„Mislim da Tvrđava pre svega treba da dobije domaćina. Mi smo zaduženi da reagujemo na bilo koje oštećenje ili da predlažemo mere zaštite. Međutim, mi nismo domaćini, a nije domaćnin ni Muzej. Tvrđava se vodi kao imovina Republike Srbije, a Grad Niš je korisnik. U Gradskoj upravi ne postoji služba, niti pojedinac kome ćete se obratiti kada treba reagovati“, rekla je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Niša Ljiljana Berić na gradskom forumu „Sva lica Tvrđave“.
Međutim, uprkos problemu „domaćina“, Niška tvrđava je prepoznatljiv simbol Niša, a svoje mesto je našla i na grbu Grada. Tvrđava je deo svakodnevnog života u Nišu jer je stalno otvorena, bez komercijalnog sistema naplate, pa je Nišlije, a i posetioci i turisti koriste kao šetalište, ali i mesto dešavanja brojnih i raznovrsnih manifestacija i festivala.
Sa druge strane, Ljiljana Berić je navela da postoje mogućnosti za poboljšanje same ponude Tvrđave kako bi se upotpunila turistička ponuda Niša.
„Zavod je krenuo korak dalje i predložili smo Gradu da uradimo strategiju zaštite Tvrđave kao nepokretnog kulturnog dobra u funkciji turističke ponude. Prva faza je formiranje Ulice starih zanata koja bi obuhvatila konake, spaljene ateljee i nekadašnji magacin Gradine. Te objekte bi trebalo preurediti u autentične dućane“, dok u prostoru „Apsane“ se planira otvaranje Arheološkog centra, dodala je ona.
U revitalizaciju Niške tvrđave uključila se i Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) uvidevši važnost, ali i potencijal same Tvrđave kao nepokratnog kulutrnog dobra, ali i turističkog mesta. Arhitektica iz KLER-a Milena Tokalić navela je da su već tri projekta, od kojih je jedan završen, revitalizacije i sanacije Tvrđave.
„Prvi projekat revitalizacije Tvrđave koji je sproveo KLER je rekonstrukcija gledališta na Letnjoj pozornici – zamenjene su stolice, a jedna od tri niše je pretovrena u prostor za organizatore i goste dešavanja. Drugi je rekonstrukcija bine i poda na Letnjoj pozornici, uređenje sanitarnog čvora i šetališta iznad Pozornice, dok je treći rekonstrukcija terena u Rovčetu“, navela je Tokalić.
Ona je na gradskom forumu najavila i još jedan prijekat – sanaciju dela bedema Tvrđave:
„Prvi deo ovog projekta biće sanacija samih bedema, a drugi deo je formiranje šetališta od dela iznad autobuske stanice drvenog mosta“.
Veliki problem, podsetile je ona, jeste i lokacija Cvetne i Zelene pijace tik uz Tvrđavu. Cvetna pijaca, dodaje, zatvara i Beogradsku kapiju. Međutim, posle dugog niza godina razmišljanja, razgovora i planiranja – došlo se do rešenja ovog problema:
„Što se tiče izmeštanja Cvetne i Zelene pijace – zakupci tezgi imaju ugovore do 2021. godine, pa izmeštanje pijace na mesto sadašnjeg Otvorenog tržnog centra može da krene tek tada“, zaključila je Milena Tokalić.
