Da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 u procesu pregovora, kao i da postoji određeni napredak kada je reč o ekonomskim i pravosudnim reformama čulo se danas u Nišu tokom predstavljanja ovogodišnjeg Izveštaja Evropske komisije. Sa druge strane, u Izveštaju stoji i da je neophodno uložiti više napora u oblasti reforme izbornog sistema, kao i da je potrebno da Vlada uspostavi bolje odnose sa organizacijama civilnog društva.
Da je u svetu koji se menja odluka Srbije da ostane na putu ka EU najvažnija, ali i da je pristupanje bio i ostao proces koji se zasniva na zaslugama – poruka je Manuela Munteanua, šefa Sektora za medije, Delegacija EU u Srbiji koji je predstavio Izveštaj Evropske komisije u Nišu.
Munteanu navodi da je “notiran napredak u određenom broju poglavlja” ali da je sam proces reformi usporen “zbog prevremenih izbora i zbog pauze koja je nastala u aktivnostima vlade i parlamenta”.
U izveštaju se pohvaljuje napredak koji je Srbija postigla u oblasti ekonomskih kriterijuma i pratećih reformi. To se odnosi i na napredak na izgradnji jake privrede koja je sposobna da se nosi sa konkurentnim pritiskom unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Takođe pozdravljamo i napredak u oblasti statistike, životne sredine i regionalne saradnje – kaže Munteanu.
Dodaje da je Srbija ispunila osnove za otvaranje Klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i podseća da je u proteklih 10 godina Srbija dobila oko četiri milijarde evra bespovratnih sredstava od EU.
Izveštaj pozdravlja usvajanje Strategije za borbu protiv korupcije, ali i navodi da se očekuje njena praktična primena.
U okviru Poglavlja 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava notirali smo napredak u reformi pravosuđa. To obuhvata usvajanje Strategije za borbu protiv korupcije i nadamo se da će uslediti usvajanje akcionog plana kao i njegovo delotvorno sprovođenje – ističe Munteanu.
Sa druge strane reforma izbornog procesa ostaje važna kada je u pitanju članstvo. Iako se beleže pozitivne promene, Munteanu navodi da Evropska komisija očekuje više.
U procesu pristupanja EU takođe se zahteva i reforma izbornog procesa u okviru koje mi pozdravljamo posvećenost Srbije da napreduje u ovim suštinskim reformama i zahvaljujemo našim partnerima OEBS-u i ODIHR-u na njihovoj podršci. Ipak nadamo se da ćemo u budućnosti videti opipljiviji napredak u oblasti sprovođenja preporuka OEBS-a, ODIHR-a i GRECO-a – ističe Munteanu.
Takođe, u Izveštaju se ističe i da se domaće nevladine organizacije suočavaju sa brojnim izazovima kao i da su često predmet negativnih kampanja. Zbog toga pozivaju na veću saradnju državnih vlasti i organizacija.
Prema onome što je navedeno u Izveštaju, organizacije civilnog društva u Srbiji ipak nastavljaju da se suočavaju sa određenim izazovima. Potrebno je više raditi na uspostavljanju dosledne i iskrene saradnje između vlade i organizacija jer su navedeni primeri verbalnih napada i negativnih kampanja protiv određenih organizacija civilnog društva zbog kojih smo zabrinuti – rekao je on.
Izveštaj naglašava i da Evropska unija podstiče Srbiju i Kosovo na dijalog i primenu postignutih sporazuma.
EU ohrabruje obe strane da u potpunosti primene i ispune svoje obaveze u skladu sa Ugovorom o putu ka normalizaciji iz 2023. i da se konstruktivno uključe u dijalog koji pomaže EU. Takođe želim da naglasim da odgovornost za događaje na severu Kosova s jesni 2023. je veoma važna – rekao je šef odseka za medije.
Napominje i da je potrebno da Srbija uloži veći napor u borbi protiv dezinformacija koje su u domaćim medijima prisutne kada je reč o samoj Evropskoj uniji.
Zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević istakao je važnost lokalnih samouprava u procesu pristupanja Evropskoj uniji i naveo da se lokalne vlasti na tom putu suočavaju sa raznim izazovima.
Podizanje svesti o značaju i vrednosti koje Evropske integracije donose je veoma važno i tu je uloga lokalnih samouprava ključa. Lokalne samouprave su tačke gde potrebe građana dolaze u direktan kontakt sa obavezama koje proces integracija donosi. Ovde evropske integracije prestaju da budu samo političko pitanje i postaju deo svakodnevnog života svih nas – smatra Gašević.
Istako je i da je potrebno veće prisustvo i aktivnije učešće lokalnih samouprava u pristupnim pregovorima.
Odbornik Dragan Milić iz istoimene grupe građana rekao je da je razočaran Izveštajem iz više razloga, a jedan od njih je to što se u njemu o demokratiji i parlamentu, kako je rekao, govori na samo dve strane. On je istakao i da u Izveštaju nema informacija o junskim lokalnim izborima u Nišu.
Želim da naglasim da je u junu, na lokalnim izborima, opozicija osvojila većinu glasova sa razlikom od tri i po hiljade glasova. S druge strane, lokalna vlast je pripala vladajućoj stranci jer su našli način da uključe rusku stranku u izborni proces. Ovde ne vidim nikakve prigovore, jer nemamo pitanje ruske manjine. Šta se dešava – pitao je Milić.
Predstavljanju Izveštaja su prisustvovali i drugi lokalni odbornici, aktivisti i predstavnici civilnog sektora.
