Mladi Nišlija N. T. jedan je od mnogobrojnih ljudi koji su iz svih krajeva Srbije 15. avgusta otišli u Rakitu, kako bi stanovnicima ovog sela pomogli da izvuku cev iz Rakitske reke, i omoguće joj da ponovo teče svojim tokom. Cev je postavljena prilikom početka izgradnje mini hidroelektrane, za koju je utvrđeno da se gradi bespravno i naložena je njena demontaža. Investitor, međutim, nikada nije došao da skloni cev koju je postavio u korito reke. 

Naš sagovornik u Rakiti tada nije bio prvi put, odlazio je svaki put kada je bilo neke pobune protiv investitora koji su pokušavali da stave Rakitsku reku u cev.  

Otišao sam tamo sa prijateljima, zaljubljenicima u prirodu, članovima grupe Odbranimo reke Stare planine. U Rakitu smo stigli nešto pre 10 sati, tamo je bilo nekoliko stotina ljudi. Koncept je bio takav da, pošto su se i država i investitor oglušili o sudsku oduku koja je doneta da iz Rakitske reke mora da se izvadi cev, aktivisti su rešili da organizuju radnu akciju i da izvade cev iz reke i puste je da nesmetano teče kao što je tekla stotinama godina unazad. Nažalost, nismo uspeli kompletnu cev da izvučemo zbog nedostatka odgovarajuće opreme, ali sam siguran da će to da se desi vrlo brzo. Atmosfera je bila fenomenalna, ljudi su bili orni da spasu reku i da izvuku cev iz korita“, priča ovaj Nišlija i dodaje da je na licu mesta video tablice iz Šida, Novog Sada, Niša, i još mnogo gradova iz cele Srbije. 

Kako kaže, vađenje cevi iz Rakitske reke nije krajnji cilj koji imaju članovi grupe Odbranimo reke Stare planine

„Ovo je poziv na demoliranje same ideje postavljanja mini hidroelektrana po rekama. Direktna radna akcija koja se desila 15. avgusta u Rakiti je ideja kojom treba da se vode meštani svih mesta u kojima se postavljaju mini hidroelektrane. Meni je ovaj način borbe najprihvatljiviji, jer sami znamo koliko puta su institucije obećavale rešenje problema, a na kraju se sve svede na to narod ostane na cedilu. Naravno, ne treba da se odustane i od pravne borbe protiv mini hidroelektrana, ljudi treba da šalju tužbe, da se bombarduju institucije svim pravnim sredstvima”, poručuje naš sagovornik.

Rakitska reka kao simbol borbe za slobodu

Borba za Rakitsku reku traje više od dve godine, a simbol svih borbi za spašavanje reka postala je zato što Rakita nije mrtvo selo, već u njemu živi oko 200 stanovnika, a mini hidroelektrana je počela da se pravi u samom centru sela, kaže Nensi Radojković iz Pirota, aktivistkinja grupe Odbranimo reke Stare planine

Radovi su tamo dosta odmakli, a da ljudi uopšte nisu znali o čemu se zapravo radi, jer pre tri godine niko nije znao šta su mini hidroelektrane. Tamo žive stariji ljudi, koji ne znaju da koriste internet i nisu se na vreme uputili u temu. Stanovništvo je nasamareno, prodali su neke svoje parcele, dali dozvolu za službeni prolazak cevi, a onda kada su videli šta je krenulo da se radi, počela je pobuna. U Srbiji ima na desetine sličnih situacija kao što je u Rakiti, ali je ona specifična zbog toga što je Pirot u blizini, pa su nas pozvali u pomoć. Tamo smo na licu mesta mogli da vidimo kako izgleda užas izgradnje mini hidroelektrane, kako se unakažava celo selo, uništava krajolik, obrušava brdo, degradira čitava reka i dovodi stanovništvo u opštu opasnost. Ja sam sigurna da je Rakita spasila mnoge reke, odnosno potoke, ne samo staroplaninske, nego u celoj Srbiji”, kaže Radojković. 

Primer je odbrana reke u Toplom Dolu, čiji stanovnici, kojih ima 40-ak, vođeni primerom iz Rakite, nisu verovali investitoru. 

Radojkovićeva smatra da je u ovakvim situacijama snaga pojedinca velika, a da je još veća kada je udružena sa ljudima istog shvatanja. 

Mi smo ovde ljudi najrazličitijih profila, ali sa jednom željom, da tu svetinju – reku, u čijem smo životu mi samo jedna tačkica, sačuvamo od nekog ko je rešio da taj njen život prekine”.

Važnost očuvanja prirode iz najbližeg okruženja naročito se pokazala sada, kada su ljudi, onemogućeni da putuju na daleke destinacije, pohrlili na reke i jezera u Srbiji. Staroplaninske reke  jedne su od najfotografisanijih na društvenim mrežama i retki su oni koji će reći da svaka od tih fotografija ne izgleda kao razglednica. 

Takva priroda pruža mogućnost za kompletan reset, odmor je za dušu. I to ne samo za nas, nego i za naša pokolenja, od kojih smo prirodu samo pozajmili, i treba da im je vratimo u istom stanju”

Da meštani okolnih sela koja se nalaze u sličnim situacijama ne prodaju svoja imanja pored reka i da ne daju saglasnosti za prolazak cevi, poručuje Radojkovićeva, jer je to, kaže,jedini način da investitori ne grade. Takođe, dodaje, meštani treba da se obrate i Inspekciji za zaštitu životne sredie, jer je upravo tako krenula i borba u Rakiti. 

Pozvali smo inspektora koji je izašao na teren i naložio uklanjanje 350 metara cevi, koje su bile ukopane u korita velikih voda. Tako se inače gradi u preko 90 posto MHE u Srbiji, odnosno u suprotnosti sa zakonima o vodama i zaštiti životne sredine. Pored toga treba da budu udruženi. Naravno, preduslov je da u tim selima ima ljudi, jer znamo da su u mnogim napuštenim selima rečice nastradale zato što nije imao ko da ih brani”, priča aktivistkinja iz Pirota. 

Kako kaže, za odbranu svih rečica u selima bitno je da u tim selima postoji život. Upravo je zbog toga naredni cilj grupe Odbranimo reke Stare planine ojačavanje sela i vraćanje života u njih. Prvi korak je oživljavanje sela na Staroj planini, pod sloganom „Nova Stara planina”.