Nakon što su ministru informisanja u petak poručili da treba da da ostavku i uručili mu predlog ostavke, iz Koalicije za slobodu medija, koju čine nekoliko novinarskih udruženja među kojima i NUNS, kažu da u budućnosti ne žele više da komuniciraju i da se sastaju se sa njim. Razlog je saopštenje u kojem je ministarstvo izjavu Tamare Skrozze protumačilo kao poziv na nasilje. Sa druge strane, ministar informisanja ne odustaje od dijaloga, ali mu je, kako kaže, “ok” ako neko želi da ne učestvuje u njemu.
Iako je u petak na sastanku Koalicije za slobodu medija i ministra informisanja Dejana Ristića trebalo da se govori o medijskim zakonima i REM-u, iz novinarskih udruženja su pred ministra došli sa predlogom njegove neopozive ostavke. Razlog, smatraju, i više nego dovoljan – “sramno saopštenje” ministarstva u slučaju hajke na novinarku Tamaru Skrozzu.
Kao čovek koji se zalaže za očuvanje koncepta slobode govora smatram da je ovakav vid medijske hajke nedopustiv i izražavam žaljenje što sam i ja njoj doprineo. U brzini se nisam dovoljno informisao i spočitao sam joj ono što ona nije izgovorila. To smatram svojom odgovornošću – stoji između ostalog u predlogu ostavke koju su mu uručila udruženja.
U toj “ostavci” koju su napisala udruženja stoji izvinjenje Skrozzi, te da ministar zbog moralne i profesionalne odgovornosti podnosi neopozivu ostavku. Navode se i ostali “propusti” u dosadašnjem radu ministra. Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović kaže da je ministar prilikom uručivanja ostavke rekao da nije dobro pročitala saopštenje povodom slučaja Skrozza, kao i da samog sastanka nije bilo već je odložen jer su neka udruženja kasnila.
Rekao je da smo o tome zapravo isto mogli da razgovaramo na sastanku i da mi nismo dobro pročitali saopštenje, na moju opasku da nijednom rečju nije pomenuo televizije i novine koje su prekršile zakon, a da je zapravo na početku optužio Tamaru za govor mržnje i inputirao ceo jedan pasus tumačeći na šta je Tamara mislila, a da se zapravo što mu je posao, a to je laži i propaganda koja je plasirana da nije pomenutau samom saopštenju. On je rekao da ja to nisam dobro pročitala – kaže Filipović Stevanović.
Nakon sastanka iz Koalicije za slobodu medija najavljuju da nastavljaju saradnju sa nadležnim ministarstvom, ali ne i sa ministrom Ristićem.
Sa njim lično neće biti dijaloga, ali mi smo članovi Radne grupe za medijsku strategiju i akcioni plan i nastavićemo da učestvujemo u procesu donošenja politika. Mi smo jedna zainteresovana javnost koja je i do sada davala svoje komentare i predloge politike koje su u vezi sa novinarima i medijima.
Sa druge strane iz Udruženja novinara Srbije (UNS) koje nije deo Koalicije za slobodu medijakažu da će njihovo rukovodstvo odlučiti da li će nastaviti saradnju sa njim.
Kakav će naš stav biti oko dalje saradnje – ne znam, ali ne vidim razlog, to je moj lični stav, da se saradnja sa Ministarstvom i personalno sa ministrom ne nastavi – kaže generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.
Ministar na televiziji poručuje da nekima ne odgovara “spuštanje tenzija”
Dok su iz NUNS-a bili voljni da prokomentarišu kako je protekao sastanak, na sajtu ministarstva nije bilo informacija o tome. Dan kasnije ministar je gostovao u jutarnjem programu televizije Prva i poručio da ne odustaje od dijaloga sa brojnim medijima i novinarskim udruženjima, te da većina njih rado prihvata sastanke i saradnju sa ministarstvom.
Posvećeni smo dijalogu i nikada necemo da odustanemo od dijaloga, a naravno na svakom od ovih brojnih partnera je da se opredeli da donese odluku da li želi da učestvuje u dijalogu i da ravnopravno sa svim drugim partnerima učestvuje u unapređenju ove oblasti ili želi da se iz tog dijaloga isključi, da apstinira, da se samoizoluje, sve je to sasvim ok – rekao je ministar Dejan Ristić na televiziji Prva.
Ipak, kaže ministar, ima i “ekstrema na različitim strana kojima ne odgovara spuštanje tenzija”. Iz NUNS-a kažu da se oni u tom njegovom stavu nisu prepoznali, te i da bi on morao da objasni na koga je mislio.
Mi nismo ekstremi mi smo u čitavom procesu vrlo korektni, odlazimo na sastanke redovno, dajemo svoje predloge. Nikada nismo doprinosili nikakvim daljim tenzijama. Borimo se za profesionalno novinarstvo što je u srži našeg udruženja, u misiji, viziji, u osnivačkom aktu. Ne prepoznajemo se u ekstremima koji žele da dalje raspiruju mržnju i bilo kakve konflikte u društvu – ističe generalna sekretarka NUNS-a.
Ipak, Ristić ministarstvo vidi kao “platformu za dijalog”, i smatra da svedočimo “epohi sukobljavanja unutarmedijske scene”. Ne navodeći konkretne primere, ministar kaže da se na medijskoj sceni suočavamo i sa brojnim izazovima.
Tu, pre svega, mislim na govor mržnje, narušavanje dostojanstva ličnosti, fabrikovanje vesti, izmišljanje, domišljanje, učitavanje i mnogo toga drugog što mi obični građani svedočimo kada govorimo o sektoru javnog informisanja. Ne u svim medijima, i to treba da znamo – kazao je on.
On podseća da u Srbiji ima više od 2.000 medija, ali i 76 novinarskih udruženja umesto nekoliko njih, što pokazuje da “i tu ima podela”.
Podsećanja radi, odnos između Koalicije za slobodu medija, koju i ministra “pokvario” je slučaj Tamare Skrozze protiv koje se vodila kampanja u pojedinim medijima. Sve je počelo nakon njenog gostovanja u emisiji “Da sam ja neko” u kojoj je, između ostalog, govorila i o dešavanjima u Srbiji 2000-tih godina i 5. oktobru.
To nije bio kraj. Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada, post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče, ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da se 6. oktobra da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete – rekla je Skrozza u emisiji.
Ovu izjavu neki mediji protumačili su kao pozivanje na masovna ubistva političara iz vrha vlasti 90-ih godina, posebno predsednika Aleksandra Vučića. Tokom hajke reagovalo je i ministarstvo informisanja i umesto podrške novinarki, u saopštenju su naveli da njen primer kao “govor mržnje i otvoreni poziv na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika”.
