“Mladi kreću da se ekološki osvešćavaju, ali na samom smo početku što me raduje zato što postoji prostor da se razvijamo”, kaže članica pobedničke ekipe na prvom niškom Climathon-u Aleksandra Stanković. Dvadesetpetoro mladih u DELI prostoru učestvovali su u globalnoj akciji Climathon. Pravila su bila ista za sve učesnike u preko 100 gradova sveta – za 24 časa treba naći način na koji se može rešiti problem klimatskih promena u gradskoj sredini. Prvi Climathon u Nišu organizovale su ENECA i PROAKTIV uz podršku Crédit Agricole Banke. Vladan Risantijević iz ENECA-e kaže da mladi imaju znanje i ideje, a potrebno im je prilika da to…
Author: Nemanja Stevanović
pročitaj više...
„Sećanja se nisu ticala samo veliki ratnih heroja, koji su dobili odlikovanja Srbije i Francuske, nego i onih ratnika, Srba i Francuza, koji su podelili cigaru kao strastveni pušači, pa razmenili tabakere. Sto godina kasnije ta tabakera završila je kod praunuke strastvenog pušača iz Prvog svetskog rata“, kaže arhitektica-konzervatorka Aleksandra Mirić o putujućoj izložbi „Naša istorija, naša sećanja“, koja podseća na prijateljstvo Srbije i Francuske tokom Velikog rata. Prikupivši predmete, fotografije i pisma srpskih i francuskih vojnika, koji su zajedno ratovali tokom Prvog svetskog rata, Francuski institut u Srbiji organizovao je izložbu koja ide od grada do grada prateći datume…
„Želimo da verujemo da Niš, kao studentski grad, pored svih velikih festivala treba da ima i mali festival na koji će dolaziti oni koji vole i žele džez. Za to je potreban adekvatan ambijent, umetnička vrednost, vrhunska produkcija, dobar zvuk, da sve bude organizovano kako treba“, kaže jedna od pokretačica obnovljanja Naissus Jazz festivala Varvara Anastasijević. Trinaesti Internacionalni susreti džez muzičara Naissus Jazz nakon dvadeset i šest godina pauze održaće se od 1. do 4. novembra. Otvaranje festivala biće u Centru za kulturu Aleksinac nastupom Big benda Radio-televizije Srbije. Narednog dana, festival se seli u salu niškog Narodnog pozorišta, a…
„Ljudski mozak se evolutivnim procesima razvijao u prilično vizuelnom pravcu. Instinktivno daleko više informacija dobijamo analizom grafičkog sadržaja nego pisanog, što ukazuje na izuzetan značaj fotografije u domenu prenošenja informacija putem medija“, kaže umetnik Davorin Dinić. Uloga fotografije u medijima, navodi naš sagovornik, jeste davanje emotivnog pečata informaciji, pozivanje na empatiju i iniciranje osećaja bliskosti sa temom. Međutim, on upozorava da je fotografija danas često lišena konteksta. Upravo je zato lako manipulisati fotografijom: „Postoje razni nivoi zloupotrebe fotografija, neki od njih čak ni ne uključuju manipulaciju. Ponekad je stavljanje u pogrešan kontekst sasvim dovoljno da se ciljana grupa obmane. Naravno, postoje…
„Na sektoru Niš, naše i bugarske jedinice vode oštre borbe i potpuno su okružile grad. Svi pokušaji njemačkih jedinica da se izvuku iz obruča nisu uspjeli“, glasilo je obaveštenje vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita 14. oktobra 1944. za radio Slobodna Jugoslavija o operaciji oslobađanja Niša. Združenom vojnom akcijom 13. korpusa, 2. proleterske i 45. divizije Narodnooslobodilačke vojske uz sadejstvo delova Crvene armije i bugarske 2. armije Niš je oslobođen 14. oktobra. „Niška operacija izvedena je u sklopu većeg strategijskog plana Vrhovne komande Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, kao i Glavnog štaba Srbije, da…
Nakon povlačenja srpske vojske iz Niša, ratne prestonice Kraljevine Srbije tokom Prvog svetskog rata, 2. novembra 1915, skoro tri pune godine Niš je bio pod okupacijom Centralnih sila. Prva srpska armija, kojom je komandovao vojvoda Petar Bojović, naterala je 11. nemačku armiju pod vođstvom feldmaršala Augusta fon Makenza da se povuče iz Niša nakon dvodnevnog okršaja. Srpska vojska na čelu sa kraljem Petrom I Karađorđevićem i vojvodom Petrom Bojovićem ušla je u Niš 12. oktobra 1918. godine. Oslobođenje Niša, navodi istoričar Milan Ranđelović, lokalnom stanovništvu značilo je vraćanje u svet kome su pripadali do novembra 1915. godine. „Pored taktičkog i…
Novi, jubilarni 80. broj akademskog lista Pressing i 18. broj Strip Pressinga izašli su iz štampe. Osim novih tema i tekstova, uredništvo Pressinga najavljuje i novitete – podlistak Pressing junior. Strip Pressing posvećen je autorkama sa Balkana. Glavni i odgovorni urednik Dejan Kostić za naš portal kaže da su se za Pressing junior odlučili jer mladi i budući novinari nisu imali mogućnost da se oprobaju u štampanom mediju. Uređivanje ovog podliska biće na mladima: Časopisi u Nišu – između tradicije i digitalnog „Stupili smo u kontakt sa zainteresovanim studentima i saradnicima za koje se nadamo da će biti okosnica svega…
„Građani, da bi mogli da zaključe da li je reč o korupciji ili o normalnom postupanju – moraju da probaju da saznaju šta su njihova prava. Te informacije često se mogu naći na internet sajtovima ili u nekim propisima ili šalter salama, ali one često nisu dovoljno precizne, pa građani uvek kad imaju sumnju – treba da se posavetuju“, kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Korupcija je veliki društveni problem, a jedno od važnih pitanja i prvi korak u borbi protiv nje jeste kako je prepoznati. Nevladine organizacije koje pružaju pravnu pomoć ili se bave konkretno korupcijom, poput Transparentnosti,…
„Iskoristićemo sve mogućnosti koje imamo da ovu bitku dobijemo jer je ne bijemo samo za nas, nego i za građane – kao što i radimo ovih deset godina, koliko postojimo“, izjavio je programski direktor Južnih vesti Dragan Petković govoreći o dešavanjima sa Poreskom upravom na gradskom forumu, gde su tema bili pritisci sa kojima se susreću lokalni mediji u Srbiji. Južne vesti i dalje izazivaju pažnju javnosti nakon što su prošli višemesečnu kontrolu Poreske uprave u Nišu. Pošto je poslovanje Južnih vesti bilo uredno i bez ozbiljnih prekršaja, navodi Petković, inspektori su našli jedan prekršaj koji se odnosi na angažman…
“Volim da kažem da se bavim književizmom. Dakle, kroz svoju književnost pokušavam da budem društveno odgovorna, i ne samo prema ovom trenutku i prema generacijama koje dolaze, ali isto tako da budem odgovorna prema prošlosti i da pokušam da svojim radom doprem do što više ljudi”, kaže književnica i aktivistkinja Dragoslava Barzut. Glavne teme za svoja dela Barzut nalazi u položaju LGBT ljudi, žena, radnica – odnosno, u stvarnosti ugroženih grupa našeg društva. Da nije usamljena u književnim motivima, svedoči i edicija Zvijezde izdavačke kuće Red box u kojoj je izašao njen prvi roman Papirne disko kugle. Kako sama navodi, svi autori ove edicije bave…