Zbog raznolikosti u govoru, odnosno drugačijih dijalekata možemo znati da li je neko iz severne, zapadne, istočne ili južne Srbije. Kažu, najlakše ćeš prepoznati južnjaka. I baš iz te lake prepoznatljivosti gomilaju se brojni stereotipi o njima i o njihovim dijalektima. U takvim predstavama oni više nisu autentični govornici pravog dijalekta, a ne mogu da budu ni kompetentni korisnici standarda. Tanja Petrović u knjizi ,,Srbija i njen jug“ piše da im se pored toga pripisuje i lokalnost, ruralnost i predmodernost. Postavlja se pitanje da li dijalekat nosi taj žig ili nam donosi vrednost i važno mesto u jeziku?
ŠTA (DO)NOSI DIJALEKAT?
Književnik i novinar iz Bele Palanke Bratislav Petrović Braca, koji stvara na književnom jeziku i dijalektu, govori kako su maternji jezici upravo dijalekti i da prve reči učimo u kući i od majke:
,,Uopšte nije neispravno ono što naučimo u porodici – osnovnoj ćeliji društva“.
Ono sa čime se dijalekat suočava jeste i marginalizacija. Dešava se da se o dijalektu ne govori, zaboravlja se i ostavlja u prošlosti, dok su njegovi govornici često subjekti ismevanja i potcenjivanja. Tako Petrović ističe da su južnjaci kako geografski, tako i govorno žigosani:
,,To se zadržalo do današnjih dana, i onda su ljudi ne samo bili marginalizovani nego su na najbestijalniji način bili ismevani. Bora Stanković je prolio gorke suze kada je doneo rukopis Koštane, pisan na vranjanskom dijalektu, Jovanu Skerliću na uvid. Bio je neverovatno ismejan“.
Petrović se iz prošlosti vraća u sadašnjost i napominje kako strahovita ismevanja preživljavaju mladi sa juga kada odu na školovanje i studije u veće centre zbog svog maternjeg govora – dijalekta:
,,Čak, sigurno znam da su studenti sa juga zbog grešaka u padežima ili upotrebe neke arhaične reči iz svog govornog područja, a pazite – nama s juga je manjak padeža u genima, dobijali niže ocene na ispitima“.
Prema mišljenju Petrovića, najviše su ismevani govornici prizrensko-timočkog dijalekta: ,,Kada čuju pirotski govor ili pak lužnički, koji je moj maternji, kažu: ‘Evo ih Bugari’“.
SELO GORI, A DIJALEKAT SE MENJA
Jedna od bitnih karakteristika dijalekta južnjaka jeste humor, i glavno obeležje njihove socijalne estetike, o čemu piše i Tanja Petrović. Njih govornici drugih dijalekata, naročito onih koji su bliži standardu, doživljavaju kao smešne. Iz toga proizilaze i brojni vicevi koji o južnjacima govore na takav, smešan način. Govornici južnjačkog dijalekta suočavaju se sa poteškoćom da na svom dijalektu prenesu kako ozbiljnu, tako i univerzalnu poruku. Stereotipno se gledaju i serije, filmovi, pa i književna dela na južnjačkom dijalektu.
Bratislav Petrović navodi kako su Leskovčane unakazile razne ,,Šoićevske“ serije:
,,Najveće zlo našim narodnim govorima, odnosno dijalektima su upravo pisci i scenaristi koji ne poznaju dovoljno govor područja, te ga samo improvizuju. Dijalekti su fundamenti jezika i sa tim ni u snu ne smemo da se igramo“. Da bi se stanje govornika dijalekata promenilo, potrebna je upornost i besramnost, kaže Petrović:
,,To da li će vam se neko podsmevati na književnim večerima i gostovanjima u medijima, to je njihova sramota“. Takođe, ističe da ne treba praviti cirkus od narodnog jezika: ,,Ili pišite na dijalektu, ako ga dovoljno poznajete. Ako ne, pišite na standardnom“.
DIJALEKAT POD SUNCEM I MEDIJIMA
Petrović je posebno ponosan na govor juga i napominje da južnjaci mogu biti i lingvisti i novinari, pisci, kao i profesori srpskog jezika. Svi koji misle suprotno, po njemu, mogu dobiti epitet rasiste: ,,Za sve ima mesta pod Suncem“
Mediji su još jedan kanal koji može širiti stereotipe o dijalektima i njihovim govornicima, međutim, Petrović ima pozitivniji stav:
,,Lično mislim da su u novije vreme mediji svoj odnos o južnjacima popravili. Često gostujem na medijima kao stvaralac na lužničkom govoru prizrensko-timočkog dijalekta“.
JEZIK I LEPOTE RAZNOLIKOSTI
Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu lingvistiku Borko Kovačević kaže da je svaki varijetet gramatičan i ispravan. Međutim, opaža da među govornicima koji nisu sa juga postoji određena marginalizacija dijalekata:
,,Ako pitate nekoga ko ne govori ‘južnjačkim‘, reći će vam verovatno da je taj govor nepravilan, možda smešan, ali ne nužno smešan u negativnom smislu, nego često i sa pozitivnim prizvukom, simpatičan. Neki stepen marginalizacije, u smislu da govore ‘nepravilno‘, svakako postoji“.
S druge strane, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu na Departmanu za srpski jezik Marina Janjić govori da ne postoji marginalizacija južnjaka i njihovih dijalekata. Ona navodi da kvalitet jedne osobe leži u njegovoj erudiciji i inteligenciji. Na kraju profesor Kovačević ističe: ,,Treba uputiti na lepotu raznolikosti. Treba ubediti južnjake da se ne stide svog govora, nego da budu ponosni na njega“.
Autorka teksta: Tamara Tasić, polaznica Multimedijalne škole novinarstva
