Srbija, kao i sve ostale zemlje, traljavo su se snašle u pandemiji koronavirusa, smatra dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju niškog Kliničkog centra. Kako navodi, mnogo problema zadalo je to što je bolnica u Knez Selu ugašena, jer je tamo moglo da se izoluje i do 500 pacijenata čime bi se znatno smanjilo širenje koronavirusa u Nišu, a Klinički centar ne bi trpeo opterećenje koje je imao u aprilu.
Gostujući u emisiji 43/21 u produkciji Media centra, dr Milić rekao je da je ova pandemija imala veliki udar na čitav svet i da niko nije mogao da očekuje ovakve razmere.
“Kod nas se stvorila jedna pogrešna slika da naš sistem, na neki način, nije odgovorio na adekvatan način što je potpuno pogrešno. To mogu da tvrdim iako nisam radio sa kovid pacijentima, ali su gotovo 80-90% ljudi sa moje klinike bili angažovani u kovid centrima, tako da znam kakva je situacija bila. Mora da se kaže da je naš zdravstveni sistem jako čvrst, vitalan, da je pristojno odgovorio na zahteve koji su postavljeni pred njim i da smo u ovoj pandemiji prošli, po meni, ipak dobro, ne idelano, ne sjajno jer je bilo mnogo problema i bilo je bilo dosta toga što nismo mogli da predvidimo”, kaže dr Milić.
Jedna od primedbi koju sam je on sam uvideo bilo je ranije gašenje bolnice u Knez Selu koja je institucija, a koja bi bila idealna za ovu situaciju.
“Klinika za plućne bolesti je preseljena iz Knez sela sa jednim opravdanim razlogom da svi pacijenti budu na jednom mestu kako bi njima bila omogućena kompletna dijagnostika koja nije bila dostupna u Knez selu. Međutim, upravo je ova situacija pokazala da je Knez selo funkcionisalo, da je bila značajna komparativna prednost Niša, jer biste na 10 kilometra imali jednu instituciju koja je usko specijalizovana za plućna oboljenja, a kapacitet je 500 ležaja. Situacija gde je Niš bio, po meni, epidemiološki najugroženiji, je zato što su svi pacijenti koji su se lečili od korone bili dovoženi u KC Niš gde su tri-četiri zgrade određene da budu kovid bolnice, pri čemu su na istoj teritoriji dolazili i oni pacijenti kojima je bila potrebna neka druga zdravstvena usluga, a koji nisu imali koronu. U takvoj situaciji ne možete da kontrolišete proces infekcije, i to je jednim delom doprinelo da se ta infekcija malo jače šire u gradu Nišu. Da smo imali Knez selo, imali bismo 500 ležajeva, mi bismo te pacijente izolovali iz kruga grada i sigurno bi rizik od infekcije bili daleko manje”, kaže dr Milić.
Gost emisije 43/21 prof. dr Dragan Milić
Ono što zamera rukovodiocima KC Niš jeste zatvorenost koja uvek budi sumnju na neku teoriju zavere.
“Apsolutno nije bilo razloga da se bilo šta krije, jednostavno niko nije očekivao da se ovo stanje desi, jer je to posledica pandemije koja nikakve veze nema sa nama. Mi smo imali centralizaciju informacija koja je dosta kasnila, a onda nismo imali nikakve informacije iz uprave KC, i onda su krenule različite teorije zavere koje su u većini slučaja netačne, ali su tu, i na taj način se urušavalo poverenje građana u zdravstveni sistem”, i dodaje:
“Mi smo u jednom trenutku gledali da pojednostavimo infekciju, što je bila greška, da samo oboljevaju stariji, sa komorobiditetima, koji su na neki način toliko bolesni da kada dođe neka blaža infekcija oni umiru. I tu je ogromna većina stanovništva shvatilo da to nije ništa i da smo time podcenili težinu ovog virusa i to se na neki način osvetilo u ovom drugom piku prvog talasa, kako ga sada zovu”, ističe dr Milić.
Kako kaže, situacija na Klinici za kardiohirurgiju je bolja nego u aprilu.
“Niš je kroz pakao, kroz horor šou prošao tada, kada smo imali veliki broj zaraženih i preminulih, i oko staračkog doma šta se sve dešavalo. Sada je situacija teška, ali je pod potpunom kontrolom. U aprilu, mesec i po dana gotovo celokupno osoblje Klinike za kardiohirurgiju je bilo u kovid centrima. Sada to nije slučaj, jer većina naših radnika radi sada na svojoj klinici, gde imamo pacijente koje operišemo i radimo normalno. Pandemija je nešto što je izazvalo katastrofu u celom svetu, ali i dalje preko 50% preminulih u Srbiji otpada na preminule pacijente koji su imali oboljenje srca i slične bolesti. Poštujemo epidemijske mere kako bi sprečili pojavu infekcije ili ne daj Bože širili među pacijentima. Moram da kažem da nismo imali nijednog radnika ni pacijenta koji je zaražen na našoj klinici. Uradili smo 212 operacija do sada na otvorenom srcu, najteže vaskularne operacije i zadovoljstvo je da pohvalim ljude na klinici”, kaže dr Milić.
Kada je reč o medicinskoj opremi, dr Milić kaže da je na početku epidemije je verovatno bilo opreme, ali ne dovoljno, jer niko nije očekivao veliki nalet pacijenata. On dodaje da su se lekari snašli i prilagodili novonastaloj situaciji.
Dr Milić: Neophodna reorganizacija zdravstvenog sistema u Nišu
Reorganizacija zdravstvenog sistema u Nišu je potpuno nedopustivo i neadekvatno organizovana, ističe dr Milić, koji smatra da ovaj problem u Nišu postoji godinama. On navodi da u KC Niš mora da se rade najteže i najkomplikovanije operacije tercijarnog tipa koje ne mogu da rade bolnice sekundarnog tipa kojih u Nišu nema.
“Mi imamo primarni deo zaštite što je Dom Zdravlja, i imamo tercijarni nivo što je KC Niš, a nemamo sekundarni nivo. I onda imate takvo opterećenje KC Niš što nijedna ustanova u svetu ne bi izdržala, i to je činjenica. Svaka povreda, svaki pregled, svaka sitna interencija tipa kila, vene, žučna kesa – dolazi u KC Niš da se operiše. Imamo Vojnu bolnicu koja bi mogla da postane gradska bolnica i tog trenutka biste omogućili i rasteritili KC koji mora da se orjentiše na rad samo sa najtežim pacijentima. Anestezija, radiologija i laboratorija su zdravstvene delatnosti koje pružaju usluge drugim granama medicine. Ono što u Beogradu i Novom Sadu ima su Instituti za plućne bolesti, Institut za onkologiju i drugi – to kod nas nema. Mi imamo KC koji treba da prima sve pacijente koji imaju najednostavnije operacije, koji imaju jednostavne bolove u stomaku, i zbog toga je neophodan sekundarni nivo zdravstva u Nišu”, dodaje on.
Za sve ovo je potrebna samo jedna reorganizacija, jer mi imamo i stručnjake i dovoljno mesta, koja bi podrazumevala mnogo bolju zdravstvenu uslugu svim našim pacijentima i pacijentima na jugu Srbije, ističe dr Milić i navodi da više stvari očekuje Kliniku za kardiohirurgiju u narednim mesecima.
prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju niškog Kliničkog centra
“Otvaranje nove laboratorije na Medicinskom fakultetu i deo laboratorije kod nas na Klinici su neke od planova za dalji period. Ako ne bude odlaganja zbog korone, u toku septembra, najkasnije oktobra, otvoramo laboratoriju čiji su aparati sam vrh tehnologije u svetu. Vrednost donacije je skoro milion dolara. Dobijamo tri ril tajm PCR-a, od toga jedan radi 384 analize za 30 minuta. Odlična prlika za sve naše ljude da se bave najsavremenijom mediicinom u svetu i biće bez premca na najbolja na Balkanu. Izražavam veliku zahvalnost američkom narodu, Vladi i američkoj vojsci koja kupuje sve ove mašine. Američka vojska je odobrila i 600.000 dolara za obnovu instituta “Mara” i ispuniće sve njihove usluge za život. Odobrili su i 500.000 dolara za rekonstrukciju Specijalne bolnice “Toponica” i 600.000 dolara za obnovu škole u Svrljigu. To je oko 3 miliona dolara koje su date gradu Nišu i regionu za samo godinu dana”, kaže dr Milić.
Najavljuje da su u toku projekti za rekonstrukciju porodilišta u Nišu, otvranje prve hibridne hiruške sale na Balkanu koja će biti sam vrh tehnike, i dodaje da su ljudi najbitniji.
“Možete da imate razne mašine, ali ako nemate pilote, džabe vam sve”, navodeći da su aparati koji dobijaju velika investicija koju Srbija ne bi mogla da pruži pacijentima.
Osim bolesti srca, najviše pacijenti umiru od malignih oboljenja i dr Milić ukazuje da Srbija mora da radi na tome. Kardiovaskularnim bolesnicima preporučuje kontrolu ishrane, smanjenje cigareta i povećanje fizičke aktivnosti.
