Podaci istraživanja Medijska pismenost u niškim srednjim školama pokazuju pokazuju da skoro 10% đaka smatra da uopšte nije bitno da budu informisani, a veliki broj ispitanikainformiše se preko Instagrama iako se putem ove mreže dele vizuelni sadržaji. O opasnosti da ih vizuelne poruke navedu na pogrešan put ili pogrešno rasuđivanje, i kako treba čitati i tumačiti takve poruke, predstavnici Media i reform centra Niš i stručnjaci za medijsku pismenost u narednom periodu razgovaraće sa niškim učenicima i studentima. Na prezentacijama u gimnazijama i na Filozofskom fakultetu mladi će moći da vide serijal „Vizualna pismenost – Iza vidljivog“, rađen u MRCN produkciji.
Redakcija Media i reform centra je u prethodnom periodu emitovala četiri epizode koje objašnjavaju kako čovek razume svet oko sebe na osnovu onoga što vidi, odnosno primajući svakodnevno vizuelne poruke.
Niški maturanti najveću pažnju posvećuju serijama i filmovima, dok informativni sadržaj prati četvrtina njih, pokazuje navedeno istraživanje. Prema podacima zavoda za statistiku, 90,3% korisnika interneta u Srbiji između 16 godina i 24 godine ima naloge na društvenim mrežama, a nešto više od 5% srednjoškolaca ih ne koristi. Sa druge strane, prema indeksu medijske pismenosti, Srbija je na listi od 35 evropskih zemalja na 30. mestu.
Novi mediji, koji su direktan produkt informaciono-komunikacionih tehnologija, pretvorili su građane od korisnika u pro-juzere – istovremeno i korisnike i proizvođače multimedijalnih formi. Da bismo znali kako da konzumiramo sadržaje, ali i kakav je uticaj onoga što sami objavimo, svima, a naročito mladima potrebna su nova znanja. Zbog toga je bitno da budu informisani o tome kako na njih utiču vizuelne poruke koje primaju svakodnevno – svesno ili nesvesno.
