Više od polovine studenata u Srbji uzima antibiotike bez recepata, pokazuju istraživanja. Neracionalna upotreba ovih lekova je, između ostalog, glavni razlog zbog čega se javlja otpornost bakterija na antibiotike – jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje u 21. veku.
Brojne infekcije je danas sve teže lečiti antibioticima zbog otpornosti bakterija na ove lekove – antibiotske rezistencije. Bakterije postanu rezistentne kada se antibiotici koriste “na svoju ruku”, bez uputstva lekara i sa nepravilnim doziranjem.
Rezistencija se razvija kada napad antibiotika prežive najjače bakterije. Ti pojedinci se onda razmnožavaju i stvara se rezistentna populacija. To se može dogoditi u raznim uslovima, usled upotrebe u pogrešnim okolnostima, prekratkog trajanja lečenja, neadekvatnog doziranja ili preranog zaustavljanja upotrebe nakon nestanka simptoma bolesti – objašnjava Nemanja Kutlešić, student molekularne biologije i član Studentske sekcije Srpskog društva za molekularnu biologiju.
Prema istraživanju koje je radio, skoro 60% studenata Nišavskog okruga uzima antibiotike bez recepta, a sličnu je statistiku pokazuje i Kutlešićevo istraživanje i za južnu Srbiju** gde se bez uputstva lekara antibioticima leči 56% studenata. *
Istraživanja pokazuju da mladi često misle da se antibiotici mogu bezbedno koristiti za većinu bolesti, kako se mogu čuvati i koristiti kad god deluje potrebno, a neretko je i preskakanje doza – objašnjava.
On kaže da studenti biomedicinskih nauka znaju više o antibioticima i koriste ih racionalnije od svojih vršnjaka sa drugih fakulteta, a čak i kod njih je prisutna ideja o lečenju bez konsultacija sa lekarom. Ipak, uprkos velikom broju onih koji se odlučuju da antibiotike uzimaju na svoju ruku, 94.57% od svih studenata uključenih u istraživanje je svesno da antibiotici izazivaju nuspojave.
Antibiotik “za svaki slučaj”
Istraživanje je pokazalo i da studenti često antibiotike često ne doziraju pravilno, već skoro polovina njih prestaje da ih pije kada se osete bolje. Takođe, u Nišavskom okrugu 62% njih ove lekove nosi na putovanja. Dodatni je problem što se u Srbiji i dalje negde može kupiti antibiotika bez recepta.
Rezistenciju je moguće sprečiti tako što će se antibiotici koristiti racionalno, i u skladu sa savetima lekara. Bez recepta ne bi trebalo da bude moguće direktno ući u apoteku i kupiti kutiju pentreksila. To nije nikako stavljeno arbitrarno, već upravo zbog opasnosti razvijanja rezistencije u slučaju neadekvatne upotrebe.
S obzirom na to da je situacija sa nekontrolisanom upotrebom lekova i antibiotika i u svetu i kod nas sve lošija, važno je kaže, da mladi o ovom problemu budu informisani. Studentska sekcija Srpskog društva za molekularnu biologiju je zato nizom predavanja i kampanjom na društvenim mrežama od 18. do 24. novembra obeležila Svetsku nedelju antimikrobne rezistencije.
Moram da primetim da u Srbiji dugo nije bilo veće akcije na ovu temu, postojale su neke lokalne aktivnosti, ali ono što je potrebno je nacionalni plan o podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika. Takvi su programi postojali u mnogim evropskim zemljama, u Francuskoj i Velikoj Britaniji, na primer, i radovi pokazuju da su rezultati bili zadovoljavajući.
Upozorio i Fleming, upozorava i SZO
I Fleming, koji je otkrio penicilin, prepoznao je opasnost od antibiotske rezistencije. On je u svom govoru na prijemu Nobelove nagrade opisao kako će možda doći vreme kada će penicilin biti dostupan “neukom čoveku”, te da će on koristiti neadekvatne količine antibiotika i lako učiniti bakterije rezistentnim.
Inače, potrošnja antibiotika meri se u DDD (definisana dnevna doza), što je prosečna dnevna doza leka koja se koristi kod odraslih pacijenata. Ovaj parametar se za region Evrope, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kreće između 7,66 u Azerbejdžanu i 38,18 u Turskoj. U Srbiji taj parametar iznosi 31,57, što Srbiju svrstava u jednu od zemalja sa najvećom stopom korišćenja antibiotika u Evropi.
*Istraživanje je rađeno za južnu Srbiju i uporedilo je stavove studenata koji o antibioticima uče na fakultetu ili su učili u srednjoj školi (medicina, biologija, farmacija i sl.) sa onima koji o antibioticima ne uče ništa (ostale grane obrazovanja). Drugo istraživanje se bavilo samo ne-medicinskim granama i podelilo je ispitanike po prebivalištu (grad Niš i sela i manji gradovi).
**Tekst je naknadno izmenjen preciznijim informacijama iz istraživanja
