde da je realan broj najmanje pola miliona Roma. Diskriminacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Romi i Romkinje suočavaju, posebno je vidljiva pri zapošljavanju. Poslodavci ne žele da zapošljavaju Rome, samo zbog toga što su Romi. Ovo trvdi 34% ispitanika istraživanja koje je radila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti 2021. Romkinje ističu još veće na tržištu rada – manje su plaćene za isti posao, među prvima dobijaju otkaz i ne napreduju zbog nižeg obrazovanja.
Ja kažem – „Ne valja vam ime i prezime”, zato što imaju muslimanska imena i prezimena, i samim tim se odaje da su oni ustvari Romi, a uvek postoji predrasuda i stereotip – „Romi kradu”, „Romi su nikakvi radnici”. Postoji ta diskriminacija i postoji ona javna i ona skrivena koju je jako teško dokazati. Na primer, ako oni konkurišu za neki posao, oni kažu „Poznaćemo vas”. Dešavalo se da sve odgovara – škola, odgovara stručna smena, radni su, vredni i sve to, ali nije odgovaralo ime i prezime – „Pa znate, mi ne zapošljavamo Rome”- kaže Ajša Alić, pedagoška asistentkinja OŠ „Vuk Karadžić”.
Prema podacima Romskog centra za žene i decu „Daje” iz 2023. godine, oko 30% Romikinja je prisiljeno od strane partnera ili roditelja da stupi u brak ili vanbračnu zajednicu, a čak 67% Romkinja stupilo je u dečiji brak.
Uzroci sklapanja dečjih brakova su siromaštvo, nedostatak obrazovanja, nejednakost, rodno zasnovano nasilje, kulturološko nasleđe, ali i nepostojanje institucionalne reakcije, podaci su Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
U praksi se dešava da nadležni organi i institucije odbijaju da reaguju na prijavu slučajeva prisilnih maloletničkih zajednica iz romskih naselja, uz stereotipno obrazloženje da su takva pravila romske zajednice i da se ne treba mešati u tradiciju. Više od polovine romskih devojčica udaje se pre navršene 18. godine.
Slušala sam pre neki dan jednu izjavu gde je voditelj rekao da su prinudni dečji brakovi deo romske tradicije. Ne, nisu, apsolutno nisu. U svakoj siromašnoj zajednici postoji prinudni brak, postoji maloletnički brak. Postoji u selima, gde devojke srpske nacionalnosti, mađarske i ostalih nacionalnih manjina isto se udaju rano, ostaju trudne. Sve je isto, ali nekako su tu Romi na tapetu. Uvek su oni nekako na tapetu . kaže Ajša Alić.
Kako ona vidi rešenje ovog problema i da li ono uopšte postoji?
Mislim da treba više da se družimo i da upoznamo jedni druge. Neromska populacija vrlo slabo ulazi u romska naselja, vrlo slabo se organizuju manifestacije gde će Romi biti uključeni, a prosto, i oni negde imaju taj neki strah da neće biti prihvaćeni, pa tako, i oni se povlače i žive tako kako žive. Mislim da treba tu da se stavi jedna velika tačka i da krenemo svi zajedno od početka, treba pričati o tome, treba srušiti predrasude i stereotipe kako bi svi nastavili dalje da živimo. Recimo, u Vojvodini postoji 27 nacionalnih manjina, svi sa svima funckionišu, a zašto to nije slučaj i kod nas na jugu? Zašto se delimo? Nema potrebe za tim.
Nakon preporuka Komiteta za prava deteta i Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad ženama, rešavanje problema dečijih brakova našlo se u nekoliko važnih dokumenata u Srbiji, odnosno u strategijama za rodnu ravnopravnost, prevenicije i zaštite od diskriminacije i uključivanja Roma i Romkinja.
Autorka: Marija Todorović
Projekat je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Izneti stavovi u sadržaju ne izražavaju stavove donatora.
Povezane vesti
Romske priče: Predstava “Ajša” – priča o ugovorenim brakovima 
Rromane paramiča: Rroma thaj Rromnja ki Srbija panda phare arakhena buti 
Rromane paramiča: Predstava “Ajsha” – storija taro prandipa ko kontrakti 
Rromane paramiča: Diskriminacija tani jek taro embaro problemi koleja o Rroma thaj Rromnja dikhenape