Mladi u južnoj i istočnoj Srbiji najnezadovoljniji su svojim životom – pokazuje najnoviji Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Takođe, mladi iz ovog regiona manje su zainteresovani za politčka dešavanja nego njihovi vršnjaci/kinje iz ostatka zemlje. Jedan od uzroka takvih rezultata jeste i sveprisutna centralizacija kao i neravnomeran regionalni razvoj, smatra doktorantkinja sociologije sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
Marta ove godine na sajtu World Happiness Report pojavio se izveštaj prema kome Srbija (rangirana na osnovu samoprocene ispitanika) predstavlja treće najsrećnije mesto za život mladih do 30 godina, sa prosečnom ocenom 7,658.
Kako bi testirala ovaj izveštaj KOMS je prilikom svog istraživanja pitao mlade da rangiraju zadovoljstvo svojim trenutnim životom na lestvici od 0 do 10.
Prosečna vrednost odgovora na ovo pitanje iznosila je 6,04, što jeste manje od prosečne vrednosti zadovoljstva životom dobijene u pomenutom globalnom izveštaju, ali jeste i izuzetno visoka vrednost – navodi se u Izveštaju.
Iako je dobijena ocena izuzetno visoka, odgovori dobijeni u anketi varirali su u zavisnosti od doba starosti ispitnika/ca kao i regiona gde mladi žive. Tako su mladi iz regiona Istočne i Južne Srbije dali najmanju prosečnu ocenu o tome koliko su zadovoljni svojim životom – 5,79.
Prema Izveštaju, svojim životom najzadovoljniji su mladi iz Beograda sa ocenom 6,21. Zatim slede mladi iz regiona Zapadne i Centralne Srbije (6,20), potom mladi iz Vojvodine (6,07), dok su mladi iz Istočne i Južne Srbije “najnesrećniji” svojim trenutnim životom.
Marija Golubović, doktorantkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, kaže da je ovakvi odgovori nisu iznenadili i da ih vidi kao jednu od posledica sveprisutne centralizacije.
Činjenica, kada je reč o jugu Srbije da je on slabije razvijen, tako da je taj odgovor očekivan. Mislim da to ima veze sa centralizacijom razvoja koja je i te kako prisutna kod nas. Negde čini mi se od 70ih – 80ih godina (prošlog veka) da Beograd postaje centar i središte ekonomskog razvoja i kulturnog života i svega onoga što pruža mogućnosti mladima, dok su Južna Srbija i ostali regioni skrajnuti u stranu – istakla je Golubović.
Izveštajem je takođe precizirano da mladi od 15 do 19 godina drugačije percipraju zadovoljstvo svojim životom nego strariji mladi, što je rezultiralo i varijacijama u ocenama koje su davali. Tako mladi od 15 do 19 godina zadovoljstvo svojim životom ocenjuju sa 6,28 dok mladi od 20 do 30 godina isti parametar ocenjuju sa 5,92.
Mladi u tom rasponu od 15 do 20 godina još uvek nisu na tržištu rada, još uvek su u procesu obrazovanja, nekako su upućeniji na tu svoju mikro zajednicu, na školu, mesto u kojem žive (…) Dok starija kategorija, npr studenti, vrlo često mogu da se i tom periodu studiranja susretnu sa mnogim problemima koji će uticati na kvalitet njihovog života u smislu finansiranja studija, stanovanja, putovanja – objasnila je Golubović.
Dodaje da posebni izazovi kreću onda kada mladi završe sa školovanjem i krenu u potragu za poslom. Većina želi da radi u svojoj struci, dok je pitanje koliko njih zaista ima mogućnosti za to.
U Izveštaju se navodi i da postoje značajnije socidemografske kao i ekonomske razlike u odnosu na dat odgovor o zadovoljstvu svojim životom, pa tako mladi koji zarađuju više od 130.000 dinara i imaju svoj stan znatno su zadovoljniji nego oni koji zarađuju do 80.000 dinara i žive kao podstanari.
Ekonomske aspekte u ovom pogledu Golubović vidi kao vrlo važne.
Ukoliko te neke bazične, osnovne potrebe koje ćemo tim ekonomskim momentom zadovoljiti, nisu zadovoljene, ne možemo da očekujemo da na onoj lestvici potreba budemo ostvareni – kaže Golubović.
Dodaje da se ne može očekivati od nekog ko brine kako će preživeti trenutni mesec ili naredni da pronađe posebno zadovoljstvo svojim životom.
To je ona priča – moramo prvo da imamo pune stomake, da bismo se bavili kulturom, umetnošću. Ta ekonomska baza je jako bitna da bismo mogli da vodimo računa o nadgradnji – zaključila je Golubović.
Mladi sa juga i istoka slabo zainteresovani za politiku
Iako je zainteresovanost mladih za politiku i politička dešavanja generalno u porastu u odnosu na prošlu godinu, region Južne i Istočne Srbije i na ovom polju stagnira.
I po ovom pitanju prednjači region Beograda sa prosečnom ocenom 3,30 (od maksimalnih 5). Prate ga Vojvodina sa 3,10 i Centralna i Zapadna Srbija sa 3,03 dok je zainteresiranost mladih za politiku na području Južne i Istočne Srbije svega 2,94.
Da li je mala zainteresovanost za politička dešavanja uzrok ili posledica generalno slabijeg zadovoljstva mladih sopstvenim životom iz ovog regiona, Golubović objašnjava – i jedno i drugo.
To deluje više kao neki začarani krug – taj odnos uzroka i posledica. Nisam sigurna koliko ima mogućnosti za neko političko angažovanje mladih u ovim regionima, ali svakako mislim da oni i tu perspektivu vide nekako centralizovano, dakle nekako središte politike i političkog života je Beograd i nekako mislim da nisu svesni koliko mogu na lokalnom nivou da doprinesu – smatra Golubović.
Dodaje i da mladi često vide politiku samo kao stranačko angažovanje, kao i stvar koja je centralizovana i o kojoj se odlučuje u prestonici, a da nisu svesni koliki je njen značaj za lokalnu zajednicu.
Krovna organizacija mladih Srbije objavljuje izveštaj ovog tipa od 2017. godine a njegov cilj je sistematizacija podataka kao i njihovo predstavljanje donosiocima odluka kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, a sve u cilju boljeg poznavanja položaja mladih kako bi kreirali politike da unaprede njihov položaj u društvu.
Podsetimo, procenat budžeta Republike Srbije koji se izdvaja za mlade kroz Ministarstvo turizma i omladine iznosi samo 0,03% ukupnih sredstava.
Povezane vesti
IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu 
Zašto je bitno da mladi učestvuju u političkom životu? 
Dvadeset sadnica crvenog hrasta krasi deo Vlasine, udruženje Sevap planira letnjikovac i novi prostor 
U Nišu više od 100 kladionica – dok država ubira milionske profite od kockanja, mladi “stradaju”