Author: Nemanja Stevanović

„Čuo sam da renovirate most koji povezuje Tvrđavu i centar grada. Predlažem vam da most ne renovirate kao most, nego kao vezu između dve važne lokacije u gradu – Tvrđave i gradskog jezgra. U tom slučaju to ne bi bio most, već kapija. Tako biste iz Tvrđave na centralni trg dolazili prolazeći kroz kapiju“, predlaže profesor arhitekture i urbanizma iz Katara Ali Alrauf. Niška tvrđava spada u one koje svakodnevno posećuju, kako turisti, tako i meštani. Ipak, treba odgovoriti na izazov pred kojim se nalazi Niška tvrđava, tvrdi profesor Alrauf: „Da li Tvrđavu treba sačuvati samo kao mesto kome se…

„Nakon oslobođenja u Prvom svetskom ratu, vojska je zatekla Niš koji je bio opljačkan i uništen. Sve je trebalo ponovo izgraditi, a u tome je pomogao i entuzijazam stanovnika koji su polako raščišćavali ulice, mesec dana nakon oslobođenja je ponovo uvedena struja. Radnici su se sami organizovali i pomogli da se pokrene proizvodnja. Tada je krenuo početak oporavka jednog od važnih gradova ovog dela Srbije“, započinje priču o Nišu između dva rata istoričar iz Istorijskog arhiva Niša Boban Janković. Niš je neposredno pred početak Prvog svetskog rata dobio na značaju preseljenjem prestonice iz Beograda, u ovom gradu je predsednik Vlade…

Romska kultura, iako nomadska i pod uticajem kulutra zemalja u kojima Romi žive, uspela je da očuva svoju autentičnost po kojima je prepoznatljiva. Iako u velikom broju slučajeva budući da je marginalizovana, prenošena sa kolena na koleno – u 21. veku, potrebno je stvaranje instucije za čuvanje i negovanje romske kulture. Upravo takva institucija otvoriće se u Nišu, najavljeno je i na gradskom forumu Romska kultura danas. Romolog profesor dr Dragan Todorović pozdravio je otvaranje Romskog kultunog centra. Kako navodi, previše dugo je romska kultura bila na “prašnjavim putevima” i da upravo zaštita romske kulture treba da se štiti postojanjem…

“Da li je svaki ekstremizam fašizam? Nije. Da li svaki ekstremizam ako eskalira može postati fašizam i postane trajno neko političko stanje? Može?”, rekao je na gradskom forumu “Ekstremizam i radikalizam kao izazovi savremenog društva” predsednik Saveza antifašista Vojvodine profesor dr Duško Radosavljević. Veliki izazovi savremenog društva predstavljaju ekstremizam i radikalizam, kao i njihov krajnji oblik fašizam. Ono što profesor Radosavljević ističe kao pogubno u ovim ideologijama je podela ljudi na osnovu rase, nacije i veroispovesti: “Ekstremizam pokušava da nas natera da ne razmišljamo, da se ne družimo”, podvukao je on. Istoričarka i građanska aktivistkinja Danica Stefanović navela je da…

„Osnovni elementi ustava, koji i imaju najveći uticaj, tu su da ograniče vlast i kanališu je u institucije, a ne da ona sa neke druge strane deluje nekontrolisano. Kroz zaštitu prava i kroz ograničavanje vlasti dobijamo sistem koji postavlja osnove za demokratiju“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević. Poštovanje ljudskih prava i prava manjina je u aktuelnom Ustavu Republike Srbije zagarantovano. Problem nastaje kada se ta ustavna rešenja ne primenjuju. „Naš Ustav govori o slobodnim i poštenim izborima, a mi takve izbore u praksi nemamo; Ustav govori o zaštiti osnovnih sloboda i prava građana, a mnoga od…

„Ljudi često ne razumeju šta je to invaliditet, kako se takvim osobama pristupa, a često se i ’boje’ jer nisu imali prilike da se sa tim susretnu. Sem čudnih pogleda, ’neugodnih’ pitanja, i toga da mi neke stvari prosto nisu bile jednako dostupne bez pomoći drugih, nisam se suočavao sa ozbiljnijom diskriminacijom tokom školovanja“, kaže dvadesetsedmogodišnji master ekonomije Mladen Petković. Skoro deset procenata stanovništva u Srbiji ima neku vrstu invaliditeta. Iako je zakonski okvir za dostojanstven život osoba sa invaliditetom zaokružen još 2011. godine, najveće primedbe predstavnika organizacija osoba sa invaliditetom odnose se na pristupačnost javnih institucija, i na arhitektonske…

Kraj svake kalendarske godine obeležava rasprava o budžetu za sledeću godinu u Narodnoj skupštini, kao i u gradskim i opštinskim. Za razliku od prethodne godine, kada je sednica na kojoj se raspravlja o budžetu Grada Niša za 2018. godinu zakazana dan pre održavanja, ove godine rukovodstvo Grada i nekoliko nevladinih organizacija započeli su razgovore o budžetu mesec dana pre zakonski određenog roka za donošenje ovog bitnog dokumenta. Još jedna novost je i da građani Niša već sada mogu pogledati radnu verziju Odluke o budžetu, kao i da pošalju svoje predloge za izmenu i dopunu. Sa druge strane, građani Srbije nisu…

„Mislim da Tvrđava pre svega treba da dobije domaćina. Mi smo zaduženi da reagujemo na bilo koje oštećenje ili da predlažemo mere zaštite. Međutim, mi nismo domaćini, a nije domaćnin ni Muzej. Tvrđava se vodi kao imovina Republike Srbije, a Grad Niš je korisnik. U Gradskoj upravi ne postoji služba, niti pojedinac kome ćete se obratiti kada treba reagovati“, rekla je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Niša Ljiljana Berić na gradskom forumu „Sva lica Tvrđave“. Međutim, uprkos problemu „domaćina“, Niška tvrđava je prepoznatljiv simbol Niša, a svoje mesto je našla i na grbu Grada. Tvrđava je deo svakodnevnog života u…

Hladno zimsko vreme samo je jedan od problema sa kojima se suočavaju migranti u Srbiji. Veći problem, kako navodi Miodrag Ćakić iz organizacije Refugee Aid Serbia, jesu oni koji se ne vide na prvi pogled – psihičko stanje ljudi koji od rata na Bliskom istoku beže put zemalja Evropske unije. Za razliku od prethodnih godina migrantske krize, u Srbiji se manje migranata zadržava u kampovima. Razlog tome je, kaže naš sagovornik, otvaranje kampova u Velikoj Kladuši i Bihaću. Ipak, neki od njih primorani su da ostanu u Srbiji, a najčešće to rade zbog nemogućnosti da pređu granicu sa Mađarskom ili…

„Dijalekti iščezavaju i to je neminovno jer civilizacija sa svim svojim tekovinama juriša na njih – televizija, radio, nove tehnologije. Naš najveći dijalektolog Pavle Ivić rekao je da nije šteta ako dijalekti nestanu zbog načina života, progresa, ali šteta je ako oni nestanu neispitani i nezapisani. Dijalekti su neiscrpna riznica podataka koji osvetljavaju istoriju, tipologiju i karakterologiju našega čoveka, a čuvaju i svedočanstvo identiteta i kontinuiteta kroz imenoslov, toponimiju. To liči na snežnu stazu u kojoj su svi ostavili svoj trag“, kaže u intervjuu za naš portal lingvista dr Slobodan Remetić. Predavanje u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla“ u Nišu povodom…